Успон страних бораца
Томас
Хегамер
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
НИШ
Студијски програм ПРАВО И БЕЗБЕДНОСТ
СЕМИНАРСКИ РАД
(превод текста)
Успон страних бораца-Ислам и глобализација џихада
Томас Хегамер
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Ислам и глобализација џихада
Page
1
Успон страних бораца
Томас
Хегамер
Ниш, 2015. године
Основна карaктеристика оружаних сукоба у исламском свету од 1980.
године је укључивање тзв. Страних бораца, односно бораца који нису класични
плаћеници и немају никакве очигледне везе са конфликтом изузев афинитета ка
муслиманској страни у сукобу. Од 1980 године између 10.000 и 30.000 таквих
бораца је убачено у сукобе, од Босне на западу, до Филипина на истоку. Проблем
са страним борцима (исламистима) је у томе што они значајно утичу на конфликт у
који се укључе, као што јe био случај у Ираку у периоду након 2003. године где су
занемарујући војну тактику, подстрекавали насиље између исламских група. Оно
што је можда још важније је то што мобилизација страних бораца оснажује
транснационалне терористичке групе, каква је Ал-каида, јер је добровољно
учествовање у ратовима увертира за још екстрмније облике милитантности. На
пример, када се ради о радикалним исламистима са запада, они не почињу одмах
са нападима и акцијама у својој матично земљи, већ одлазе у ратне зоне као што
су Ирак и Авгнистан. Заиста, већина оперативаца Ал-Каиде су почели своје
каријере као ратни добровољци, а већина данашњих међународних група
џихадиста су нуспроизвод мобилизације страних бораца. Из тог разлога су страни
борци кључ за рaзумевање транснационалне исламске милитантности.
Зашто је дошло до појаве феномена страних исламских бораца? Данас се
учешће страних бораца у сукобима у исламском свету готово подразумева.
Мобилизација страних бораца из удаљених земаља била је реткост до 1980.
Thomas Hegghammer is Senior Research Fellow at the Norwegian Defence Research Establishment in Oslo
and Nonresident Fellow at New York University’s Center on Law and Security.
This article was written while the author wasWilliam D. Loughlin Member at the Institute for Advanced
Study in 2009–10. The author thanks Mĺlfrid Braut-Hegghammer, Vahid Brown, Jeffrey
Colgan, Steffen Hertog, Stephanie Kaplan, Stéphane Lacroix, Nelly Lahoud, Avishai Margalit,William
McCants, Jacob Shapiro, and the anonymous reviewers for comments on earlier versions of
this article. He also thanks participants at seminars at Yale University, Princeton University, the
University of California, Los Angeles, and West Point for useful feedback. Brynjar Lia, Anne
Stenersen, and Truls Třnnessen kindly veriŞed his estimates on the size of foreign Şghter
contingents.
1. Anthony H. Cordesman, “Iraq’s Evolving Insurgency,” Working Draft (Washington, D.C.: Center
for Strategic and International Studies, December 9, 2005), p. 129; and Mohammed M. Hafez,
Suicide Bombers in Iraq: The Strategy and Ideology of Martyrdom
(Washington, D.C.: United States Instituteof
Peace Press, 2007), p. 71.
2. See, for example, Mohammed M. Hafez, “Jihad after Iraq: Lessons from the Arab Afghans,”
Ислам и глобализација џихада
Page
2
Успон страних бораца
Томас
Хегамер
5, 2007; Joseph Felter and Brian Fishman, “Al Qa’ida’s Foreign Fighters in Iraq” (West Point,
N.Y.: Combating Terrorism Center, 2007); and Christopher Hewitt and Jessica Kelley-Moore, “Foreign
Fighters in Iraq: A Cross-National Analysis of Jihadism,”
Terrorism and Political Violence,
Vol. 21, No. 2 (April 2009), pp. 211–220. On Somalia, see Andrew Black, “Recruitment Drive: Can
Somalia Attract Foreign Fighters?”
Jane’s Intelligence Review,
Vol. 19, No. 6 (2007), pp. 12–17. On
post-2001 Afghanistan, see Anne Stenersen, “Foreign Fighters in Afghanistan and Pakistan after
9/11,” paper presented at the annual meeting of the International Studies Association, New Orleans,
Louisiana, February 17, 2009.
5. David Malet, “Foreign Fighters: Transnational Identity in Civil Conşicts,” Ph.D. dissertation,
Главни разлог за не постојање назива за ову категорију бораца је у томе
што они не припадају ни категорији локалних побуњениика, са једне стране, нити
међународних терориста са друге стране. Литература кој се бави грађанским
ратовима до сада се углавном бавила побуњеницима у егзилу или страним
подршкама локалним побуњеницима, док се није бавила независним глобалним
активистима. Социолошка литература је више пажње посветила проблему
подршке страних држава локалним побуњеницима али су се и при томе више
посматрали ненасилни облици подршке.Као резултат тога, студије о старним
борцима су до сада, углавном представљале део општих студија о тероризму, где
су ппречесто довођени у везу са Ал-Каидом (и ако већина страних бораца не диже
авионе у ваздух већ учествују као део правојних формација у ратовима). Ои
свакако завређују посебну пажњу.
Сврха овог чланка је трострука: прво, да дефинише стране борце као
посебну категорију, одвојену од побуњеника и терориста, друго, да представи нове
емпиријске податке о исламским старним борцима и треће, да представи
прихватљиву хипотезу о настнку овог феномена. Анализа се заснива на новим
подацима о мобилизацијама старних бораца, великој колекцији неистражених
примарних и секундарних извора на арапском као и личним интервјуима са
бившим страним борцима, спроведеним у Британији, Јордану, Пакистану,
Палестини и Саудијској Арабији.
George Washington University, 2009; and David Malet, “Why Foreign Fighters? Historical Perspectives
and Solutions,”
Orbis,
Vol. 54, No. 1 (January 2010), pp. 97–114. Other exceptions include
Frank J. Ciluffo, Jeffrey B. Cozzens, and Magnus Ranstorp, “Foreign Fighters: Trends, Trajectories,
and Conflict Zones” (Washington, D.C.: Homeland Security Policy Institute, October 1, 2010); and
Stephanie Kaplan, “The Jihad Effect: How Wars Shape the Global Jihadist Movement,” Ph.D. dissertation,
Massachusetts Institute of Technology, forthcoming.
6. For rebels in exile, see, for example, Navin A. Bapat, “The Internationalization of Terrorist Campaigns,”
Conşict Management and Peace Science,
Vol. 24, No. 4 (September 2007), pp. 265–280; Idean
Salehyan, “Transnational Rebels: Neighboring States as Sanctuary for Rebel Groups,”
World Politics,
Vol. 59, No. 1 (January 2007), pp. 217–242; and Lars-Erik Cederman, Luc Girardin, and
Kristian Skrede Gleditsch, “Ethnonationalist Triads: Assessing the Inşuence of Kin Groups on
CivilWars,”
World Politics,
Vol. 61, No. 3 (July 2009), pp. 403–437. For outside state support, see, for
Ислам и глобализација џихада
Page
4
Успон страних бораца
Томас
Хегамер
example, Patrick M. Regan,
Civil Wars and Foreign Powers: Outside Intervention in Intrastate Conşict
(Ann Arbor: University of Michigan Press, 2000); Daniel Byman, Peter Chalk, Bruce Hoffman,William
Rosenau, and David Brannan,
Trends in Outside Support for Insurgent Movements
(Santa
Monica, Calif.: RAND, 2001); and Stephen M. Saideman,
The Ties That Divide: Ethnic Politics, Foreign
Policy, and International Conşict
(New York: Columbia University Press, 2001).
7. See, for example, Donatella Della Porta and Sidney Tarrow, eds.,
Transnational Protest and Global
Activism: People, Passions, and Power
(Lanham, Md.: Rowman and LittleŞeld, 2005); and Sidney
Tarrow,
The New Transnational Activism
(Cambridge: Cambridge University Press, 2006).
8. See, for example, Schindler,
Unholy Terror.
9. For a deŞnition of insurgency, see James D. Fearon and David D. Laitin, “Ethnicity, Insurgency,
and Civil War,”
American Political Science Review,
Vol. 97, No. 1 (February 2003), p.
.
