UPRAVNO PRAVO
I PITANJE
1.POJAM UPRAVE
Pojam uprave određuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom
smisluuprava podrazumeva poslove državne uprave: sprovođenje Ustava i zakonskih propisa koji
regulišuupravnu materiju, rešavanje u upravnim stvarima, vršenje upravnog nadzora i stručne
poslove kao što je priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tiče se organa koji
vrše funkcije u okviruupravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature državne uprave. Kod
nas su to ministarstva, organi uprave u okviru ministarstva, administrativne i državne agencije,
javna preduzeća, kao i nedržavne institucije sa javnim.
Pojam uprave definitivno možemo odrediti kao skup organa javnih vlasti javnih službi koje se
osnivaju za izvršavanje zakona I obavljanje drugih upravnih poslova I koje u te svrhe imaju
javna ovlašćenja I režim javne odgovornosti.
2.TENDENCIJE U RAZVOJU SAVREMENE UPRAVE
Sa nastankiom prvih država nastaje I nekid vid državne uprave. Kada posmatramo kroz istoriju
videćemo da država kroz protek vremenena preuzima sve veću regulatornu ulogu udruštvu. U
početku država se nije mešala u poslove koji su od opšteg ineresa za društvo ali vremenom
postaje potreba da država omogući funkcionisawe energije, saobraćaja, vodosnadbevanja isl. Uz
rast države razvija se I javni sector. Krajem VIII I početkom XIX veka oblikuje se moderna
uprava koja je uređena pravom. Od tada pa do danas sve vise je podložna promenama I razvoju,
u skladu sa potrebama društva, u smislu njenog rasta, pojave upravljanja na vise nivoa,
globalizacijom, informatizaciojom, formiranje države blagostanja, veliku ulogu u Evropi igra I
komunitarno pravo I dr.Najteže to ide u tranzicionim zemljama koje mešaju stare I nove
elemente.
3. DRŽAVNO-UPRAVNO ODREDJENJE POJMA UPRAVE
Državno upravno određenje u upravi vidi jedino državnu upravu I vršenje vlasti odnosno
određivanje, uslovqavanje I usmeravanje ponašanja za građane I druge subjekta.A ako na drugi
način ne može da nametne svoju volju uprava je ovlašćena da deluje ultima ratio(da koristi
prinudu).Uprava nastupa sa autoritetom prema građanim I drugim subjektima. Jedni teže da
upravu odrede na pozitivan(odredjuju ko vrši upravu I šta je sadržina njenog vršenja) a drugi na
negativan način( oni tvrde da je uprava ona vrsta delatnosti koja preostane posle zakonodavne I
sudske vlasti). Oni koji upravu definišu na pozitivan način imaju organski pristup(upravu čine
oni organi koji su ustavom I zakonom označeni kao organi uprave) I funkcionalni
pristup( sadržina uprave pronalazi se I u formalnim I u materijalnim obeležjima). Zaključujemo
da je suština uprave u državno-pravnom odredjenju u sistemima I ovlašćenjima države.
4. JAVNO-UPRAVNO ODREĐENJE POJMA UPRAVE
Javno-upravno odredjenje u definiše upravu kao službu koja u javnom interesu zadvoqava sve
potrebe gradjana u oblasi saobraćaja, zdravqa, električne energije, prosvete I dr. Uprava uređuje,
organizuje I kontroliše mnoge javne službe I ima zadatak da obezbedi nesmetan rad tih službi.
Vremenom se došlo do ublažavanja tih ideja I uprava je definisana kao javna služba I kao vlast.
Samim tim ona ne vrši samo vlast kojom zapoveda, već I uređuje, organizuje I kntroliše
obavljanje javnih službi. Ona to obavqa preko svojih organa I organizacija ali isto tako normira,
oranizuje I kontroliše te organe.Takođe prema ovoj teoriji odredjene delatnosti uprave vrše I
nedržavni organi.
