УНИВЕРЗИТЕТ "МЕГАТРЕНД" БЕОГРАД
Факултет за пословне студије Београд
Основне струковне студије
УСЛУГЕ У БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ
Инђија, Април 2012.
САДРЖАЈ:
I.
БАНКА И БАНКАРСТВО
2
1.
Дефиниција банке
2
2.
Наука о банкарству
2
II.
НАСТАНАК БАНАКА
3
1.
Развој банкарства кроз истирију
3
1.1. Развој банкарства у античко време
3
1.2. Развој банкарства у средњем веку
4
1.3. Развој модерног банкарства
4
III.
КЛАСИФИКАЦИЈА БАНАКА
4
1.
Врсте банака
4
1.1. Емисиона или централна банка
5
1.2. Депозитне банке
5
1.3. Универзалне банке
6
1.4. Специјализоване и гранске банке
6
1.5. Пословне банке
6
1.6. Штедно-кредитне организације
6
1.7. Остале банкарске и финансијске организације
7
IV БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ
8
1.
Банкарске услуге и њихова улога
8
2.
Активни банкарски послови
8
2.1. Кредитни послови
8
2.2. Хипотекарни кредит
9
2.3. Акцептни кредит
9
2.4. Конзорцијални кредит
10
2.5. Рамбусни кредит
10
2.6. Ломбардни кредит
10
2.7. Реломбардни кредит
10
2.8. Есконтни кредит
10
2.9. Кредити на основу хартија од вредности
11
2.10.Стенд-бај кредит
11
3.
Пасивни банкарски послови
11
3.1. Новчани депозит
11
1
Nauka o bankarstvu spada u red prime
њ
enih ekonomskih disciplina. Ona se
sastoji od teorijskih osnova i prime
њ
enog dela istra
ж
iva
њ
a. Ci
љ
bankarstva kao nau
ч
ne
discipline je da se nau
ч
nim metodama opi
ш
e, objasni i prou
ч
i funkcija banaka, kako
unutra
шњ
ih problema banke, tako i op
ш
ta ekonomska dejstva koja poti
ч
u iz
њ
enog
funkcionisa
њ
a.
Kao nau
ч
na disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi:
Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu;
Bankarskim poslovima, kao
ш
to su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i
na
ч
elima bankarskog poslova
њ
a;
Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje oprede
љ
uju
ћ
e uti
ч
u na
poslova
њ
e banaka;
Op
ш
tim privrednim i monetarno -finansijskim delova
њ
em banaka i drugih
finansijskih institucija.
Bankarstvo se kao nau
ч
na disciplina o organizaciji i poslova
њ
u banaka razvilo u
drugoj polovini XIX veka.
Њ
en se sadr
ж
aj najpre sastojao u tome da bankaru pru
ж
i
potrebna zna
њ
a kako da sa uspehom vodi bankarsko preduze
ћ
e, polaze
ћ
i od osnovnih
principa bankarskog poslova
њ
a, kao
ш
to su kreditno pokri
ћ
e, likvidnost, povere
њ
e i sl.
U novijem periodu do
ш
lo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj ekonomskoj
teoriji sa ja
ч
a
њ
em dr
ж
avne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II svetskog rata.
Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao nov
ч
arska preduze
ћ
a i sa
stanovi
ш
ta
њ
ihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini.
Bankarski sistem je vi
ш
e determinisan konstantim
ч
iniocima, za razliku od
monetarnog sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki zna
ч
aj kako mikroekonomskog
aspekta istra
ж
iva
њ
a tj. interna pita
њ
a funkcionisa
њ
a banaka, a tako i makroekonomski
aspekt tj. funkcionisa
њ
e bankarskog sistema kao celine.
Op
ш
ti pojam bankarstva naj
ч
e
шћ
e podrazumeva uk
љ
u
ч
iva
њ
e u prou
ч
ava
њ
e
bankarskog sistema i bankarske prakse zajedno sa izu
ч
ava
њ
em kreditnog sistema i
prakse.
Veoma va
ж
no je pita
њ
e ograni
ч
e
њ
a prou
ч
ava
њ
a bankarske prakse na
nacionalnu ekonomiju. Naime, pored op
ш
te teorijskih zajedni
ч
kih osnova, faktora i
na
ч
ina i principa funkcionisa
њ
a postoje
zna
ч
ajne razlike po zem
љ
ama, koje se ti
ч
u:
organizacije, ci
љ
ne funkcije poslova
њ
a, dru
ш
tveno-ekonomskog i dru
ш
tveno-
politi
ч
kog okru
ж
e
њ
a, uticaja na privredne tokove i povratnog uticaja privrede na
banke. Veoma je zna
ч
ajno imati u vidu specifi
ч
nosti koje se ti
ч
u: stepena razvijenosti
zem
љ
e, sklonost ekonomskih subjekata ka
ш
ted
њ
i i investicijama, istorijske uslove
razvoja, pravnu regulativu itd.
Sa procesom globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija
ш
ireg podru
ч
ja dolazi i do procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na
nadnacionalnom, odnosno me
ђ
unarodnom nivou i stoga gub
љ
e
њ
a specifi
ч
nosti
nacionalnih finansijskih i bankarskih sistema.
3
I.
НАСТАНАК
БАНАКА
1.
Развој
банкарства
кроз
историју
1.1
Развој
банкарства
у
античко
време
Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva
proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji
odre
ђ
uju osnovnu funkciju banke kao nov
ч
anog preduze
ћа
. Kreditni, me
њ
a
ч
ki i
zalo
ж
ni poslovi postojali su
још
u starom veku kod starih Sumera, Asiraca, u Vavilonu,
na Kipru, kod Egip
ћ
ana i starih Grka.
