Висока здравствено - санитарна школа струковних
студија „ВИСАН“
СЕМИНАРСКИ РАД
Ургентна медицина
Тема
Ургентна стања у кардиологији
Ментор Студент
проф др Милош Војиновић Павле Лазић
БЕОГРАД 2016. год.
SADRŽAJ
2
1. suženje krvnog suda, koje smanjuje protok krvi za određeni region miokarda –
stanje poznato kao ishemija miokarda,
2. potpuno zatvaranje krvnog suda određenog dela miokarda i pojava nekroze. sa
slikom akutnog infarkta miokarda (AIM),
3. iznenadna smrt usled stvaranja malignih poremećaja ritma i sprovodljivosti.
1.1.1. Spazam koronarnih arterija (SKA)
Koronarni spazam igra značajnu ulogu u genezi raznih varijanti koronarne bolesti uključujući
spastičnu anginu, nestabilnu pektoralnu anginu, AIM, postinfarktnu anginu. Koronarni spazam
se ispoljava snažnom, tranzitornom i reverzibilnom kontrakcijom epikardnih krvnih sudova, sa
smanjenjem protoka krvi u miokardu, kao odgovor na različite provokacije. Posledica je ishemija
miokarda uz pojavu određenih simptoma.
Pravi mehanizmi nisu u potpunosti razjašnjeni ali neki faktori imaju značajnu ulogu u patogenezi
koronarnog spazma. Potvrđena je uloga, acetilholina, serotonina, tromboksana i fizičko-
hemijskih draži u nastanku vazokonstrikcije. Većina osoba kod kojih se vazospazam koronarnih
arterija javlja ima određenu koronarnu leziju ili blaga oštećenja koronarki. Otuda se tokom
napada bolova u grudima može javiti nepotpuno ili potpuno začepljenje ovih arterija. Ipak treba
naglasiti da spazam koronarnih arterija u čak ¾ bolesnika nije praćen bolom.
Dijagnoza SKA zasniva se na anamnestičkim podacima i fizikalnom pregledu, sa posebnom
pažnjom na pojavu bola u grudima u stanju mirovanja. Bol je praćen povećenjem frekvencije
pulsa i porastom arterijske tenzije, a prestaje nakon uzimanja nitroglicerina. Bol može biti
provociran fizičkim naporom. EKG pokazuje tipičnu elevaciju ST segmenta ili je bez promena.
U dijagnostici se može koristiti i holter, talijumski test, acetilholinski test, ergometrija itd.
1.1.2. Sindrom angine pektoris
Kad ateromatozni proces u krvnim sudovima dođe do tačke koja kompromituje koronarni protok,
a miokard, pri određenim fiziološkim stanjima ne dobija adekvatnu količinu kiseonika, javlja se
anginozni bol različite jačine, trajanja i karaktera. To stanje nazivamo simptomatskom
koronarnom bolešću.
4
Pektoralna angina
(Angina pectoris)
Glavni simptom koronarne bolesti je dakle bol u grudima. Napadi anginoznog bola
prouzrokovani su privremenim nedostatkom kiseonika u tkivu miokarda, uz nagomilavanje
ugljen dioksida i mlečne kiseline. Pektoralna angina (AP) ima dva oblika: stabilni i nestabilni.
Stabilna AP je blaga forma bolesti koja se ispoljava kratkim bolom u grudima, koji traje 2-3-5
minuta, iste jačine i lokalizacije, a izazvan je fizičkim naporom, recimo penjanje uz stepenice ili
brzo kretanje po hladnom vremenu, ili emocionalnim stresom. Pri prestanku spoljne draži ili
uzimanjem nitroglicerina bol prestaje za 2-3 minuta.
Nestabilna AP je ozbiljnija forma koronarne bolesti. Ukazuje na evolutivni proces ateromatoznih
plakova. Bolovi su učestaliji, intenzivniji i javljaju se i u stanju mirovanja. Često prethodi ili
upozorava na AIM, koji se može razviti u narednom periodu (od nekoliko sati do nekoliko
nedelja), pa se označava i kao predinfarktno stanje. Nema dokaza za nekrozu miokarda.
Dijagnoza se postavlja na osnovu sledećih manifestacija:
nagli početak bolova u grudima u miru ili isprovociranih nekim naporom, bez ranijih
epizoda bola,
pojava bolova u grudima u bolesnika koji su preležali AIM pre nekoliko nedelja.
Važno je napomenuti da je anginozni bol uvek iste lokalizacije i kvaliteta, dok se trajanje i
učestalost i jačina mogu menjati. Bol može trajati 10-15-30 minuta, i ne reaguje uvek adekvatno
na uzimanje nitroglicerina. Može biti praćen hladnim znojenjem, malaksalošću, gušenjem,
mukom i povraćanjem, osećajem straha i nesvesticom.
Fizikalni nalaz može biti normalan ukoliko nema pratećih ili ranijih oboljenja.
EKG u svih 12 odvoda može varirati.
U terapiji nestabilne AP se koriste nitrati, aspirin, heparin, beta blokatori i antagonisti kalcijuma.
1.1.3. Akutni infarkt miokarda
U SAD akutni infarkt miokarda je na prvom mestu po smrtnosti. Preko 650 000 osoba umire
svake godine a polovina od njih pre dolaska u bolnicu. U prva 2-3 sata od početka simptoma
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
