FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
PREDMET: UPRAVNO I PREKRŠAJNO
PRAVO
TEMA:
REDOVNI PRAVNI LEKOVI U
PREKRŠAJNOM SPORU
-
SEMINARSKI RAD-
ASISTENT: STUDENT:
Mr. Vladan Stanković Katarina Perić
Index br.I0570-10
BEOGRAD
MART 2014. GOD.
UVOD
Prema Zakonu o prekršajima "Prekršaji predstavljaju kršenje javnog poretka
ili propisa o ekonomskom i finansijskom poslovanju utvrđeno Zakonom ili
drugim propisima, za koje su određena obeležja i za koje su propisane
sankcije."
Da rezimiramo, dakle prekršaj je nedopušteno ponašanje kako fizičkih, tako i
pravnih lica, za koje je propisana kaznena sankcija.
Prekršajno pravnu zaštitu zaštićenim dobrima, pruža država.Pod zaštićenim
dobrima, podrazumeva se život, čast, telo, imovine i ostali interesi građana.
Osnovna faza prekršajnog postupka je prvostepeni prekršajni postupak, dok se
druga faza odnosi na postupak po pravnim lekovima.
Da bi se pokrenuo prekršajni postupak, mora se izdati prekršajni nalog, ili se
podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ako se dokaže prekršajni
postupak, on se završava donošenjem rešenja o prekršaju. Time se završava faza
prvostepenog prekršajnog postupka, a donesenim rešenjem se utvrđuje da li je
učinjen prekršaj, ko je učinilac prekršaja i da li postoje okolnosti koje bi
isključile njegovu odgovornost ili kažnjivost.
U slučaju da su ispunjeni svi navedeni uslovi, učiniocu se izriče odgovarajuća
prekršajna sankcija, a na osnovu dokaza i činjenica u postupku.
Na karaju usmenog pretresa, sud donosi i usmeno objavljuje rešenje, na kraju
usmenog pretresa, odnosno njegovog donošenja, javno svim zainteresovanim
prisutnim licima uz obavezan uslov da je okrivljeni prisutan.
Posle usmene objave, donosi se rešenje o prekršaju u pismenoj formi i ono se
obavezno dostavlja:
–
okrivljenom,
–
ovlašćenom organu,
–
oštećenom,
U slučaju da se presuda objavljuje, u zapisnik će se uneti samo izreka presude i
konstatacija uz kratko obrazloženje presude i uputstvo o pravnom leku.
Međutim, kod pisanja presude, mogu se dogoditi i lakše greške, a tiču se imena
i brojeva i ako se radi o očiglednim pogreškama u pisanju, računanju i
prepisivanju u presudi, ispravke se , po službenoj dužnosti, vrše posebnim
rešenjem koje postaje sastavni deo presude.
Zakonske odredbe koje se odnose na presudu, isto se primenjuju i na rešenje
koje u prekršajnom postupku donose organi uprave.
-1-
1.1. Žalba
Žalba prvenstveno postoji radi optužbe ili odbrane. Žalba može da se izjavi
protiv prvostepene sudske odluke. Prvostepena sudska odluka se pomoću nje
može pobiti, ukinuti i preinačiti.
Posle ovoga, žalba se izjavljuje drugostepenom organu za prekršaje.
Mora se predati u određenom roku, a to je osam do petnaest dana, u zavisnosti
od vrste prekršaja, od dana kada je doneto rešenje.
Rok se računa od sledećeg dana od dana primanja.
Podnosilac zahteva, kao i okrivljeni, imaju prava na žalbu. Takođe, oni mogu i
da se odreknu prava na žalbu.
Ukoliko se blagovremeno podnese žalba, ona odlaže u tom slučaju rešenje, a
ako niko ne podnese žalbu u određenom roku, rešenje postaje pravosnažno.
U principu, po službenoj dužnosti, načelo dvostepenosti se u životu n e donosi,
osim ako okrivljeni ili drugi učesnik u postupku imaju volju, a da su
nezadovoljni odlukom prvostepenog suda i iniciraju drugostepeni postupak.
1.2. Sadržaj žalbe
Zakon određuje šta žalba treba da sadrži i kakve elemente ona mora imati, da
bi se smatrala ispravnom i da bi viši sud mogao o njoj ispravno odlučivati.
Sve propisane elemente koje žalba sadrži, predstavlja valjan osnov za
odlučivanje.
Ti elementi su:
1.
Oznaka presude protiv koje se podnosi žalba ( naziv suda,broj i datum
presude)
2.
