1
Правни факултет - Приштина
Кос. Митривица
Предмет: Кривично право
Тема:
Условна осуда
-
семинарски рад-
2
1.Увод
Условна осуда представља посебну врсту кривичних санкција, која се још и назива
мером упозорења. Сврха условне осуде јесте остваривање принципа да је казна, а
посебно казна лишења слободе, све док се општа сврха кривичних санкција може постићи
блажом врстом санкције.
1
Ово се посебно односи на лакша кривична дела. Ова кривична
санкција је специјално-превентивног карактера и представља реалну претњу конкретно
утврђеном казном које се под одређеним условима може реализовати.
Кривичним Законом одређена је сврха условне осуде, па тако у оквиру опште сврхе
кривичних санкција, сврха условне осуде је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела
не примени казна онда када се може очекивати да ће упоозорење уз претњу казне
довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела.
Елементи који одређују сврху и суштину условне осуде у ужем смислу су:
1. Избегавање примене казне. Применом условне осуде избегавају се негативне
последице казне затвора и то нарочито оних које су кратког трајања. Добра страна
тога је и то што се избегава штетан утицај кратких казни лишења слободе и што се
штеде материјална средства која настају извршењем казне затвора.
2. Утицај на учиниоца да више не врши кривична дела. Условна осуда је делотворна
на плану специјалне превенције, она треба да оствари позитиван утицај на
учиниоца у смислу да се у будуће уздржи од вршења нових кривичних дела;
3. Условна осуда је упозорење уз претњу казне. Претња казном чини суштину условне
осуде, она јој обезбеђује ефикасност и функционисање.
2
Елементи којима се у кривичном Закону одређује сврха условне осуде који су
истовремено и услови за њену примену, јесу:
Условна осуда се може изрећи само за лакше кривично дело. Међутим
кривични Закон дозвољава примену условне осуде и у односу на дела која се с
обзиром на прописану казну и с обзиром на њихову тежину не би могла
сматрати лакшим кривичним делима. И ако појам ``лакше кривично дело`` није
1
Бора Чејовић, Кривично право, општи део, Београд, стр.502.
2
Зоран Стојановић, Кривично право, општи део, Београд. 2011, стр.2011, стр.290.
4
3) Условна осуда и судска опомена изричу се само онда када се с правом може
очекивати да ће се на учиниоца кривичног дела довољно утицати да више не врши
кривична дела и без изрицања теже кривичне санкције.
4) Условна осуда и судска опомена могу се изрећи само пунолетном учиниоцу
кривичног дела. Према изричитој законској одредби, ове санкције не могу се
изрећи малолетним учиниоцима кривичних дела, што је оправдано, јер се у
случајевима кад би се појавила потреба за изрицањем неке од ових кривичних
санкција, може изрећи одговарајућа васпитна мера.
5) Најзад, с правом је истакнуто да ове кривичне санкције имају изразито
хуманистички карактер. То су најблаже кривичне санкције које се могу изрећи
пунолетним и кривично одговорним учиниоцима кривичних дела; оне, по правилу,
не делују стигматизујуће, нити производе оне правне последице које могу настати
изрицањем казне.
3
Овако одређене, условна осуда и судска опомена су мере на
линији депенализације, одустајања од казне. Као такве, оне целокупном систему
кривичноправних санкција дају нове вредности и нове димензије, посебно на
линији јачања њихових хуманистичких и васпитних аспеката, на линији
диференцирања кривичноправног третмана лакшег и тежег криминалитета, као и
на линији посебног уважавања квалитета личности учиниоца као детерминанте
кривичне санкције.
4
3. Настанак и системи условне осуде
Условну осуду карактерише тежња да се постигне максимално сузбијање одређене
врсте криминалитета уз минималан ангажман државе. Ова кривична санкција представља
и хуманизацију система кривичних санкција, а разлози за њено широко прихватање и
честу примену су њена ефикасност без потребе да се држава нарочито ангажује у томе.
3
Бора Чејовић, Кривично право, општи део, Београд, 2002, стр.503.
4
Ф. Бачић, оп. цит., стр.455.
5
Условна осуда је прво настала као замена за краткотрајне казне лишења слободе да
би након што је уведена у законодавство и праксу неких земаља показала низ позитивних
страна. И ако је широко прихваћена условна осуда није на исти начин регулисана. Постоје
бројне разлике у погледу посебних елемената ове кривичне санкције. Сва решења се
могу сврстати у два основна система и то континентални и англосаксонски. Не могу да се
нађу два законодавства која условну осуду регулишу на идентичан начин. То је тако због
природе ове кривичноправне мере. Ова мера је погодна за модификације и
прилагођавање зависно од потреба и казнене политике неке земље, а да при том не
изгуби свој основни смисао и садржај. Зависно од тога да ли су пронађене праве мере,
оптималне варијанте као посебна решења за одрешену државу, у великој мери зависи и
остварење сврхе условне осуде и њена ефикасност.
Прва установа условне осуде појавила се у Америци пос називом Пробатион у цилју
замене казне затвора.
5
Данас су позната два типа условне осуде, то су: англосаксонски и
континентални. Ова два система се данас не разликују онолико колико су се разликовала
у време њиховог настанка. Англосаксонски тип условне осуде је настао у Енглеској у првој
половини 19. Века а континентални или француско-белгијски крајем 19. Века. У многим
земљама постоје и мешовита решења, или постоје условне осуде оба типа. И ако се
знатно разликују, оба ова система уставних осуда се одликују тиме да ова кривична
санкција садржи претњу да ће се применити казна ако се осуђени не буде придржавао
одређених услова. Континентални систем подразумева претњу извршењем и изречене
казне, док се код англосаксонског система не прети конкретном казном, већ се прети
довршењем кривичног поступка у ком ће се тек одмерити и изрећи казна која ће се
извршити. Постоје и неке друге разлике код ова два система, као што је одређивање
заштитног надзора уз пристанак условно осуђеног код условне осуде англосаксонског
типа.
5
С. Бејатовић, Условна осуда, Београд.1986.
