АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ - БЕОГРАД

Факултет за образовање дипломираних правника

и дипломираних економиста за руководеће

кадрове

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: УСТАВНО ПРАВО

Тема: УСТАВ

Професор:

Студент:

др Драган Голијан

Горан Јовановић I 346-10

Шабац, април 2012. године

САДРЖАЈ

УВОД

................................................................................................

1. ПОЈАМ УСТАВА

............................................................

1.1. Устав у материјалном смислу

....................................

1.2. Устав у формалном смислу

.....................................

2. САДРЖИНА УСТАВА

.................................................

3. СТРУКТУРА УСТАВА

.................................................

3.1. Преамбула

....................................................................................

3.2. Нормативни део устава

................................................

3.3. Додаци у уставу

........................................................................

3.4. Уставни амандмани

............................................................

4. СВОЈСТВА УСТАВА

................................................

5. КЛАСИФИКАЦИЈЕ УСТАВА

....................................

5.1. Врсте устава према доносиоцу

....................................

5.2. Врсте устава према форми

................................................

5.2.1. Писани и неписани устави

................................................

5.2.2. Кодификовани и некодификовани устави

........................

5.3 Чврсти и меки устави

............................................................

6. ДОНОШЕЊЕ И ПРОМЕНА УСТАВА

............

6.1. Начелно о доношењу устава

....................................

6.1.1. Доношење првог устава

................................................

6.1.2. Доношење устава у државама које већ имају уставе

......

6.2. Начин промене устава

................................................

6.2.1. Формална промена устава

................................................

6.2.2. Фактичка промена устава

................................................

6.3. Облици промене устава

................................................

ЗАКЉУЧАК

.....................................................................................

ЛИТЕРАТУРА

.........................................................................

1.1 Устав у материјалном смислу

Устав у материјалном смислу се одређује према садржини (материји) уставних

норми, тако да у устав у материјалном смислу улазе све норме са одређеном
садржином, без обзира на њихову форму.

Два су основна обележја овог појма устава: прво, устав у материјалном смислу

неспорно постоји у свакој земљи, а друго, то је скуп основних правила која одређују и
регулишу дато државно и друштвено уређење.

У свакој држави постоје извесна правила која уређују конкретну државу и њено

право. Облик и форма у којој се таква правила изражавају могу бити различита: писана
или   неписана   правила;   правне   норме   или   пак   правила   створена   обичајним   правом;
правила   систематизована   и   концентрисана   у   једном   правном   акту   или   пак   у   више
различитих правних аката. Основно обележје појма устава у метеријалном смислу је
ослањање овога појма на садржај односа који се уређују уставом, независно од тога да
ли су ти односи стварно и уређени уставном нормом или пак неким другим прописима,
па   чак   и   обичајима.   Постоје   разлике   у   теоријским   разматрањима   појма   устава   у
материјалном   смислу.   Разлике   проистичу   из   самог   поимања   садржине   уставне
материје, а с обзиром на то теорије се могу груписати у две основне групе. Првој групи
припадају теоретичари, који садржај уставне материје везују у основи за државу, њену
организацију,   статус,   надлежности   и   међусобне   односе   органа   власти,   посебно
највиших органа државне власти. Другој групи припадају теоретичари који садржај
уставне материје везују у основи за друштво. Постоје и схватања која комбинују оба
наведена   својства   садржаја   уставне   материје.   Присталице   ових   схватања   везују   се
подједнако   за   организацију   и   функционисање   органа   власти,   као   и   за   правила   по
којима се ствара право, а сматрајући их једнако важним за одређивање појма устава.
Заједничко   за   сва   изнета   различита   схватања   устава   у   материјалном   смислу   јесте
повезаност садржаја са државом и правом. Само једни дају предност једном (држави и
праву), а други другом (друштву) садржају уставне материје.

Све земље имају устав у материјалном смислу, али има земаља које немају

устав у формалном смислу, нпр. Енглеска.

1.2 Устав у формалном смислу

Устав у формалном смислу, најкраће речено, јесте највиши писани правни акт

који доноси посебан уставотворни орган (или законодавни орган) по посебном
уставотворном поступку (Радомир Лукић)

Устав добија надзаконску снагу јер га

доноси уставотворна власт, а она је правно неограничена.

Два битна својства појма устава у формалном смислу су истовремено и два

битна елемента форме сваког акта и то су као прво, надлежност субјекта за његово
доношење и као друго, поступак доношења устава. Форма устава је његово битно
својство, које га разликује од других општих правних аката, пре свега од закона.

Елементи који одређују форму устава и ближе одређују појам устава у

формалном смислу су:

Прво, писана форма устава као правног акта која пружа могућност грађанима да

се упознају са садржином устава.

Љ. Славнић,

Уставмп право

, Нови Сад 2007. стр. 42

Друго, кодификација правних норми које чине уставну материју. Писани устав

је најчешће један јединствен писани правни акт. Али изузетно устав може чинити и
више правних аката.

Треће и најбитније својство устава у формалном смислу јесте највећа правна

снага уставних норми и највише место које устав заузима у хијерархији правних аката.
У уставно правној теорији као разлог највише правне снага устава као правног акта
потиче од посебног органа у чијој је надлежности доношење устава и одлучивање о
промени устава, од посебног – тежег поступка по коме се устав доноси и мења и од
посебног начина уређивања поступка доношења и промене устава.

Данас се готово подједнако употребљавају и формални и материјални појам

устава и оба се подводе под нормативни појам устава, јер за основу имају норму
односно правило, садржано или у тексту устава или у било ком другом правном акту
(ако уређује уставну материју).

САДРЖИНА УСТАВА

Уставну материју чине две групе питања.
Прва се односи на државну власт и обухвата различите начине формирања

власти, поделу власти на државне органе, односе између државних органа, надлежност
и акте које они доносе.

Друга група питања која чине садржину устава везује се за друштво и грађане, и

обухвата начела и установе на којима се одвија економски и политички живот, као и
повељу грађанских слобода и права.

Мада у теорији уставног права постоји више гледишта шта чини уставну

материју, сви теоретичари се слажу да стандардну садржину савремених устава чине:

1. Основне одредбе о облику државног уређења и о облику владавине,
2. Списак слобода и права човека и грађанина,
3. Основне одредбе о економском и социјалном уређењу,
4. Организација државне власти – државни органи, њихове надлежности и

међусобни односи и

5. Начин промене устава.

3. СТРУКТУРА УСТАВА

Устави се разликују с обзиром на структуру и унутрашњу систематизацију

уставне материје. Устав, као правни акт, увек садржи нормативни део. Нормативни део
обухвата уставне норме груписане и систематизоване у чланове или параграфе, као
основне јединице систематизације или пак у главе, одељке или делове као шире
јединице систематизације.

Поред нормативног дела знатан број устава садржи и преамбулу (уводни део),

која у уставној систематизацији чини одвојену целину.

У појединим уставним системима у којима се устав мења или допуњава у форми

амандмана на устав, амандмани чине саставни део устава, заједно са првобитним
уставним текстом кога мењају или пак допуњују.