Високо здравствено-санитарна школа струковних студија
“ВИСАН”
Семинарски рад
Предмет: Здравствена нега у ургентној медицини
ТЕМА:
УРГЕНТНА СТАЊА У НЕУРОЛОГИЈИ
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. Др Милош Војиновић
бр. индекса:
Београд, март 2018.
САДРЖАЈ
1.УВОД...........................................................................................................................................1
2.УРГЕНТНА СТАЊА У НЕУРОЛОГИЈИ.................................................................................2
2.1.Цереброваскуларни инсулт.....................................................................................................2
2.1.1.Клиничка симптоматологија................................................................................................2
2.1.2.Дијагноза цереброваскуларног инсулта............................................................................3
2.1.3.Лечење и спречавање компликација...................................................................................3
2.1.4.Јединица за мождани удар...................................................................................................5
2.1.5.Улога медицинске сестре у првој помоћи на терену.........................................................6
2.2.Мождано крварење..................................................................................................................7
2.2.1.Епидурална хеморагија........................................................................................................7
2.2.2.Интрацеребрална хеморагија...............................................................................................7
2.2.3.Субарахноидална хеморагија (САХ)
..................................................................................8
2.2.4. Субдурално крварење..........................................................................................................9
2.2.5.Лечење....................................................................................................................................9
2.2.6.Улога медицинске сестре.....................................................................................................9
2.3.Епилептични напад................................................................................................................10
2.3.1.Епилептички статус............................................................................................................11
2.3.2.Сестринске интервенције у време конвулзивног епилептичког напада........................11
2.3.3.Сестринске интервенције у нези болесника за време епилептичког статуса...............12
2.4.Кома.........................................................................................................................................13
2.4.1.Улога медицнске сестре.....................................................................................................14
1. УВОД
Хитна стања у неурологији, с једне стране због своје велике учесталости, а с друге због
потребе за што ранијим збрињавањем и адекватном интервенцијом у циљу спашавања
живота и спречавања компликација, заузимају врло важну улогу у медицинској заштити
уопштено. Пацијенти су често витално угрожени те се велик број њих налази у
неуролошким јединицама за интензивно лечење где је могућ адекватан хемодинамски
мониторинг, процена церебралне перфузије, оксигенације и метаболизма низом
специфичних анализа (ЕЕГ, мерење интракранијалног притиска, транскранијални доплер).
Клиничка слика укључује поремећаје свести, поремећаје функције кранијалних
живаца, мишићну слабост, осетне испаде, тоничко-клоничке грчеве и многе друге.
Најчешће хитно стање у неурологији свакако је цереброваскуларни инзулт који се
мора што раније препознати у циљу лечења и спречавања последица болести.
Нагли настанак симптома карактеристичан је за субарахноидално крварење којем
треба уследити што хитније збрињавање узрока, превенција поновног крварења те лечење
локалних исистемских компликација.
1
2. УРГЕНТНА СТАЊА У НЕУРОЛОГИЈИ
Хитна стања у неурологији обухватају сплет различитих стања као што су мождана
крварења, мождани удар, епилептични напад итд. Збрињавање пацијента врши на месту на
којем се десило хитно стање ван болнеце тако и у болничким условима, тако да преглед и
хитно збрињавање треба вршити по већ утврђеним правилима.
2.1.
Цереброваскуларни инсулт
Цереброваскуларни инсулт је стање које се јавља када је неки од крвних судова мозга
зачепљен угрушком (који најчешће потиче из каротидне артерије) или је дошло до
прскања неког крвног суда мозга што је довело до натапања можданог паренхима крвљу.
Према томе, постоје два типа цереброваскуларног инсулта: исхемијски и
хеморагијски. У оба случаја циркулација мозга је поремећена. Најчешћи узроци настанка
шлога су атеросклеротски измењени мождани крвни судови, повишен крвни притисак,
анеуризма неког можданог крвног суда. У зависности од тога који део мозга је захваћен,
таква ће бити и пратећа симптоматологија.
Слика 1. Исхемијски и хеморагијски мождани удар
2.1.1. Клиничка симптоматологија
Најчешћи симптоми цереброваскуларног инсулта су:
утрнулост, слабост или одузетост лица, руке или ноге поготово ако је захваћена
једна страна тела;
2