Osnov za pobijanje presude,
3.
Obrazloženje žalbe,
4.
Predlog da se pobijena presuda, potpuno ili delimično ukine ili preinači.
5.
Potpis lica koje podnosi žalbu.
Sadržaj žalbe ne mora biti naveden zakonskim redosledom, bitno je da se svi
elementi nalaze u njoj. Žalba se mora posmatrati kompleksno, a ne kroz
izdvojene, pojedine delove.
Mogućnost za utvrđivanje presude na koju se žalba odnosi u slučaju propuštanja
njene naznake u žalbi, različite su:
Tako prvpstepeni sud, kojem se žalba podnosi, može najčešće iz njenog
sadržaja pronaći, na koju se njegovu presudu ona odnosi, a to može postići iz
oznake imena optuženog ( uz pomoć imenika ili upisnika ), iz oznake dela, dana
održanog pretresa i sl. A u svakom slučaju, taj sud može od žalioca, kraćim
putemzatražiti podatke o tome.
2
-3-
2 Grubiša, Dr. Mladen : Krivični postupak-postupak o pravnim lekovima,"Informator", Zagreb, 1987., str.36
U suprotnom, sud poziva žalioca da u određenom roku dopuni žalbu, pismenim
putem ili usmeno na zapisniku kod suda.
U slučaju da podnosilac žalbe se ne odazove po ovom pozivu, sud će odbaciti
žalbu.
Ako oštećeni koji ima punomoćnika ili tužilac, podnese žalbu koja ima
sadržajne nedostatke, nije predviđena obaveza suda da pozove žalioca na
dopunu žalbe, već je sa ovim nedostacima dostavlja drugostepenom sudu, ako
se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće se ako se to ne može
utvrditi.
Kada žalilac označi samo osnov pobijanja, zakon se time ne zadovoljava, već
traži da on pobliže objasni i opiše, odnosno obrazloži, zašto presudu koju pobija
smatra neispravnom. Predlog koji je potpuno označen i pravilno postavljen,
treba da sadrži oznaku u kom pravcu se traži da Viši sud donese odluku, na štetu
ili u korist optuženog, u pogledu kojeg dela pobijane presude Viši sud treba da
interveniše svojom odlukom i na koji način će da donese svoju odluku.
Međutim, Zakon ne predviđa nikakve konsenkvence za slučaj da taj elemenat
izostane u žalbi. To znači da se taj predlog ne smatra nužnim delom žalbe.
Na kraju, ako na žalbi nema potpisa podnosioca, predstavlja po pravilu, samo
neurednost u njenom sastavljanju, pa je teško potpis podnosioca potpuno
izjednačiti po značenju sa ostalim nužnim elementima žalbe.
Podnosilac žalbe takođe u žalbi može unositi i nove činjenice, ali uz navode, tj.
da ih potkrepi, ali uz navode, tj da ih potkrepi dokazima, kojima se te činjenice
dokazuju. Pored toga podnosilac ima obavezu da obrazloži zašto tj iz kog
razloga te činjenice nije ranije izneo.
Međutim, bez obzira na to što je žalilac propustio navesti takve razloge ili ih je
naveo ali su neuverljivi, ili proizilazi da ih nije izneo na glavnom pretresu iz
tehničkih razloga i sl. Mora se imati u vidu da bilo kakvi propusti u tom
pogledu nisu procesno sankcionisani
3
1.3. Osnovi žalbe
Osnov žalbe predstavlja vrstu nedostataka zbog kojih se ona može izjaviti, tj.
opšte ime za grupu nedostataka iste prirode. Osnov žalbe treba razlikovati od
razloga žalbe koji označavaju konkretne nedostatke u okviru određenog osnova.
Žalba se može uložiti zbog pravnih i činjeničnih nedostataka, kao zbog
pogrešnog neprimenjivanja tj.primenjivanja propisa.
Iz tog razloga osnovi za ulaganje žalbe mogu se podeliti u više grupa tako da se
rešenje o prekršaju sa žalbom može pobijati:
1.
Zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka,
2.
Zbog povrede materijalnog propisa o prekršaju,
3.
Zbog odluke o prekršajnim sankcijama,
4.
Zbog odluke o oduzimanju imovinske koristi,
5.
Zbog odluke o troškovima prekršajnog postupka,
6.
Zbog odluke o imovinsko-pravnom zahtevu.
-4-
3 Grupa autora: Komentari Zakona o krivičnom postupku, str.764
