1.OSNOVE:
ZNACAJ URBANOG DIZAJNA:
-Urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angazovanje eksperata na
realizaciji te vizije.
Deblokiranje blokada:
-ovaj prirucnik bi trebalo da usmeri napore za stvaranje kvalitetnih mesta za zivot ljudi. Prema
ovome neprihvatljiva je gradnja koja se ne bavi duhom mesta tj. prostorom na odgovarajuci
nacin.
Projektovanje pripada svima:
-Urbani dizajn, kao I svi drugi oblici planiranja I projektovanja, pored projektanata I njihovih
saradnika, u proces izgradnje treba da ukljucuje I same korisnike. Takodje urbani dizajn
predstavlja zajednicki rad razlicitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju razlicita misljenja. Ovo
znaci da se clanovi tima medjusobno dopunjuju, pri cemu izlazu razlicita znanja I vestine I
podlozni su kritikama dobro informisanih klijenata. Na ovaj nacin bi se doslo do jedinstvenog
koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili.
KLJUCNI PRINCIPI URBANOG DIZAJNA:
1.mesta za ljude
: da bi neki prostor tj. mesto pravilno funkcionisalo mora biti siguran, udoban,
raznovrstan I atraktivan. Takodje mora biti prepoznatljiv I zabavan I da pruza mogucnost izbora.
Ziva mesta daju mogucnost za susrete, igru na ulici I uzivanje u posmatranju prolaznika.
2.obogacivanje postojeceg
: nove interevencije obogaciju postojeci gradski prostor i on se
odnosi na sve nivoe- centar, grad, susedstvo I ulicu.
3.uspostavljanje veza
: mesta treba da budu lako dostupna I da se fizicki I vizuelno uklapaju u
okolinu. Potrebno je obratiti paznju na kretanje pesaka, biciklista, vozila javnog prevoza I
automobila I to ovim redom.
4.saradnja sa pejzazom:
potrebno je uspostaviti ravnotezu izmedju prirodne I izgradjene
sredine I iskoristiti sve pogodnosti lokacije kao sto su klima, pokrenutost terena, pejzazne I
ekoloske vrednosti, kako bi se obezbedila energetska efikasnost I udobnost.
5.mesanje razlicitih namena I oblika:
stimulativna I ugodna mesta su ona koja mogu da prime
razlicite zahteve korisnika, uslova ili grupa. U takvim prostorima uspesno su uklopljene razliciti
objekti, funkcije, gustine I oblici vlasnistva.
6.upravljanje investicijama:
da bi se projekti mogli uspesno izvesti treba da budu ekonomski
odrzivi I dobro vodjeni. Zbog toga je potrebno razumevanje trzisnog ponasanja developera,
dugorocna posvecenost lokalne zajednice I uprave, jasno utvrdjeni mehanizam za sprovodjenje
I shvatanje svega ovoga da bi se process projektovanja tj. planiranja pravilno sproveo.
7.projektovanje za promene
: novoprojektovani prostori treba da budu fleksibilni kako bi sto
lakse pruzili odgovore na buduce promene namene I nacina koriscenja kao I demografske
promene. Ovo zahteva prikladno koriscenje resursa I energije, fleksibilno koriscenje zemljista,
javnih prostora I infrastructure, kao I uvodjenje novog pristupa u planiranju prevoza,
upravljenjam saobracajem I parkiranja.
KAKO JE PRIRUCNIK ORGANIZOVAN:
Tri nivoa izrade projekta:
1. Poveravanje izrade i pokretanje projekta izgradnje: pitanja urabanog dizajna mora da
budu prisutna u pocetnim fazama projektovanja, bilo da je to u pogledu ekonomske
procene, izrade izjave o ocuvanju zivotne sredine, razvoja strategije ucesca lokalne
zajednice ili nekom dr pogledu.
2. Planiranje i projektovanje pojedinacnih prostora: prirucnik sadrzi smernice za izgradnju
pojedinacnih lokacija, tacnije pruza savete koji su korisni za planiranje i projektavanje
prostora od citavog bloka, pa sve do indib+vidualnih parcela.