5. POZITIVNO-PRAVNI POJAM UPRAVE
Pozitivno-pravni pojam uparve izvodi se iz ustava I zakona teritorije za koju su isti donešeni.On
vredi samo za određenu zemlju I to samo dok su ustavni I zakonski tekstovi na snazi. Kod nas
možemo govoriti o tri pozitivno pravna pojma uprave s obzirom da su ona različito uređena za
organe državne uprave, pokrajinsku vladu I opštinsku I gradsku upravu. Pozitiv.-prav.pojam
uprave se deli na: upravu u organskom smislu, upravu u funkcionalnom smislu.
-U
organskom smislu
uprava obuhvata tri vrste subjekata:
1. organe državne uprave- ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava I posebne
organizacije(obavljaju poslove državne uprave iz okvira svoje nadležnosti, osniva ih drzava),
2. organe uprave I službe teritorijalnih jedinica
– pokrajinski, opštinski I gradski upravni organi I
službe( imaju dvojnu ulogu:obavljaju sopstvene upravne poslove I poverene poslove državne
uprave je rim je država zakonom dala javno ovlašćenje I samim tim oni su imaoci javnih
ovlašćenja)
3. ostali subjekti uprave – dve podgrupe-prva grupa su imaoci javnih ovlašćenja je im je za
obavljanje upravnih poslova dato javno ovlašćenje I to su:javna preduzeća, javne ustnove, javne
agencije, preduzeća I pojedinci(preduzetnic), a druga grupa su državni neupravni organi kao I
neupravni organi pokrjaine, opštine I grada koji obavlajju pojedine upravne polsove kao svoje
orginerne.
U
funkcionalnom smislu
pojam uprave se određuje po grupi poslova određenih ustavom I
zakonom I
ima ih 7:
1. Učestvovanje u oblikovanju politike Vlade
2. Praćenje stanja
3. Izvršavanje zakona, propisa, akata(donošenje propisa, rešavanje u upravnim stvarima,
vođenje evidencija, izdavanje isprava, upravne radnje)
4. Inspekcijski nadzor
5. Staranje o javnim službama
6. Razvojni poslovi
7. Ostali stručni poslovi
6. PREDMET, SADRŽINA I GRANE UPRAVNOG PRAVA
Predmet upravnog prava
je skup određenih pravnih normi koje regulišu jednu vrstu društvenog
odnosa I to onu koja se odnosi na upravu. Ili predmet upranog prava je sistem pravnih normi
kojima se uređuje organizacija, delatnost I kontrola uprave, odnosno system pravnih normi koje
stvarju, menjaju I ukidaju upravnopravni odnos.Upravnopravni odnos je društveni odnos koji se
uređuje normama upravnog prava i nastaje neposredno na osnovu zakona ili na osnovu upravnog
akta.(uverenje o državljanstvu dobija se rodjenjem I samim tim nastaje upravnopravni odnos
između organa uprave I stranke) Najčešće isticano obeležje upravnog odnosa je neravnopravnost
učesnika tog odnosa jer odluke organa uprave imaju izvršnu snagu I prinudno sprovođenje.
Sadržina upravnog prava
može se raščlaniti u tri celine I to:
-
Norme o organizaciji I položaju uprave(organizaciono upravno pravo)
-
Norme o sadržini I delatnosti uprave(materijalno I procesno upravno pravo)
-
Norme o kontroli uprave.
