Ренесансни идеални град
До новог преломног импулса, са којим се европски средњевјековни град постепено
преобрази у тип модерног града долази, познато је, у вријеме
ренесансе (15.
вијек).
Тада се могу, на пољу развоја идеје о граду, пратити двије врсте новина;
нову врсту утврђења
бастионску звијезду
и нову врсту градског тлоцрта
идеални град
.
У току проучавања средњевјековних композицијских концепата бавимо се групом
реализованих основа, а не са нацртима, гдје је готово немогуће утврдити име
неког од аутора, једино можда име актуелног краља. Сада је ситуација потпуно
другачија, тезе о идеалном граду, илустроване су низом нацрта, за које су познати
аутори и тачан датум настанка и који су веама ријетко реализовани. Истражујемо,
дакле, појаве које су резултат чисте
игре духа
, односно свијет
идеално
апстрактних структура
.
Ренесансни идеални град
Архитекте идеалних градова занимају прије свега
мрежа
и
обод.
Ортогонална мрежа је константа која се протеже из времена средњевјековних
нових градова
и која остане у употреби све до данас, али проблем обода
изобликованог у
звијезду
представља за актере ренесансне дебате о граду
знак
односно
симбол
. (звјездасти градови)
Дебату започиње Leone
Battista
Alberti
(1404-1472), познатом
идејом да је град велика кућа и кућа је
град у малом.
Најраније настаје пројекат са
женским именом
Сфорзинда
, за
миланску кнежевску породицу Sforza,
аутор је Antonio Averlino
Filarete
,
естетски идеална
форма са темом
октагона.
