1.Увод
i
Да би се донеле правилне и законите одлуке морају се потврдити у испитном поступку све
праввно релативне чињенице и околности као и чињенично стање.Све чињенице се
утврђују
на
основу
доказа.
Када кажемо доказ мислимо на процесно средство помоћу кога орган који води поступак
да ли је нека од правно релативних цињеница истинита. Доказна средства су све оно што
садржи или је потребно да прижи доказ о чињеници која се утвђује као иситинита или не.
У случају утврђивања употребљавају се сведоци,изјаве странке,вештации увиђај.
Избор доказних средства врши орган који води поступак и користи доказ који ће му и
случају најбоље користи за утврђивање. Доказе делимо на непосредне и
посредне.Посредни докази се користе кад нема непосредних доказа и они се односе на
друге
извесне
чињенице
и
којем
се
поступку
утврђују.
Лице које води поступак одлуује да ли неку чињеницу треба доказати или не.Докази се
иѕводе када се утврди шта је у чињеничном погледу спорно и шта треба доказивати.
Чињенице које си општепоѕнате се не долазују.Тако да не треба доказивати чињенице чије
постојање
закон
препоставља.
Чињенице које су опште поѕнате оцењује у сваком случају службено лице.Претпоставке
моху бити ОБОРИВЕ И НЕОБОРИВЕ. Код необоривих законских претпоставки није
дозвољено
доказивањењене
неистиности.
Извођење доказа се врши на усмено расправи пред органом који води поступак у
одређеној управној ствари . Само у извесним случајевима закон дозвољава да се ,
коришћењем правне помоћи у управном поступку , докази изведу пред замољеним
органом . доказивање , односно поједини докази могу се изводити пред замо- љеним
органом : ако је доказивање пред органом који води поступак неизводљиво ; ако је
скопчано са несразмерно великим трошковима ако би се проузроковао велики губитак
времена . Када је прописом предвиђено да се ствар може решити на подлози чињеница
или околности које нису потпуно доказне или се доказима само посредно утврђују.
1
1.2.
Исправе
као
доказно
средство
Исправе су писана документа , или документа прилагођена електро- нској о може сазнати
о постојању извесне чињенице . Разликујемо остале исправе . Код писаних исправа
разликујемо јавне ( државне ) и приватне исправе . бради података , са одговарајућим
ознакама помоћу којих се писане и Јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику
издао државни орган у границама своје надлежности , а која може бити прилагођена
електронској обради података , као и исправа коју је у таквом облику издало одговарајуће
правно лице у пословима које врши на основу јавних овлашћења.
Јавна исправа доказује оно што се у њој потврђује или одређује.У принципу , она је
најјаче ( најпоузданије ) доказно средство и служи као потпун доказ о ономе на шта се
односи . Под условима који важе за јавну исправу , у поступку доказивања исту снагу има
микрофилмска копија исправе , односно репродукција те копије .
Законом Је допуштено доказивање неистинитости садржаја јавне исправе и њене
микрофилмске копије , као и неисправности ( мањка вости ) Јавне исправе или њене
копије . Такође је допуштено доказивање да микрофилмска копија , односно њена
репродукција није верна оригиналу . Ово доказивање се може вршити свим доказним
средстви- ма , а терет доказивања лежи на лицу које оспорава истинитост одно- сно
исправност јавне исправе Кад промена правних чињеница ( догађаји , правни послови и
слично може да утиче на оно што се у јавној исправи утврђује или потврђује за потребе
доказивања може се прибавити нова јавна исправа . Ако је на исправи нешто прецртано ,
брисано , уметнуто , или ако на исправи постоје неки други спољни недостаци , службено
лице које води поступак ће оценити према околностима да ли је тиме и у којој мери
умањена доказна вредност исправе или је исправа потпуно изгубила доказну вредност у
том
поступку.
Приватна исправа је писмено које издаје физичко и правно лице кад не врши послове на
основу јавног овлашћења , нпр . тестамент , уговор , пословне књиге и др . Приватном
исправом се доказује само да је њен издавалац дао иајаву која је у исправи садржана .
Доказну вредност тих исправа цени орган који води поступак у оквиру слободне оцене
доказа.
2