Обим овог чланка има два битна ограничења. Прво, концептуални фокус је
на формирању покрета, а не на општим механизмима мобилизациј страних
бораца.
Нисам покушао да формулишем универзалну теорију о страним исламским
борцима нити да предвидим распрострањеност и масовност регрутовања или да
објасним појединачне нчине регрутовања. Друго, емпиријски фокус је на
муслиманском свету. Студија о исламским страним борцима има суштинску
вредност, јер муслимански ратни добровољци су знатно бројнији и имају знатно
већи утицај на конфликте у свету од било којих других бораца који су друге
идеолошке оријентације. Поред тога, њихово учешће у великим конфликтима,
какви су они у Ираку и Авганистану, као и њихова улога у олакшавању процеса
регрутације у терористичке организације, каква је Ал-Каида, сврставају их у
најзначајније изазове данашње међународне безбедности.
Посебно бих нагласио да овај чланк није о ислмизну, већ о посебномо виду
ислмистичкоог активизма. Исламизам је политички хетерогена појава, а посебни
исламистички актери специјализовани су за квалитативно различите активности.
Неки се противе локалним режимима, употребљавајући ненасилна средства, други
покушавају да сруше режиме терористичким тактикама, ок неки покушавају да
финансијски помогну отпор окупацијама од стрне неисламских сила.
Различитиоблици исламског активизма пјављивали су се током историје, што
донекле доказује да су имали различите узроке. Зато моја анализа истиче
неколико фактора који су део „исламског препорода“, Арапски пораз 1967 године у
естодневном рату, пад арапског национализм или Иранска револуциј 1979.
Године. Многи од фактора који су подстакли ширење исламског покрет су ипак
недовољни да би се објаснила специфичност транснационалног ратног
волонтеризма.
Ислам и глобализација џихада
Page
5
Успон страних бораца
Томас
Хегамер
дозвољавала, а понекада се и такмичила у пропаганди са Пан-исламистима, из
стаха да не буде доживљена као неко ко не саосећа са патњама муслимана у
инистранству. Суштина приче о интернационализацији џихада је заправо у овом
надметању између двају елита.
Чланак се одвија у четири фазе. Прво,покушао сам да дефинишем појам
"старних бораца", презентујем историјски аспект мобилизација и појасним
активизам старних бораца. Затим сам покушао да оценим утицај пет фактора,
структуру конфликта, профил побуњеника, опструкцију власти, комуникационе
технологије и еволуцију Исламизма. Након тога сам испитао организационе и
идеолошке везе између више узастопних ангажовања страних бораца која су била
део новог идеолошког покрета који се појавио током 1980. године. Коначно,
истраживао сам шта је то што је иницирало настајање покрета страних бораца у
Авганистану 1980. године.
Феномен старних бораца
Овај сегмент чланка, који се састоји из три дела дефинише концепт страних
бораца, приказује податке о њиховим ангажовањима и разоткрива део проблема
коме сам се посветио у овом чланку.
Дефиниције
Дејвид Малет дефинише стране борце као оне који нису држављани земаља
у конфликту који су се придружили једној од страна у њему. Ја сам доградио ову
формулацију и дефинисао "страног борца" као агента који: 1.) се придружио једној
од страна и активан је у оквиру једног сукоба, 2.) не поседује држављанство нити
било какву везу са зараћеним старнама (на пр.порекло), 3.) не припада ни једној
војној организацији, 4.) није плаћен.
Ова четири критеријума представљају стране борце као категорију одвојену
и различиту од осталих типова насилних активиста који прелазе државне границе.
Четврти критеријум искључује плаћенике који примају новац и иду код онога који
најбоље плаћа. Трећи критеријум искључује војнике који су такође плаћени и иду
тамо где их пошаље команда. Други критеријум искључује повратнике из дијаспоре
или прогнане побуњенике који се већ имали удела у конфликту. Ова разлика није
приметна у термину Идеана Салехиана "транснационални побуњеник" или Џона
Мекинлија "глобални побуњеник", из разлога што етничке или родбинске везе са
побуњеницима знатно олакшавају мобилизацију. Коначно, први критеријум одваја
стране борце од међународних терориста који су специјализовани за насилно
Ислам и глобализација џихада
Page
7
