ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ

ПРОЈЕКТНИ РАД

Предмет: Стручна пракса у финансијским институцијама

Тема: Услуге интернет банкарства

Ментор:                                                                          Студент:

Проф.Др.Борис Сиљковић                                     Драгана Андрејевић

                                                                               Број индекса: 117/13

Лепосавић 2016

background image

4

 Пројектни рад                                                               Драгана 

Андрејевић

Увод:

Последњих   неколико   година   развој   светских   банкарских   услуга 

показује доминантну тежњу да се клијенту пружи услуга у сваком тренутку, 
без   обзира   где   се   он   налази.   Та   се   тежња   манифестовала   на   почетку 
коришћењем   аутоматских   телефонских   сервиса,   но   од   када   је   Интернет 
великим   корацима   закорачио   у   подручје   економије,   рођењем   "нове 
економије"   засноване   на   предностима   Интернета   појавило   се   Интернет 
банкарство. 

Банке   све   брже   реагују   на   тржишне   изазове.   Стићи   пре   других   до 

купаца с новим производом императив је сваког па и банкарског пословања. 
У том контексту ИЦТ има све значајнију улогу већ при самом осмишљавању 
новог или при реинжењерингу постојећег производа и припадајуће услужне 
инфраструктуре.   Примена   ИЦТ-а   у   банкама   има   снажан   утицај   на 
профитовање   њихове   организације.   Већина   банака   данас   осим   путем 
класичних канала своје пословање и комуникацију с клијентима остварује 
такође   путем   телефона,   Интернета,   банкомата,   самоуслужних   киоска,   а   у 
новије   време   и   путем   мобилног   телефона   и   интерактивне   дигиталне 
телевизије.   Код   свих   тих   канала   мора   се   постићи   непробојност   канала 
комуникације и провера аутентичности клијента банке. Сигурност је један од 
темељних начела банкарског пословања те се о томе мора водити рачуна и 
код примене ИЦТ-а. 

Брзина,   тачност   и   комоција   коју   осећају   корисници   Интернет 

банкарства,   ненадмашне   су   полуге   развоја   нове   врсте   банкарства,   јер 
данашњи клијенти банака требају и желе једноставан, брз, тачан, дискретан, 
сигуран, али и јефтинији приступ у располагању својим средствима. Таквим 
захтевима   за   сада   може   одговорити   једино   Интернет   банкарство,   које   је, 
према неким рачуницама, чак десет пута јефтиније од класичних банкарских 

5

 Пројектни рад                                                               Драгана 

Андрејевић

услуга, док је телефонско јефтиније од два до четири пута. Осим знатног 
рационализовања пословања банке и појефтињења банкарске услуге.

1. Особине традиционалног банкарства

Традиционално   банкарство   карактеришу   децентрализација   и   широка 

мрежа   пословница   у   којим   се   нуде   производи   и   услуге.     Широка   мрежа 
пословница омогућавала им је повећање тржишног удела. Такав им је наступ 
омогућавао да хомогене (стандардизоване) производе нуде на великом броју 
места, али и потребу запошљавања великог броја људи. Будући да су морали 
плаћати   високе   фиксне   и   варијабилне   трошкове,   нагласак   су   стављали   на 
минимизацију   трошкова.   Чињеница   да   су   улазни   трошкови   новим 
понуђачима   банкарских   услуга   били   високи   чувала   је   банке   од   раста 
конкуренције   и   доводило   до   стварања   олигополне   тржишне   структуре   у 
банкарству.

1

То је значило да су се клијенти морали прилагођавати банци, а не она 

њима и при одређивању радног времена, избору производа и услуга и цена 
(каматне   стопе,   накнаде).   Банке   су   највише   пажње   поклањале   својим 
извештајима рачуна добити и губитка, а скоро се уопште нису обазирале на 
потреба клијената. 

Како  је   почела   јачати  конкуренција   у  банкарском  сектору,  банке  су 

биле присиљене развити продајну филозофију. Продајна филозофија настала 
је након доношења следећих  закључака: 

губитак тржишног удела резултат је продајних напора

пораст   профитабилности   долази   од   појачаних   промотивних   напора 
(продаје)

запосленици морају бити мотивисани и награђени за повећање продаје

1

 

Bogdan Loza, Obligaciono pravo, Opšti dio, Beograd, 2000.страна 5.

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti