1. POJAM I PREDMET UPRAVNOG PRAVA?

Pod pojmom upravnog prava razlikuje se upravno pravno kao:
a) grana pravnog sistema – je skup pravnih normi kojima se uređuje problematika

uprave u najširem smislu

b) upravno pravo kao grana pravne nauke – izučava pravne norme koje regulišu

upravu.

Predmet upravnog prava je podložan stalnim društvenim promenama, promenama u
razvoju države i obuhvata javnu upravu.
Razlikuje se uža (klasična i tradicionalna) i šira (moderna ili savremena) koncepcija o
premetu upravnog prava. Po užem shvatanju upravno pravo sadrži pravne norme koje
primenjuje uprava vršeći upravnu vlast. Po širem shvatanju upravno pravo sadrži
pravne norme koje uprava primenjuje vršeći ukupnu upravnu delatnost.
Klasična koncepcija podrazumeva da predmet upravnog prava obuhvata pravne
norme koje regulišu osnivanje i ukidanje organa koji vrše upravnu vlast, proceduru
vršenja te vlasti, upravni nadzor i dr.
Moderna koncepcija predmeta upravnoa prava na upravu gleda kao na javnu službu.
Neki teoretičari su za negativno određivanje predmeta upravnog prava, smatraju da ga
čine pravne norme koje ostanu kada ostale pravne discipline utvrde svoje predmete.
Neki teoretičari su pokušali da kombinuju pozitivno i negativno shvatanje predmeta
upravnog prava smatrajući da sadrži one pravne norme kojima se uređuje organizacija
i delatnost uprave izuzimajući pravne norme koje sadrže druge pravne discipline.
Pod pojmom upravnog prava se podrazumeva skup opštih pravnih normi koje
izučavaju javnu upravu a pod predmetom upravnog prava podrazumevaju se pravne
norme koje uređuju organizaciju i funkcionisanje javne uprave, nadzor i kontrolu nad
upravom kao i pravo lokalne samouprave u domenu njegove komplementarnosti

upravom

2.NASTANAK I RAZVOJ UPRAVNOG PRAVA?

Upravno pravo je relativno mlada naučna disciplina koja se pojavljuje u 18.veku u
Francuskoj kada je buržoazija imala cilj da ograniči monarha. Na anglo-američkom
prostoru se pojavljuje tek početkom 20.veka. Kod nas se pojavljuje krajem 19.veka ali
tek 1930.g. se može reći da je pravno definisan sistem uprave.
U današnje vreme primećuje se značajan politički uticaj na razvoj ove oblasti prava
što za uticaj ima nedovoljnu samostalnost uprave u odnosu na zakonodavnu i izvršnu
vlast.

3.ODNOS UPRAVNOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA?
Upravno pravo i ustavno pravo

- U nekim segmentima ova dva prava obuhvataju

pravne norme koje regulišu organizaciju i funkcionisanje uprave (znači isti predmet)
stim da upravno pravo još i detaljno razrađuje ovu problematiku. Iz ustava proističu
sve druge pravne norme, ustavom se bavi ustavno pravo a sve druge pozitivno-pravne
nauke(pa i upravno pravo) se bave i proučavanjem zakona.

Up i građansko pravo

- Ova dva prava se međusobno razlikuju. Građansko pravo

izučava imovinsko i robno-novčane odnose a upravno pravo obuhvata norme koje
regulišu upravno-pravne odnose ali može izučavati i neke imovinsko-pravne odnose

(to je dopunski predmet upravnog prava). Bitnija razlika je u karakteru odnosa pošto
se građansko pravo oslanja na princip slobodne volje subjekata u nekom građansko-
pravnom odnosu jer su stranke jednake i ravnopravne u izjavi volje dok je kod
upravno-pravnog odnosa jedan od subjekata jače volje u odnosu na drugi koji je
državni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.

Up i radno pravo

- Upravno pravo obuhvata i norme koje regulišu radne odnose u

državnim organima pa i druga pitanja kao što je upravna inspekcija. Odnos između
ova dva prava je najčešći kod uređivanja radno-pravnog statusa zaposlenih u
organima uprave.

Up i krivično pravo

- Ova dva prava se dosta razlikuju ali dodirne tačke su kod

prekršaja i disciplinskih delikata kao i kod krivične odgovornosti službenika koji rade
u organima uprave. Prekršajni postupak je sličan upravnom postupku – primenjuju se
mnogi instituti krivičnog prava ali se i analogijom iz krivičnog zakona regulišu
pravne praznine koje postoje u prekršajima.

Up i poslovno pravo

- Ove dve grane prava su jasno odvojene a ipak njihova veza je

jačala jačanjem državne intervencije u oblasi ekonomije. Još direktniju vezu
predstavlja ustavna i zakonska mogućnost da se privrednim subjektima može poveriti
određena javna ovlašćenja naročito javnim preduzećima. Najveća razlika kod ova dva
prava je to što se poslovno pravo oslanja na građansko pravo a upravno pravo je
vezano za državnu strukturu.

Up i prekršajno pravo

- Odnos ove dve pravne grane je pitanje karaktera prekršajne

norme jer se polemiše da li je to upravno-pravna norma pošto o njoj odlučuju organi
državne uprave. Danas prekršajno pravo dobija karakter posebne grane prava,
osamostaljuje se, jer je prekršaj specifičan delikt. Ova dva prava se najviše zbližavaju
na području inspekcijskog nadzora.

Up i nauka o upravi

- Pošto upravno pravo ne može svojim normama da reguliše

ukupnu problematiku upravnog prava zato se stvorila nauka o upravi koja proučava
upravu sa politikološkog, sociološkog, ekonomskog i dr. pravnog aspekta. Upravno
pravo pravnim normama uređuje upravu a nauka o upravi izučava činjenice koje su u
vezi sa upravom a nisu pravnog karaktera. Dodirna tačka im je problemi uprave.

Up i pravo lokalne samouprave

- Lokalna samouprava se proučavala u okviru

upravnog prava ali povećanjem njenog značaja ona počinje da se izučava kao
samostalna naučna disciplina. Dodirna tačka im je što su suštinski obe vezane za
ostvarivanje prava građana a razlikuju se u tome što uprava obezbeđuje direktno
interes države kao opšti interes a lokalna samouprava obezbeđuje interes građana kao
lični interes.

Up i pravna informatika

- Dodirna tačka ovih pravnih grana je u tome što pravna

informatika izučava tehnička sredstva koja se primenjuju u materiji regulisanja normi
upravnog prava

4. Upravno-pravni odnos, upravno-pravna norma, upravno-pravna stvar?

Uprvno-pravni odnos:  pravni odnos u koji stupa uprava, s jedne strane , i građani i
njihovi kolektiviteti, sa druge strane, u procesu obavljanja upravne delatnosti. Javna
vlast uvek nastupa sa autoritetom. Upravno pravni odnos mora da ima   određene
karakteristike:   mora   da   bude   snabdeven   javnim   ovlašćenjem   koje   je   uvek   u

Sudska i upravna praksa: stavovi i mišljenja suda imaju veliki značaj za upravu. Oni
su posredni (pomoćni, dopunski) izvori upravnog prava.
Običajno pravo: nastaje dugotrajnim ponavljanjem nekog ponašanja u određenoj
sredini. Kod nas nema naročiti značaj kao izvor UP jer njegova primena postoji samo
onda kada imamo pravnih praznina.
Pravila struke: tehnička pravila su pravila struke. Ako pravni propis propisuje da se
jedno pitanje može rešiti po pravilima struke, tada ta pravila imaju značaj opšteg
pravnog akta kojim treba da se reši neko pitanje.

11. Osnovna načela o drž.organizaciji od značaja za upravu?

Načelo podele vlasti: Postoji i načelo jedinstva vlasti ali je ono nazadno, znači da su
svi organi odgovorni parlamentu. Načelo podele vlasti se vezuje za 18 vek i
Francusku. Ovo načelo se može sprovesti na razne načine:



Parlamentarni sistem: sistem u kome postoje kohabitacija različitih vrsta vlasti
i njihova uzajamna međuzavisnost.



Predsednički sistem: osnovna specifičnost je nepostojanje vlade, već postoje
samo ministri a predsednik je u isto vreme šef države i vlade (kancelarijski
sistem).

