1. UVOD
Ustav ili „Izvor svih izvora prava”. Pisani akt najveće pravne snage koji uređuje osnove
državnog i društvenog uređenja jedne zemlje. Instrument ograničenja najviše državne vlasti.
Ustav definiše princip narodnog suvereniteta u Osnovnim načelima. Dva su osnovna vida
ispoljavanja suverenosti građana. Prvi je neposredno vršenje vlasti (referendum, narodna
inicijativa), drugi je slobodni izbor predstavničkih tela. Ustav zabranjuje državnim organima,
političkim partijama i pojedincima da prisvoje suverenost građana ili da uspostave vlast mimo
slobodno izražene volje građana. Suverenost građana i njihova slobodna volja kojom iskazuju
svoju suverenost štiti kao jedna od temeljnih vrednosti ustavnog poretka.
1
Aktuelni Ustav Republike Srbije izglasan je na referendumu održanom 28. i 29. oktobra
2006. godine. Njegova struktura prati preporuke udžbenika ustavnog prava
2
, po kojima ustav
sadrži tri osnovna dela: preambulu, normativni deo i amandmane. Preambula je deklarativni tekst
u kojem su opisane osnovne vrednosti, načela i ciljevi ka kojima određena država teži, kao i
mesto za koje se smatra da daje legitimnost ustavu - istorija, narod, tradicija, nacija, poštovanje
prava individue, Bog, i slično.
Novi Ustav Republike Srbije prvi je posle uspostavljanja državne samostalnosti i osnov
ustavnog poretka zasnovanog, iznad svega, na neophodnosti očuvanja teritorijalne celovitosti,
primeni međunarodno usvojenih standarda u oblasti zaštite ljudskih i građanskih prava, novim
rešenjima pitanja svojinske strukture, koncepciji obezbeđenja šire autonomije i ubrzanog razvoja
regionalnih i lokalnih samouprava, i dr.
Usvajanje Ustava Republike Srbije na referendumu i potom u Skupštini predstavlja
značajan pravni datum i civilizacijski događaj, posebno imajući u vidu da je reč o zemlji u
tranziciji. Izostanak šire javne rasprave nije omogućio da, sa stanovišta različitih disciplina
(prava, ekonomije političkih nauka) neke odredbe budu poboljšane i time i produžen period
primene Ustava. Sa stanovišta radnih odnosa i industrijske demokratije, a u širem smislu i
ekonomskog razvoja posle završetka procesa privatizacije posebno sam zapazila da kolektivni
ugovori nisu uneti u Ustav kao njegov sastavni deo
1
Pajvančić, M.,
Bazični principi ustavne države - primer Ustava Srbije
, Facta universitatis - series: Law and
Politics, vol. 8, br. 1,Beograd, 2010., str. 43
2
Marković, R.,
Ustavno pravo i političke institucije
. IP Justinijan. Beograd
2