3. Procena predloga projekta u smislu planiranja i projektovanja: prirucnik moze da pruzi
kriterijume neophodne za ocenjivanje potencijala projekta u pogledu urbanog dizajna i
da ukaze na pravi put asocijacijama koje obezbedjuju finansije za izgradnju.
Struktura prirucnika:
1.uvazavanje kontexta: kako urbani dizajn tumaci i kako se oslanja na istorijski karakter,
prirodne resurse i teznje lokalne zajednice i rezultira realnom vizijom o onome sto bi neko
mesto moglo da bude.
2.urbana struktura: proucavanje medjusobnih odnosa izgradjenih blokova, ulica, zgrada,
slobodnih povrsina, pejzaza i svih drugih karakteristika koji cine urbanu sredinu.
3.uspostavljanje veza: razvijanje orzivih sistema kretanja- putava, ulica, pesackih staza, trasa
javnog prevoza, zelenih koridora i infrastrukturnih sistema- koji unapredjuju zivot u urbanim
sredinama.
4.detalji mesta: razrada detalja zgrade i javnog prostora, kao i njohov uzajamni odnos- kroz
tretman uglova, linije krova, parterno uredjenje, ulicnu rasvetu...
5.implementacija i realizacija: upravljanje procesom projektovanja kako bi se kvalitet
nastavio i nakon zavrsetka gradjenja.
2.UVAZAVANJE KONTEXTA
Sta se podrazumeva pod kontextom?
Kontext je karakter i lokacija na kojoj ce se realizovati
predlozeni projekat i njega cine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija,
arheologija i lokacija. Takodje podrazumeva i stanovnistvo, odnosno pojedince koji zive u
blizini podrucja i nacin na koji su organizovane lokalne zajednice kako bi gradjani postali
stvarni ucesnici u lokalnom razvoju. Razumevanje kontexta tj mesta sa karakteristikama koje
ga cine posebnim je polazna tacka svakog projektovanja
Zasto je kontext vazan?
On je od sustinskog znacaja jer se radi o razumevanju pozicije nove
izgradnje i nacina kako pozicionirati novu gradnju. Ovo ukljucuje niz ucesnika i elemenata i
ukoliko je pristup dobro prostudiran nastace mesta sa visokokvalitetnim resenjima.
Optimalni pristup podrazumeva maximalno iskoriscavanje prirodnih resursa lokacije, tako
da se postave minimalni zahtevi prema okolini. Ovo podrazumeva sto bolji nacin kako da se
prirodni resursi kao npr energija sunca, atmosferska voda I sistemi za odvodnjavanje,
potencijal tla za zagravanje I hladjenje, energija vetra, dodatno smanje energetski zahtevi
tako sto ce se isplanirati izgradnja kombinovane toplane-elektrane u naselju. Najbitnije je
obratiti paznju kako na sto bolji nacin unaprediti proctor I casuvati neostecene delove. Ovo
se postize uvazavanjem tri elementa:
1.Identifikovanje potencijala lokacije koju treba sacuvati-
najvredniji prostori, mesta I
prednosti lokacije su takvi jer su ostali nedirnuti. Sve ekoloske I lokalne specificnosti I
prednosti treba postovati, a ne eksploatisati. Sve ove prednosti se mogu lako degradirati.
2.Ponovno koriscenje I sanacija (re-use) lokacija prevazidjenih namena (braunfield
lokacija
)- mnoge lokacije su lisene svojih prirodnih I poluprirodnih resursa poput
topografskih karakteristika, vodotokova I biljnog sveta. Pored ovoga dekortaninacija I
sanacija mogu da izazovu dalje uticaje na postojeci izgled lokacije. Zbog toga na ovim
lokacijama treba razmisliti o: uvodjenju novih el oblikovanja I stanista biljnog I zivotinjskog
sveta, obnova ostecenih delova npr putem ponovnog profilisanja topografskih elemenata,
integrisanje postojecih topografskih elemenata.
3.Jacanje structure I identiteta gradskog pejzaza
- treba identifikovati one elemente
prostora koji cine tu lokaciju jedinstvenom. Kada su u pitanju neizgradjene lokacije
(greenfield) narocito treba uloziti napor da se postojeci el I datosti prostora uklope u plan.
Ozivljavanje istorijskih el pruza mogucnost za obogacavanje otvorenih prostora. Ovo takodje
moze da obuhvati I prirodne el koji su rezultat ljudskog rada kao npr. vodotokovi, potoci I
stare seoske medje.
Kljucni elementi pejzaza su el topografije, sutuacije u odnosu na strane sveta, potencijale
razvoja, prednosti pejzaza, pa cak i negativnosti pejzaza kao sto su zagadjeno i lose
odvodnjavanje zamljista, neugledni objekti, dalekovodi i komunalna infrastruktura.
Pr. Stambenog naselja sa malim utroskom energije- Ekolonija u Holandiji
SAOBRACAJNA POVEZANOST:
Povezanost lokacije sa okolinom je vrlo bitna, cak i za najmanje objekte. Lokacija koja se
rekonstruise ima odredjene tacke pristupa, ali ne mora da znaci da su one na pravom
mestu. Kontextualna analiza koja ce obezbediti okvirno resenje kretanja treba da
podrazumeva: uklapanje novih trasa u postojecu infrastrukturu, postojanje svih vrsta
kretanja/prvenstveno pesackog, biciklistickog i javnog prevoza putnika, korist nove gradnje
za podrucje tako sto se produzavaju autobuske linije i otvaraju pesacke staze koje vode
direktno do centra naselja i obezbedjivanje kretanja u svim fazama gradnje. Na pocetku
projektovanja potrebno je odrediti principe okvirnog resenja saobracajnih veza. Sve ostalo
se projektuje kasnije u skladu sa ukupnim resenjem lokacije.
Sagledavanje postojecih pristupa i veza:
Da bi se lokacija integrisala u postojecu strukturu neophodno je prvo analizirati postojece
pristupne tacke i saobracajnu povezanost, kako za kretanje tako i za povezanost.
Posmatranje kvaliteta kretanja:
Ukoliko se posmatra kretanje pesaka kroz postojece naselje, mogu se otkriti mnoge razliciti
faktori koji uticu na to kretanje. Ono nije uslovljeno samo obicnom putanjom, vec na njega
uticu i raznovrsnost i interesovanja, bezbednost, svetlost i senka, komercijalne aktivnosti,
pejzaz, buka i zagadjenost. Analizom kretanja se ovi el mogu dodati i unaprediti. Takodje se
dozivljaji putovanja razlikuju od posebnih potreba prema polu, starosti i posebnih potreba
ljudi.
Pr. Novi stambeni objekti u potpunosti uklopljeni u postojece gradsko tkivo- The Piggeries u
trgovinskom gradicu From u Somersetu.
IZVODLJIVOST:
Izvodljivos projekta kako u ekonomskom tako i u prakticnom smislu zahteva procenu:
potreba lokalne zajednice, ponude i potraznje na trzistu, izvora finansiranja, mogucnosti
same lokacije, vlasnistva nad zemljom, asocijacije stanara i zakupa, uklapanja u kontext
okruzenja, troskova izgradnje, inzenjerskih ogranicenja, kontexta planiranja od strane
lokalne samouprave. Predlozi projekta moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom
kontextu. Kljuc svega je primerenost tj. Visoko urbanizovano resenje nece biti primereno na
prigradskoj lokaciji i obrnuto. Procena faktora koja ce uticati na izvodljivost projekta
predstavljace osnovu za idejna resenja i provere, a zatim ce zahtevati studiju izvodljivosti i
ponovno vrednovanje.
VIZIJA:
Vizija je spoj konkretnih fizickih i finansijskih cinjenica i niza teznji. Zapravo pod vizijom se
podrazumeva sve ono sto zelimo da ostvarimo u projektu, ukljucujuci i sve ucesnike i
finansijske mogucnosti. Odskocna daska u kreiranju vizije je kontextualna analiza.
Vrednost se moze stvoriti:
Ukoliko je neko mesto izgubilo svoju vrednost, postoji mogucnost da je povrati kroz
znacajne promene u njihovom planiranju i marketingu.
