УПУТСТВО
Аутори могу писати реферате на свом матерњем језику, ћирилицом
или латиницом.
Рад мора бити сачињен у
Microsoft Wordu
, ћириличким или
латиничним писмом, фонтом
Times New Roman
, величине
12
pt
. Извори
(литература) наводе се у фуснотама, фонтом величине 10
pt
.
Наслов рада пише се на средини, великим словима – верзалом
(фонт 14). Поднаслови пишу се на средини, великим словима (фонт 12) и
нумеришу се арапским бројевима. Уколико поднаслов садржи више цје-
лина, оне се такође означавају арапским бројевима, и то: 1.1. – курентом,
тј. малим обичним словима (фонт 12), 1.1.1. – малим италик словима
(фонт 12), итд. са мањим фонтом.
ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА
1. Књиге се наводе на сљедећи начин: прво слово имена (послије
чега слиједи тачка) и презиме аутора, назив курзивом, мјесто издања
курентом – обично, година издања. Ако се наводи и број стране, он се
пише без икаквих додатака (попут стр., p., pp., ff., dd. и слично). Послије
мјеста издања не ставља се запета. Уколико се наводи и издавач, пише се
курентом – обично, прије мјеста издања. Навођење назива издавача није
обавезно, али је пожељно.
Примјер:
M. Петровић,
Наука о финансијама
, Савремена админис-
трација, Београд 1994, 35.
Уколико књига има више издања, може се навести број издања у
суперскрипту (нпр. 1994
3
).
Уколико се упућује на фусноту, послије броја стране пише се
скраћеница „фн.“.
Примјер:
М. Петровић,
Наука о финансијама
, Београд 1994, 35 фн. 3.
Уколико се у књизи помиње више мјеста гдје је издата, наводе се
прва два раздвојена цртом.
Примјер:
S. Boshammer,
Gruppen, Rechte, Gerechtigkeit,
Walter de
Gruyter, Berlin – New York 2003, 34–38.
2. Чланци се наводе на сљедећи начин: прво слово имена (са тач-
ком) и презиме аутора, назив чланка курентом – обично под наводни-
цама, назив часописа (новина или друге периодике) курзивом, број и
годиште, број стране без икаквих додатака (као и код цитирања књига).
Уколико је назив часописа дуг, приликом првог цитирања у загради се
наводи скраћеница под којом ће се периодика надаље појављивати.
Примјер:
М. Петровић, „Ефекти посредног опорезивања“,
Анали Прав-
ног факултета у Београду
(
Анали ПФБ
) 3/1995, 65.
Када се цитира чланак у зборнику радова на српском или другом
језику овог говорног подручја, послије назива зборника који је писан
италиком, у загради се наводи име или имена уредника са назнаком „ур.“
прије имена. Када се цитира чланак у зборнику радова на енглеском или
другом страном језику, послије назива зборника који је писан италиком,
у загради се наводе имена уредника. Уколико их је више ставља се на-
знака „eds.“ прије њихових имена, а ако је само један уредник, назнака
прије његовог имена је „ed.“, односно одговарајућа скраћеница у другом
језику (нпр., у њемачком „Hrsg.“).
Примјер:
A. Buchanan, „Liberalism and Group Rights“,
Essays in Honour of
Joel Feinberg
(eds. J. L. Coleman, A. Buchanan), Cambridge University
Press, Cambridge 1994, 1–15.
3. Уколико постоји више аутора књиге или чланка (до три), раз-
двајају се запетом.
Примјер:
М. Петровић, М. Поповић, В. Илић,
Уколико се цитира књига или чланак са више од три аутора, на-
води се прво слово имена и презиме само првог од њих, уз додавање
скраћенице ријечи
et alia
(
et al.
) курзивом.
Примјер:
М. Петровић
et al.
,
4. Уколико се у раду цитира само један текст одређеног аутора, код
поновљеног цитирања тог текста, послије првог слова имена и презимена
аутора, слиједи само број стране и тачка (без додатака
op. cit
., нав. дело и
сл.).
Примјер:
М. Петровић, 53.
Уколико се цитира више радова истог аутора, било књига или чла-
нака, а пошто је први пут назив сваког рада наведен у пуном облику, пос-
лије првог слова имена и презимена аутора, ставља се у загради година
издања књиге или чланка. Уколико исте године аутор има више објав-
љених радова који се цитирају, уз годину се додају латинична слова a, b,
c, d, итд., послије чега слиједи само број стране.
Примјер:
М. Петровић, (1995а), 67.
5. Уколико се цитира текст са више страна које су тачно одређене,
оне се раздвајају цртом, послије чега слиједи тачка. Уколико се цитира
више страна које се не одређују тачно, послије броја који означава прву
страну наводи се „и даље“ с тачком на крају.
Примјер:
М. Петровић, 53–67.
Примјер:
М. Петровић, (1995а), 53 и даље.
6. Уколико се цитира податак с исте стране из истог дјела као у
претходној фусноти, користи се латинична скраћеница за
ibidem
у кур-
зиву, с тачком на крају (без навођења презимена и имена аутора).
