Ustav Sjedinjenih Američkih Država: analiza i principi
С А Д Р Ж А Ј:
УВОД..................................................................................................................................2
1. УСТАВ САД-а....................................................................................................................3
1.1. Историја Устава САД-а..................................................................................3
1.2. Чланови устава................................................................................................5
2. НАЧЕЛА УСТАВА И ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА САД -а..........................................8
2.1. Народна сувереност и ограничена власт......................................................8
2.2. Влада са специфичном надлежношћу...........................................................8
2.2.1. Врховна власт савезне владе...........................................................8
2.3. Првенство судске власти................................................................................8
3. ПОДЕЛА ВЛАСТИ У САД...............................................................................................9
3.1. Законодавна власт.........................................................................................10
3.2. Извршна власт...............................................................................................11
3.3. Судска власт..................................................................................................12
4. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................15
5. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................16
2
УВОД
Циљ овог семинарског рада је показати када и у каквим околностима је настао
устав САД –а, садржај устава, као и његов значај за Сједињене Америчке Државе.
Данас, идеја ограничавања власти, и владавине права, почива на уставу. Под
уставом се подразумевају највише радње организације државног апарата власти и правног
поретка. Устав у правном смислу је систем општих правних аката или један општи
правни акт који садржи политичке и правне норме, као и принципе организовања
монопола физичке принуде и правна начела организовања оних области друштвеног
живота на којем носиоци монопола физичке силе посебно инсистирају. Садржај свих
устава се не може одредити јединствено, што зависи од конкретних друштвено-
политичких услова, али сви они садрже неке заједничке елементе као што су одредбе о
власти и њеном односу према друштву. Акт који не садржи ове одредбе није устав јер је
то минималан садржај устава. У модерним државама минимални садржај устава, по
правилу, обухвата одредбе о сва четири облика државе: владавина, политички режим,
државно уређење и државна власт.
Устав САД, фундаментални закон САД-а, је најстарији писани устав на свету који потиче
од краја Америчке револуције, 1787. године, а постао је пуноснажан 1789. год. и још увек
је на снази. Донет је на уставној конференцији у Филаделфији 1787. године, на којој су
учешће узели представници 12 држава (без Род Ајленда), и у коме је зацртана подела
власти на законодавну, извршну и судску, затим једнако представништво, сразмерно броју
становника у Доњем дому Конгреса и представништво од по два сенатора у Горњем дому,
као и одредбе о директним таксама које ће уводити органи федерације. Састоји се од
преамбуле и седам параграфа. Допуњен је са 27 амандмана.

4
Вирџинија је предлагала пропорционално представљање у Конгресу на основу броја
становника. Њу Џерси је тражила једнако представљање за све државе, без обзира на
величину и број становника, што је, уједно, било гледиште малих држава.
Конектикат је предложио компромис да се споје два супротстављена предлога, што је и
прихваћено. Сходно томе, Конгрес се састоји од два дома, Дом представника ( House of
Representatives) и Сената. Дом представника се бира на бази броја становника, док су у
Сенату једнако представљене све државе, по два сенатора из сваке државе.
2. Јужне државе против северних
Јужне државе су тражиле да се робови рачунају у укупно становништво док се север
томе противио.
Компромисно је одређено да ће се при одређивању представника у Конгресу и
опорезивању пет робова рачунати као три белца.
3. Робовласничке државе против слободних
Робовласничке државе су тражиле неограничен увоз робова, док су слободне желеле
лимитирати ту трговину.
Одлучено је да се увозе робови у периоду од 20 година уз плаћање „главарине“ од 10
долара по једном робу.
4. Пољопривредне против мануфактурних и индустријских држава
Пољопривредне државе биле су против давања Конгресу овлашћења да уводи увозне и
извозне царине, док су индустријске државе биле за таква овлашћења.
Компромис је био у томе да Конгрес може већином гласова опорезивати увоз, али не и
извоз.
5. Аристократија против демократа
Аристократи су фаворизовали индиректне изборе за председника, а неки су предлагали
његов избор доживотно, док су демократе тражиле директне изборе са ограниченим
термином.
Одлучено је да председника је бирао колегијум електора за период од четири године, док
је Сенат биран индиректно, а Дом представника директно.
5
1.2. Чланови устава
Устав се састоји од преамбуле, седам чланова, двадесет и седам амандмана.
Члан 1
Члан установљава начин избора и својства чланова сваког тела. Представници
морају имати најмање 25 година, да су седам година држављани САД-а, и да живе у
држави коју представљају. Сенатори морају имати најмање 30 година, да су држављани
САД девет година, и да живе у држави коју представљају. У члану 1 Одељак 1, Устав
гласи: „Са овим Уставом додељена законодавна власт припадаће Конгресу САД, који ће
се састојати од Сената и Представничког дома.“
Члан 1 Одељак 8 набраја законодавна овлашћења. Постављена овлашћења и сва друга
овлашћења чине искључиву одговорност законодавне гране: Конгрес ће имати право...да
доноси законе који ће бити потребни и подобни за извршење наведених овлашћења и свих
других овлашћења која овај Устав даје влади САД или поједином ресору или службеном
лицу.
Члан 1 Одељак 9 даје листу од осам посебних ограничења Конгресних овлашћења и Члан
1 Одељак 10 ограничава права држава.
Врховни суд САД-а тумачи одредбе о трговини као неопходни и меродавни
параграф у Члану 1 да би признао Конгресу да прописује законе који нису јасно наведени
у списку овлашћења нити су изричито негирани у ограничењима Конгреса.
Члан 2: Извршна власт
Члан два описује председништво (извршну грану власти). Члан утврђује начин
владања изабраних и квалификације председника. Председник мора бити лице које је по
рођењу грађанин САД-а, имати најмање 35 година живота, и бити становник САД-а
најмање 14 година. Он такође прописује дужности потпредседника, и наводи да ће
потпредседник вршити дужност председника у случају председникове оставке,
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti