Fakultet za poslovne studije i pravo
Pojam, sadržina i svojstva ustava
Seminarski rad iz predmeta
USTAVNO PRAVO
Asistent: Student:
Ena Todorović
Tomislav Milovanović
Grupa 6, Pravo,
I0356/17
Beograd, januar, 2019
2
1.
UVOD
U razmatranju pojma ustva potrebno je, u najkraćim crtama, ukazati na poreklo naziva ustav.
Naziv ustav vodi poreklo od lainske reči
constitutio.
U rimskom pravu konstitucijama su se
nazivali edikti koje su donosili rimski imperatori, uređujući ovim aktima, između ostalog, i
pitanja o državnoj organizaciji i funkcionisanju. Koren reči
constitutio
kao naziv za ustav i danas
postoji u mnogim jezicima (engleskom, italijanskom, francuskom, španskom i dr.).
U našem jeziku izvorno značenje termina ustav je: brana, ustava, prepreka, ograničenje,
obuzdavanje. Ustav kao pravni akt zaista je akt ograničavanja (obuzdavanja, zabrane) drzavne
vlasti.
Nije strano da je ustav akt sa najvećom pravnom snagom. Ispod njega su ostali akti koji moraju
biti u saglasnosti sa ustavom. U tome da više razumemo taj deo, tj. raspored akata po
hjerarhiskoj lestvici
1
.
Naziv ''Ustavno pravo'' nije opšteprihvaćen, tako da se još uvek koriste i nazivi ''Državno pravo''
i ''Javno pravo'', mada u znatno manje obimu. Sam naziv ''Ustavno pravo'' je novijeg datuma i
vezuje se za pojavljivanje formalnih ustava, krajem XIX i početkiom XX veka.
Termin ''Državno pravo'' se pojavio, najpre, u nemačkoj pravnoj teoriji i zadržao se u njoj sve do
danas, kao preovlađujući (ima za cilj da ukaže na mesto i ulogu države u istoriji društva). Pojam
termina ''državno pravo'' se, znači, vezuje za nemačku dogmatiku, koja je svoj oslonac nalazila u
Hegelovom filozovsko-pravnom razumevanju države. Prema shvatanju ove teorije, osnova
političkog uređenja društva jeste politička vlast i njena organizacija, tako da su vodeći pravni
teoretičari, P. Laband i G. Jelinek, smatrali ustav, u krajnjoj liniji, kreacijom države, izrazom
državne suvernosti. Oni nisu ustav shvatili aktom kojim se konstituiše država. Danas se koristi u
Švajcarskoj, Rusiji, Českoj Republici, itd.
Termin ''Ustavno pravo'' se vezuje za liberalno-demokratsku misao mlade buržoazije u
predvečerije buržoaskih revolucija (zadržao se u Francuskoj, nizu evropskih zemalja i
anglosaksonskom pravno područiju, a u poslednje vreme je u primeni i u zemljama u kojima je,
do nedavno, isključivo primenjivan termin ''državno pravo''). Srbija upotrebljava termin
''Ustavno pravo''.
Ono što je karakteristično za javno pravo (
ius publicum)
, jeste postojanje prava
imperium-a
, tj.
zapovedanja. Ovo pravo karakteriše nadređenost volje jednog učesnika u pravnim odnosima
(ovde država i drugi javno-pravni kolektiviteti imaju jaču volju). Nasuprot njemu, privatno pravo
(
ius privatum)
određuje odnos pojedinaca čije su volje ravnopravne. Zao su norme javnog prava
imperativne, a privatnog prava dispozitivne.
1
Klasifikacija pravnih akata po jačini pravne snage (str. 5, Praktikum usavnog prava, prof. Dragan Bataveljić)
4
2.2 POLITIČKI POJAM USTAVA
Politički pojam ustava postoji kada je onemogućena subjektivnost, samovolja i zloupotreba
nosilaca državne vlasti. Najpotpunije elemente političkog pojma ustava dao je Karl Levenštajn.
Po njemu u ove elemente spadaju:
Podela vlasti;
Unapred propisani pravni mehanizam za saradnju više vlasti;
Racionalni metod ustavnih promena;
Priznavanje sloboda i prava čoveka i građanina
Ustav u političkom smislu je politički proces delotvornog ograničenja državne vlasti. Zato Karl
Fridrih smatra da jedna zemlja ima ustav u političkom smislu, ukoliko je u njoj delotvorno
ograničena državna vlast.
2.3 SOCIOLOŠKI POJAM USTAVA
Sociološki pojam ustava je nastao na raskoraku između stvarnog i normativnog. Ferdinand Lasal
razlikuje stvarni od pisanog ustava:
Stvarni ustavi su realni, faktički odnosi sila, koji postoje u jednom društvu. Naime, po
misljenju Lasala, Stvarni odnosi sila koji postoje u jednoj zemlji jesu njen pravi ustav i
oni su ta aktivna snaga koja deluje i određuje sve zakone i pravne ustanove. Otuda su
ustavna pitanja, ne pitanja prava, nego pitanja sile;
Pisani ustavi su samo tada od vrednosti, kada su tačan izraz stvarnih odnosa sila koje
postoje u društvu, a u suprotnom ustavi su samo običan list hartije.
Često ljudi pomisle da Ustav ograničava vlast, medjutim tu je Hamliton dao jedno zanimljivo
objašnjenje:
2
'' Pod ograničavajućim ustavom podrazumevam ustav koji postavlja određena ograničenja
zakonodavnoj vlasti, npr. Da zakonodavna vlast neće donositi nikave zakone o lišenju imovine i
časti, nikakve ex post facto zakone i sl. Ovakva ograničenja u praksi se jedino mogu održati
posredstvom sudova, čija je dužnost da proglašavaju ništavnim sve akte koji su protivni
2
‘’ The Federalist Papers’’, br. 78
