1. Управа у формалном значењу

-може се посматрати у две главне варијанте: субјективно-органски и варијанта правне технике управе
-субјективно-органски је акценат у кругу органа, њиховим врстама и одликама, а у варијанти правне
технике акценат је на главним, правно уређеним цртама тока и резултата поступања, метода и облика
деловања тих органа

-субјективно-органско одређивање управе-

-настоји се одредити круг органа који потпадају под дефиницију управе
1) нормативистички приступ

-прави списак органа који се помињу у законима, било да су експлицитно назначени као управа или се
до тога долази тумачењем
-ова теорија листу управних структура везује за органе који по уставу стоје под контролом шефа
државе/владе
-мана је у неодређености и непотпуности, а и постоје органи који остају ван традиционалног сврставања

2) јавно-интересни приступ

-има три значења:
-јавна управа је скуп управних вршилаца, и заокружује се на основу критеријума задовољавања јавног
интереса
-јавна управа постаје временом јавно тело које је од политичке власти добило овлашћења и средства
потребна за задовољавање општих интереса (поставља се насупрот државној управи, јер је скуп
недржавних вршилаца јавних послова)
-јавна управа је збир органа државне управе и органа недржавне управе

3) структурални приступ

-одређују се на основу унутрашње (хијерархијске) и спољне зависности
-управне структуре су повезане са владом, било хијерархијски или у виду подвргавања контроли
законитости рада

-критика: занемарује се испитивање делатности тих вршилаца/субјеката

-управа као правна техника-

-траже и описују спољне динамичке показатеље управних акција, у погледу метода и облика испољавања
управног функционисања; то су брзина, ефикасност, економичност исл.
-скицирају начин рада који је својствен управи, а последице рада су уређене несудским прописима
-треба се само усредсредити на анализу позитивног права и размотрити да ли се у њему може препознати
самосталан режим управне функције

2. Управа у материјалном значењу

-разрешава се проблем садржине управне делатности, разграничење од других типова државног и
вандржавног рада
-ово се ради на два начина: негативним и позитивним дефинисањем управе

-негативне материјалне дефиниције управе-

-управа је она врста државних активности изван осталих, нарочито различита од судства и законодавства

-позитивне материјалне дефиниције управе-

-управа се традиционално сматра извршном функцијом државе
-дуалистичка теорија: извршна власт извршава законе и примењује санкције за његово непоштовање
-квадријалистичка теорија: дели извршну финкцију на политичко-извршну и управну
1) управа као јавна/државна власт

-управна делатност је скуп државно-ауторитативних активности
-цртама државне власти се даје одлучујући значај; она је огранак државне власти
-ауторитативна управа има шире (појединачни и општи подзаконски акти) и уже (само појединачни
акти) тумачење

2) управа као јавна служба

-акценат је на услужној јавној улози државе, па и управе
-управна делатност је обезбеђивање нормалног тока јавних служби, састоји се у организовању и
функционисању јавних служби
-сви акти јавне управе имају исту сврху – несметано и квалитетно одвијање јавних служби
-уже (само појединачни правни акти) и шире (и појединачни и општи пр. акти) схватање

3) управа као комбинација јавне власти и јавне службе

-први модел комбиновања: јавна власт је средство управне делатности (ауторитативни акти) које служи
за постизање њеног циља (јавни интерес)
-други модел комбиновања: управа је и државна сила (која има јачуу вољу) и јавна служба (чија је воља
једнака вољи корисника)

4) управа као стваралачко-практична делатност државе

-управа је свакодневно испуњавање постављених државних задатака у појединим случајевима

3. Управа у важећем праву Србије

-Устав:

-Влада је носилац извршне власти, а државна управа је самостална, везана Уставом и законом и за свој
рад одговорна Влади
-послове управе обављају министарства и други органи државне управе одређени законом
-могу се поверавати послови државне управе (аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе)
и јавна овлашћења (предузећима, установама и сл.)
-Устав не говори ништа о садржини и врсти послова

-Закон о државној управи:

-послови управе су учествовање у обликовању политике Владе, праћење и утврђивање стања у
областима из свог делокруга, извршавање закона и других општих аката доношењем прописа,
решавањем у управним стварима, вођење јавних евиденција, инспекцијски надзор, старање о јавним
службама и остали послови

-сви акти управе морају бити засновани на закону, а законитост подлеже преиспитивању пред судом у
управном поступку (који се само законом, изузетно може искључити)
-Заштитник грађана: независни држ. орг. који контролише рад органа држ. управе