Ova podela pokriva samo opštideo ili opšte upravno pravo a upravne akte u različitim granama
delatnosti(pravne norme koje se tiču organizacije I funkcija vojske, policije, inostranih poslova,
carine, poreza I dr.)čine predmet posebnog upravnog prava
Grane upravnog prava
dele se na:
1. Unutrašnje(domaće) upr. pravo-pozitivno pravo u granicama date zemlje, donose ga
zakonodavci
2. Uporedno upr.pravo- nastaje proučavanjem upr.prava vise zemalja I vrši se uporedjivanje
donošenju rešenja u konkretnoj upravnoj stvari dužan da se pridržava odredaba upravnog
postupka. Slučajevi u kojima postoji diskreciona ocena karakteristični su za oblast unutrašnjih
poslova, odbrane I spoljnih poslova a opravdanost toga je specifičan javni interes o kojima se oni
staraju.Zakonodavac upravi daje ovlašćenje na diskrecionu ocenu kada u zakonu upotrebljava
reč”može”, s tim što je uprava dužna da poštuje pravila o nadležnostii da akt donese u postupku
koji je propisan zakonom tako što će utvrditi da li su ispunjeni svi zakonski uslovi I kakvo je
činjenično stanje pa samim tim svaki diskrecioni akt ima pravno vezane delove I one koji nisu
pravno vezani. Prema tome, upravni organ je dužan da ceo upravni postupak sprovede na način
predviđen u ZUP. Pri tome je naročito naglašeno da se i u obrazloženju rešenja koje se donosi
na osnovu slobodne ocene mora navesti propis kojim je takvo ovlašćenje dato i izložiti razloge
kojima se organ rukovodio pri donošenju rešenja a to da uradi tako da teži najboljem
zadovoljenju volje zakonodavca.To je volja izražena u samom zakonu kojimse daje ovlašćenje
na diskrecionu ocenu a pravda se javnim interesima kao što su javna I državna bezbednost, javni
red I mir, zaštita ljudi I imovine itd.Pošto se radi o javnim interesima, ako je organ uprave
svojom diskrecionom ocenom uspeo da zaštiti jvni interes onda se smatra da je njegov akt
celishodan a u protivnom smatraće se da je akt necelishodan I žalbom se pokreće drugostepeni
postupak gde viši organ vrši kontrolu nad donetim aktom. Sloboda pri diskrecionoj oceni
ograničena je još ina to da se pod nju ne može podvesti bilo koji vid nezakonitosti(npr.
Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ili pogrešno primenjeno pravilo zakona), ne sme se
prekoračiti ovlašćenje niti zloupotrebiti ovlašćenje u privatnom interesu nekog lica ili u interesu
države. Ovlašćenje na diskrecionu ocenu se koristi samo u javnom interesu koji je utvrđen
zakonom.
10. POVREDE NAČELA ZAKONITOSTI UPRAVE
Uprava svojim radom može da povredi načelo zakonitosti na različite načine Takve povrede
nastaju kao rezultat ne primenjivanja zakona ili njegovog pogrešnog primenjivanja. Postoje četiri
tipa poverda načela zakonitosti I to:
- nenadležnost –
ona nastaje kada o nekoj upravnoj stvari resave organ koji nije nadležan za
rešavanje te stvari.Da bi neki upravni akt bio zakonit mora da ispuni sve uslove u pitanju
nadležnosti a u suprotnom je nezakonit. Postoje tri vrste nenadležnosti:
1. stvarna – njome se određuje koji je organ stvarno nadležan za rešavanje upravnog
akta(npr. Matične knjige ili porez),
2. mesna- njome se određuje koji je organ teritorijalno nadležan za rešavanje neke
upravne stvari( ne može se organ iz Užica obavljati poslove u Novom Sadu),
3. vremenska – ona ima veze sa vremenom osnivanja I ukidanja organa uprave
- formalne I procesne greške
– tiču se pravila zakona o postupku I formi akta.To su greške
u pogledu primene zakona, u vezi sa oblikom I sastavnim delovima akta I greške u vezi sa
utvrđivanjem činjeničnog stanja(nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno utvrđeno
činjenično stanje, pogrešan zaključak)
-
materijalne povrede
– nastaju kada organ uprave pogreši u primeni materijalnog prava
odnosno zakon uopšte nije povređen Ili je zakon pogrešno primenjen.
-
nezakonitost u cilju ili svrsi
– prve se odnose na disskrecionu ocenu(primena zakona
van granica ovlašćenja) a druge na povredu principa srazmernosti (organ uprave nije
izabrao meru kojom će se svrha zakona postići)
Sankcija za povredu načela zakonitosti mogu biti političke I pravne.Prve se tiču odgovormnosti
upravnog organa prema vladi I parlamentu a druge se tiču kontrole uprave u pogledu
sankcijanprema službenim licima, uklanjanja nezakonitih akata I naknade štete prouzrokovane
nezakonitim radom uprave.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