Podela vlasti kod nas podrazumeva da zakonodavnu vlast vrši parlament, izvršnu vlast
predsednik i vlada, sudska vlast pripada sudovima.
Razlikuju se sledeće državne funkcije:

1. zakonodavna (vrši Narodna skupština)
2. izvršna (vrši vlada, izvršni organi i predsednik Republike)
3. sudska (vrše rodovni i ustavni sudovi)
4. upravna (vrše organi uprave i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja)

Načelo ustavnosti i zakonitosti: pod ustavnošću podrazumevamo da svi akti niže pravne
snage moraju biti u skladu sa ustavom sadržinski ( u materijalnom smisku). Zakonitost
podrazumeva da svi pravni aki niže pravne snage od zakona moraju biti u skladu sa
zakonom u sadržinskom smislu (u materijalnom smislu).
Garancije sprovođenja ustavnosti i zakonitosti su:



objavljivanje propisa (vocatio legis), propisi stupaju na snagu najranije 8 dana od
objavljivanja



zabrana retroaktivnog delovanja zakona



pravo na žalbu, protiv rešenja organa u prvom stepenu može se izjaviti žalba
nadležnom drugostepenom organu



prilikom donošenja nekog upravnog akta, organ uprave se mora u preambuli
pozvati na konkretan zakonski propis

12. Pojam uprave?

Tradicionalno za upravu se koristi izraz administracija, javna uprava ili državna uprava.
Shvatanje uprave samo kao jedne od više državnih funkcija je klasično, tradicionalno
shvatanje.

Pojam uprave u materijalnom smislu -ispituju se osnovne odlike akta ili radnje državnog
organa. Tu se uprava određuje kao trajna i planska delatnost određenog državnog organa,
koji ima za cilj zadovoljavanje neke ljudske potrebe, ali taj cilj mogu, u ime države
ostvariti zakonodavni, sudski i upravni organi, pa je potrebno izvršiti distinkciju među
njima. Ako se jasno precizira državna delatnost koji obavljaju organi uprave onda se radi
o formalnom pojmu uprave.
Pojam uprave u formalnom smislu
U formalno negativnom smislu državna uprava karakteriše se kao delatnost van drugih
državnih   funkcija,   izvan   zakonodavne   i   sudske   funkcije.   Po   formalno-pozitivnom
shvatanju uprava se smatra kao jedna funkcija države, koja obuhvata subjekte, postupak,
kontrolu   obavljanja   upravne   funkcije   i   odgovornost   za   materijalnu   štetu   pričinjenu
nezakonitim radom organa uprave.
U   materijalno-negativnom   smislu   uprava   je   državna   delatnost,   koja   nije   ni
zakonodavstvo,   ni   sudstvo.   U   materijalno-pozitivnom   smislu   postoji   dva   shvatanja:
restriktivno   i   ekstenzivno-deskriptivno.   Po   restriktivom   shvatanju   uprava   je   skup
pojedinačnih akata, karakteriše elemenat autoritativnosti, donose se radi zadovoljavanja
državnih   interesa.   Po   ekstenzivno-deskriptivom   shvatanju   uprava  je   delatnost   koja  se
obavlja van državne vlasti, a propisima je stavljena u nadležnost upravnih organa.
Po formalnom gledištu upravna delatnost je sve ono što obavljaju organi uprave. Po
materijalnom shvatanju upravna delatnost je samo jedna od funkcija države.
Novija shvatanje uprave obuhvata upravnu delatnost i javnu upravu.

13. Subjekti koje vrše upravnu delatnost?

Upravnu delatnost mogu da obavljaju državni i nedržavni subjekti.
Državni subjekti:



organi uprave



državni neupravni organi



upravne organizacije



neupravne organizacije

upravna aktivnost je njihova osnovna delatnost

Nedržavni subjekti:



javna preduzeća



javne službe



organi lokalne samouprave

njihova osnovna delatnost nije upravna delatnost, njima se upravna ovlašćenja mogu
zakonom poveravati od strane države.
Neke pojedinačne upravne poslove se ne mogu poveravati nedržavnim organima
(izdavanje pasuša,lične k). Specifičnosti organa uprave:

1. autoritativno postupaju- oni sa pozicije vlasti nameću određeno pravilo ponašanja
2. neposredno štite javni interes- istupaju u interesu države
3. direktno primenjuju fizičku prinudu
4. osnivaju se na specifičan način, po pravilu zakonom i Ustavom