феудални град – урбано растварање
Период раног средњег вијека, фаза је
урбаног растварања
,
дезурбанизација
је фраза која означи то вријеме претјерана. Наиме, градови
нису нестали само су модификовани како по садржају тако и по величини. Умјесто
локација на раскрсници важних путева, опет су за потребе градова значајније
сакривене, недоступне позиције
склоништа
.
Умјесто геометријске дисциплине у основама градова, опет је актуелан
органски разрастао неред
.
Архаични принцип
се враћа: одбрамбени обруч
града опет користи природне предуслове а геометрија је потпуно неважна. Неред
се враћа и у систем комуникација, путеви су опет прилагођени терену.
Комплетан систем античких архитектонских акцената хришћанство сруши
и уведе ново тежиште средњевјековног склопа:
цркве, манастири
(самостани) и феудални градови
. То је доба пресељења народа (4-6. вијек)
и период упада варварских племена на Еврпско тло.
феудални град – урбано растварање
У византијској сфери тече процес
преображаја градова доста спорије.
Можемо га погледати на примјеру
Милет-
а
, гдје се трговачка улога града постепено
гаси, а градске структуре се постепено
повлаче у простор краћег одбрамбеног
зида. На античкој агори се позиционирала
хришћанска базилика (4. вијек), театар
президају у тврђаву због изузетне
постојаности конструкције.
Византијска држава пропада из два
разлога: извана је угрожавају све
учинковитији непријатељи Арапи и Турци,
а изнутра пренаглашен централизам
престонице.
феудални град – урбано растварање
У Галији је најсигурније
склониште у циркуској арени,
познајемо низ примјера гдје се
комплетан град скупи у елипсу
"арене": Perigueux (3. B.), Tours (4.
B.), Nimes (6. B.) Arles (8. B.).
Ово је вријеме када поново
постане занимљив низ архаичних
локацијско – композицијских
склопова, за које би очекивали да
су заборављени.