Kontext je dinamican:
Vuduce promene domacinstva, seme kretanja i nacina zivota ce lako biti prihvatljive za
flexibilne projekte. Zbog toga je znacajno osmisliti generalni plan koji ce omoguciti
prilagodjavanje tokom vremena. Vrednovanje kontexta ima dva kljucna rezultata: 1.SWOT
(analiza prednosti, slabosti, mogucnosti i opasnosti)- daje sliku razlicitih slojeva elemenata
koji se uzimaju u obzir kroz identifikovanje postojecih prednosti i slabosti, mogucnost za
unapredjenje, i opasnosti za uspesnu realizaciju projekta. 2. Ideja polaznog koncepta i i
strateske opcije koje predstavljaju viziju i samim tim uvecavaju flexibilnost projekta, cime se
osigurava da projekat bude participativan (ucesce vise aktera), podoban za kontinuiranu
Potrebno je ostvariti direktne veze sa glavnim ulicama, kako bi planirana lokacija bila sto
primerenija i udobnija. Sto je veza direktnija postoji mogucnost za razvijanje mesovite
namene koja se ne odnosi samo na saobracaj.
Stvaranje ili probijanje granica
Ivice kao linerni elementi mogu definisati odnosno ograniciti neki prostor. Najcesce su to
neke reke, kanali, parkovi, saobracajnice, vijadukti i najcesce je njihovim probijanjem ili
premoscavanjem omogucena integracija i povezivanje sa okolinom, pri cemu se smanjuje
podela.
Npr. Probijanje granica: planski okvir za Calls i Riverside u Lidsu
TIPOVI MREZA
Uspostavljanje efikasnih veza omoguceno je stvaranjem mreze pri cemu se omogucava
jednostavan pristup citavom podrucju. mreza moze biti ortogonalna ili nepravilnog oblika i
pruza kontrolu nad saobracajem onemogucavajuci pristup vozilima u svim ulicama. Mreza
sa modulom od 80 do 100m predstavlja optimalan standard za kretanje vozila i potrebe
pesaka. U centralnim delovima sa intenzivnim potrebama pesaka, modul od 50 do 70m
predstavlja optimalnu mrezu kretanja. Ove dimenzije mogu da variraju u zavisnosti od
velicine blokova, topografije, orjentacije, sisednih namena...
Npr. Unutrasnji prsten Birmingema- odvajanje centra grada od okolnih delova. Izmestaj
teskog saobracaja iz strogog centra i organizacija kruznih tokova na raskrsnicama. Rigorozno
odvajanje pesackog i kolskog sobracaja, zbog cega se sada radi na njihovoj ponovnoj
integraciji.
MESANJE NAMENA
Za dobro razvijenu lokaciju neophodno je da svi sadrzaji razlicite namene budu izmesani.
Ovakav vid planiranja je retko u upotrebi u danasnjim projektima zbog velike upotrebe i
razvijenosti saobracaja. Prednost mesanja namena je pre svega pristup razlicitim sadrzajima,
svodjenje guzvi na minimum, mogusnost drustvene interakcije, socijalno raznovrsne
zajednice, veca mogucnost izbora nacina zivota, lokacija i tipova objekata, urbana vitalnost i
zivot ulice... Najveca greska pri planiranju jeste postavljanje neke saobracajnice koja ce
odvojiti namene, pri cemu ce one od vaznosti biti izmestene po obodu naselja ili cak van
njega. Ovo se moze ispraviti uvodjenjem raznolikosti u smislu : oblika izgradnje, namene
povrsina, gustine, prava koriscenja i zakona trzista.
JEDINICA SUSEDSTVA
Izgradnja kvartova po meri pesaka
Prilikom stvaranja naselja mesovite namene najbolje je poci od kretanja koje ljudi
svakodnevno predju do odredjenih ustanova. Jedinicu susedstva je moguce primeniti kao
sredstvo organizacije prostora, ukoliko je uklopljena i sagledana kao deo naselja ili grada cije
se forme i aktivnosti poklapaju. Na ovaj nacin se izbegava praksa stvaranja velikih projekata
zamisljenih kao susedstva, a izvedenih kao odvojene enclave. Opsta prihvacena mera za