Ove aktivnosti su bile vezane za religiozne hramove anti
ч
kog sveta,
шт
o je sa
svoje strane doprinosilo razvoju trgovine i po
љ
oprivrede. U periodu od VII - V veka
p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve privatne ku
ћ
e koje su se bavile poslovima
skladi
ш
te
њ
a i
ч
uva
њ
a roba (
ж
ita, hrane, zlata i dragocenosti), kao i dava
њ
a u zajam
robe drugim licima. Potvrde o deponovanim proizvodima slu
ж
ile su kao sredstvo
obra
ч
una i pla
ћ
a
њ
a, a pozajmice su vr
ш
ene uz visoku kamatu.
1
U anti
ч
koj Gr
ч
koj do
ш
lo je do da
љ
eg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili
uk
љ
u
ч
eni sve
ш
tenici i gra
ђ
ani. Karaketristiчno je bilo postojawe velikog broja gradova
dr
ж
avica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili
мењачки
poslovi.
Особе које су се бавиле овим пословима se istovremeno javqaju i kao zajmodavci.
Kasnije su formirane velike mewa
ч
nice, koje su davale zaloge na zalo
ж
nice, primale
novac na
ш
tedwu i obavqale poslove prenosa novca.
U starom Rimu je do
ш
lo do daqeg razvoja poslova koji predstavqaju
почетак
bankarskih, kao i administrativnog regulisawa finansijskih institucija i prakse. Rimski
bankari imali su naziv argentarius - lice koje se bavi primawem depozita i uloga,
davawem zajmova i posredovawem u nov
ч
anom prometu.
2
*1
Преузето:
Хаџис М; „Банкарство“ Универзитет „Сингидунум“; 2007; стр. 8
2 Прерађено: Ћурчић У.,Барјактаровић М. ; „Банкарски портфолио менаџмент“ Универзитет
„Браћа Карић“;
2008; стр. 11-14
1.2 Развој банкарства у средњем веку
U ranom sredwem veku, osim daqeg razvoja bankarskih poslova,
karakteristi
ч
an je razvoj mewa
ч
kih poslova, jer je veliki broj lokalnih vladara kovao
sopstveni novac. Istovremeno, kreditni posao se javqao naj
ч
e
шћ
e u formi naturalnog
kredita, da bi se tek kasnije razvio i nov
ч
ani kreditni posao koji prati trgova
ч
ke
transakcije. U okviru ovih poslova
ш
iru primenu dobija menica, na osnovu koje se kao
instrumenta pla
ћ
awa uspe
ш
nije odvija trgova
ч
ki i nov
ч
ani promet.
4
Banke se mogu klasifikovati na osnovu prete
ж
nog sadr
ж
aja poslova kojim se
bave, prema ro
ч
nosti odobrenih kredita (kratkoro
ч
ne, sred
њ
oro
ч
ne i dugoro
ч
ne),
prema karakteru vlasni
ш
tva (javno - pravne, zadru
ж
ne i privatne), prema pravnoj formi
(inokosne, dru
ш
tva sa delimi
ч
nom dogovorno
ш
u, akcionarska dru
ш
tva, zadruge),
prema regionalnom rasporedu (lokalne, oblasne i savezne).
Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadrжine poslova kojima se banka
preteжno bavi, pa je mogu
ћ
a slede
ћ
a klasifikacija banaka:
-centralna ili emisiona banka,
-depozitne или комерцијалне banke,
-unverzalne banke,
-specijalizovane i granske banke,
-poslovne banke,
-шtedno - kreditne organizacije,
-ostale bankarske i finansijske institucije i
-me
ђ
unarodne i regionalne banke i me
ђ
unarodne finansijske organizacije.
5
1.1. Емисиона или централна банка
Centralna banka je najzna
ч
ajnija banka jednog bankarskog sistema. Ona svojim
propisima reguli
ш
e i kontroli
ш
e sve monetarne tokove tj. vodi monetarnu politiku
zem
љ
e (to zna
ч
i da je ona zadu
ж
ena za uspostav
љ
a
њ
e stabilnosti cena, ekonomski
rast, zaposlenost...). Ona ima emisionu funkciju (samo ona mo
ж
e
ш
tampati novac i
povla
ч
iti novac iz opticaja), kao i funkciju zajmodavca u kraj
њ
oj instanci (u smislu da na
taj na
ч
in mo
ж
e spre
ч
iti bankrotstvo drugih banaka).
U svakom slu
ч
aju, ona nije profitna institucija, pa joj profit i nije osnovni motiv
poslova
њ
a, kao
ш
to je dragim bankama.
Drжava na
њ
u kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlaш
ћ
e
њ
a u domenu
vo
ђ
e
њ
a emisione, kreditno - monetarne, devizne politike i regulisa
њ
a nov
ч
ane mase.
Pored niza zajedni
ч
kih obeleжja, ovlaш
ћ
e
њ
a i na
ч
in fukcionisa
њ
a mogu se razlikovati
od zem
љ
e do zem
љ
e, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema i
infrastrukture. Centralne banke se tako
ђ
e razlikuju sa stanoviшta odnosa i uticaja
drжave na vo
ђ
e
њ
e monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike.
1.2. Депозитне банке
За
депозитне банке је карактеристично да представљају најбројнију
банкарску групу. Оне прикупљају депозите и штедњу најширег круга
клијенатаиз привредне дјелатности и ванпривредне дјелатности. Депозитне
банке одобравају кредите у циљу задовољења потреба клијената за новчаним
средствима.
Карактеристике депозитних банака јесу да имају снажан утицај на
тржишту новца, а истовремено су највећи понуђачи и тражиоци новчаних
6