4. Закључци о појму управе

-управа је само делом правна појава, а њен појам се мора кретати између позитивног права и теорије
-њена форма и садржина се често не подударају
-управни циљеви-
-су редовно и законски уређено функционисање и унапређење друштва
-успоставити склад између друштвено-државне целине и грађана
-управни инструменти-
-апстрактни, општи (подзаконски прописи)
-конкретни, једнострани, ауторитативни (нормативни-решење и фактички)
-конкретни, једнострани, неауторитативни (нормативни-давање стана на коришење и фактички)
-садржина и категорије управног рада-
-примењује прописе у ванспорним појединачним ситуацијама
-индивидуализује одређене овлике санкција (нарочито укидање, поништавање и оглашавање ништавим
аката)
-два доминантна огранка: оперативно-стваралачки (усмерен ка будућности) и корективно-контролни
-резултати управног рада-
-резултати су успостављање управноправних односа
-теоријско-правна дефиниција-

-у РС је независтан и самосталан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа
државне управе, и стара се о заштити и унапређењу људских права
-бира га и разрешава Народна скупштина, којој одговара за свој рад
-има 4 заменика
-главна овлашћења: давање иницијативе Нар.скупштини или Влади, у поступку припреме прописа даје
мишљења, покреће поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости прописа, јавно
препоручује разрешење функционера...
-по притужби појединца, упућује препоруку органу код којег су постојали недостаци, који мора у року од 60
дана да их отклони, ако то не уради, омбудсман обавештава јавност и препоручује утврђивање
одговорности функционера који руководи тим органом

7. Омбудсман

-иако је правом предвиђен, његова овлашћења нису правне природе
-он сарађује са државним и недржавним органима и организацијама и прати и контролише законитост и
целисходност јавне управе
-може постојаати општи и посебни омбудсман
-у РС је независтан и самосталан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа
државне управе, и стара се о заштити и унапређењу људских права
-бира га и разрешава Народна скупштина, којој одговара за свој рад
-има 4 заменика
-главна овлашћења: давање иницијативе Нар.скупштини или Влади, у поступку припреме прописа даје
мишљења, покреће поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости прописа, јавно
препоручује разрешење функционера...
-по притужби појединца, упућује препоруку органу код којег су постојали недостаци, који мора у року од 60
дана да их отклони, ако то не уради, омбудсман обавештава јавност и препоручује утврђивање
одговорности функционера који руководи тим органом

8. Правна контрола управе

-судску контролу врше органи који су независни од управе, и делују искључиво по иницијативи са стране,
никада по службеној дужности
-упранву контролу спроводи овлашћени вршилац управне функције, било по сл. дужности или захтеву
-управна контрола управе није непоновљива, још мање дефинитивна, и подлеже судској контроли
-судска контрола се строго своди на испитивање законитости, а управна испитује и целисходност

-управна контрола управе-

-на обе стране су органи управе, а контрола је процес провере правилности управне делатности путем
истоврсних активности – обављајући управну делатност
-некада је била искључиво унутрашња, хијерархијска, а касније је грађанима признато својство странке
-има много законски предвиђених овлашћења контролора
-врши се над управним службеницима (персонална к. – смењивање, издавање налога, дисциплинска овл.)
и над њиховим актима (реална к. – поништавање, укидање, мењање, обустављање извршења...)
-може се спроводити по жалби грађана или по сопственој иницијативи контролора
-разликујемо контролу над државном управом (жалбена и ванжалбена) и над недржавном управом
(проверава се само законитост, не и целисходност)

-од стране повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности-

-специјална спољна несудска правна контрола управе
-повереник је самосталан државни орган, независтан у вршењу надлежности (не сме тражити нити примати
налоге од других држ. органа или лица)
-право на приступ информацијама од јавног значаја (она инф. за коју јавност има оправдан интерес да зна)
може бити ограничено ради заштите живота и здравља љуфи или ради спречавања злоупотреба

-поступак пред органом јавне власти се одвија у рангу првостепеног управног поступка; тражилац шаље
писани захтев органу јавне власти како би приступио информацијама, а орган је дужан да у року од 15 дана
обавести тражиоца да ли поседује информацију и да му омогући приступ; ако одбије захтев сачињава
решење са упутством о правном леку, а ако ћути, тражилац има право на жалбу поверенику као
другостепеном органу
-пред повереником: другостепени поступак, рок за жалбу је 15 дана од достављања решења првостепеног
органа (нема жалбе на решење Нар. скупштине, председника, Владе, ВКС, Уставног суда и РЈТ)
-повереник одбацује недопуштену, неблаговремену или неовлашћено изјављену жалбу, закључком
-ако је жалба праивлна, доноси решење, у року од 30 дана, којим одбија или уважава жалбу

