везани град – робовласничке формације
Градови су резултат постепеног преласка (пост)неолитског, родовског друштва у
класно друштвено уређење, његов најсртарији облик:
робовласништво
.
Атрибути овог система друштвеног уређења су коначна подијела друштва у
изразито антагонистичне слојеве искориштавача и искориштених те процес
настанка држава који има више фаза:
од минијатурних градова држава до
робовласничких империја.
Из неолитских култура се једна иза
друге рађају најстарије цивилизације
:
сумерска
( око 3000 год. п.х.),
египатска
(3000-2500 год. п.х.),
индска
(2500 гог.
п.х.), затим
кинеска
(2000-1500 год. п.х.),
јапанска
(400 год. п.х.),
јужноазијска
у
индокини држава Фунан(200 год. п.х.).
На Америчком континенту развију се
два културна круга:
мексички
(Teotihuacan,
400 год. п.х.) те
андски
((Tiahuanaco, 800
год. п.х.).
везани град – робовласничке формације
Свјесно планирање
као главна карактеристика која промјени свијет аморфних облика уведе
геометрију ортогоналне мреже
. У њој је остварен рационални ред, за кога можемо рећи да
је иструмент развијених фаза базичне агреарне (наводњавање) привреде, те с тим у вези
питања разграничења (парцелације) земљишта.
Друштвене разлике се манифестују у дуализму структуре градова, са једне стране
јединствена
монументална архитектура
вјерских или владарских нагласака контраст је
безименој
структури осталог градског ткива
.
Сумерски град Тутуб