-судска контрола управе-

-облик спољне правне контроле, поводом поднете тужбе
-постоје три главна модалитета: редовно судство, управно (специјализовано) судство и контрола од
уставног суда
-контрола од стране редовног или управног судства има три врсте правних спорова: управни спор,
грађански спор за надокнаду штете узроковане управном делатношћу и кривични спор у стварима
управних службеника
-судској контроли претходи одговарајући захтев за правну заштиту, са тврдњом о манљивости акта
-ако суд констатује противправност, може да интервенише – одстрањивање правних ефеката, забрањивањ
даљег управног поступања, досуђивање накнаде штете и сл.
-судска контрола управе је још један начин контроле, којим расту шансе да се неправилне управне
активности коригују или уклоне, а постиже се већа објективност процењивања
-постоје два система управносудске надлежности: оснивање специјализованих управних судова или
поверавање решавања управних споровима посебним већима редовних судова

-уставносудска контрола управе-

-пред уставним судом се могу наћи и појединачни правни и материјални акти управе
-уставна жалба се може изјавити против аката држ. органа или организација којима су поверена јавна
овлашћења, којима се

повређују или искључују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом

-уставна жалба подразумева: (1) исцрпљеност управне жалбе, (2) правну немогућност/исцрпљеност
управносудске тужбе и (3) правну недоступност сваког другог пута судске заштите
-може се изјавити и када је повређено право на суђење у разумном року
-води се пред уставним судом, а управне елементе му даје сам предмет – акт управе
-особеност је у врло уској и реткој примени уставне жалбе, она је последња правна заштита Уставом
зајемченим правима
-правни режим уставне жалбе у РС-
1) легитимација за подношење уставне жалбе

-има је свако лице које сматра да му је актом управе повређено или ускраћено Уставом зајемчено право
-то је неко физичко лице или орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права

2) рок за подношење уставне жалбе

-је 30 дана од достављања појединачног акта или предузимања одређене радње

3) садржина уставне жалбе

-наводи се предмет повреде и износи се захтев о којим а Суд треба да одлучи, уз податке о жалиоцу и
предочавање релевантних доказа

4) покретање, ток и исход поступка по уставној жалби

2) рок за подношење уставне жалбе

-је 30 дана од достављања појединачног акта или предузимања одређене радње

3) садржина уставне жалбе

4) покретање, ток и исход поступка по уставној жалби

-покреће се самим подношењем жалбе, која не задржава извршење, а може на предлог подносиоца
-претходни поступак: проверавају се услови
-обустављање поступка: интервенцијом доносиоца оспореног акта укидањем, поништавањем или
изменом акта, повлачењем муставне жалбе или нестанком процесних основа; обуставља се решењем
-одлучивање о уставној жалби: мериторан одговор, у форми одлуке, којом се утврђује да (не) постоји
повреда
-одлука Уставног суда је правни основ за подношење захтва за надокнаду штете и отклањање других
штетних последица
-правно дејство почиње од дана достављања одлуке учесницима у поступку

12. Управни однос

-управни односи су резултат управне делатности; управни рад успоставља управне односе, или их бар
материјално дограђује их и обликује
-управним радом један друштвени однос постаје управноправни однос
-обележја:
1) јавно-службени карактер

-заснивање и престанак су у рукама носилаца јавне власти
-врло јако службено начело

2) непотпуна уревнотеженост ангажованих интереса

-управа има правно јачу позицију у односу на другу страну

3) начелна променљивост

-законски се предвиђа прилагођавање изменама
-постоји правна могућност нападања, укидања и мењања донетих управних аката

-управни однос је друштвени однос који је настао управним радом, а обележен је јавно-службеним
карактером, делимичном уравнотеженошћу интереса и потенцијалном променљивошћу

-учесници управног односа-

-управни однос подразумева две стране: (1) субјекте управног рада-носиоце јавне власти и (2) правне
субјекте према којима је тај рад усмерен; могу се сврстати и (3) заинтересована лица – она чији правно
заштићен интерес улази у поље датог односа (имају право на неке процесне интервенције)
-субјекти управног рада имају моћ одлучивања о заснивању, садржини и престанку управног одоса; треба
да остваре и задовоље првенствено јавне интересе, али и индивидуалне
-уччесници према којима је управни рад усмерен имају правно слабију вољу

-заснивање управних односа-