Универзитет Унион „Никола Тесла“
Факултет за пословне студије и право
Београд
Семинарски рад из предмета
УСТАВНО ПРАВО
Тема:
Устави Србије између два светска рата
Професор: Студент:
др Драган Голијан
Трстеник, 2015.године
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................................3
1. САЗИВАЊЕ УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ И ДОНОШЕЊЕ УСТАВА......4
2. УРЕЂЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС ПО ВИДОВДАНСКОМ УСТАВУ......................5
2.1. ПОДЕЛА ВЛАСТИ...................................................................................................5
2.2. АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕЛА..................................6
3. СЛАБОСТИ ВИДОВДАНСКОГ УСТАВА.................................................................7
4. ВАНРЕДНО СТАЊЕ КАО РАЗЛОГ ЗА ДОНОШЕЊЕ НОВОГ УСТАВА........8
5. УРЕЂЕЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПО СЕПТЕМБАРСКОМ УСТАВУ.........................9
5.1. НАРОДНО ПРЕДСТАВНИШТВО........................................................................9
5.2. МИНИСТАРСКИ САВЕТ.....................................................................................11
5.3. ПОЛОЖАЈ КРАЉА...............................................................................................11
5.4. ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕЛА ДРЖАВЕ............................................................12
5.5. УСТАВНА ПРАВА И СЛОБОДЕ ГРАЂАНИНА............................................13
ЗАКЉУЧАК
.......................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА
...................................................................................................................17
2
1.
САЗИВАЊЕ
УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ И
ДОНОШЕЊЕ УСТАВА
До доношења првог устава, централни и органи власти у Краљевини СХС били су
краљ, влада и Привремено народно представништво. Све до смрти оболелог краља Петра I
Карађорђевића, 1921. године краљевску власт је вршио престолонаследник-регент, као
намесник. Међу државним органима најмоћнији је био краљ који је уз формалну власт
коју је имао био склон да ради и на своју руку, не поштујући политичкое договоре.
Привремено народно представништво било је законодавни орган, који је све своје акте
морао да поднесе уставотворној скупштини на потврду. Њему је било поверено да
припреми изборе за уставотворну скупштину и да организује почетак њеног рада.
Прводецембарским актом је било предвиђено да ће се Привремено народно
представништво образовати „споразумом између Народног вијећа и представника народа
Краљевине Србије“, али је састав тог органа ипак одредила влада.
1
Привремено народно представништво и престолонаследник-регент донели су Закон
о избору народних посланика за уставотворну скупштину. Према овом закону, посланици
Уставотворне скупштине се бирају на основу општег, једнаког и непосредног бирачког
права, тајним гласањем. Међутим, жене и активна војна лица нису имале право гласа.
Активно бирачко право су имала лица која су навршила 21 годину, а пасивно тек лица
која су напунила 25 година. Уз то за вршење пасивног бирачког права тражила се и
писменост. По овом закону, на свакој кандидатској листи је морало бити онолико
квалификованих посланика (са факултетском и вишом стручном спремом) колико се број
четири садржи у броју посланика које односна изборна јединица имала да изабере. У
случају када је нека изборна јединица бирала мање од четири представника, кандидатска
листа је је морала да има бар једног квалификованог посланика. Ограничено пасивно
бирачко право имали су државни чиновници и председници општина који нису
истовремено могли бити и посланици. Полицијски службеници нису имали пасивно
бирачко право и то на целој државној територији, док га председници и чланови свих
1
Марковић Р.,
Уставно право и политичке институције-једанаесто поправљено и осавремењено издање
,
ИПД Јустинијан, Београд, 2006, стр. 127-128; (у даљем тексту:
Марковић Р., Политичке институције..
.)
4
судова нису имали у оним изборним јединицама у којима се проститала њихова месна
надлежност.
2
Моментом сазива Уставотворне скупштине, дана 12.12.1920., престао је мандат
Привременом народном представништву. Главни задатак уставотворне скупштине био је
да донесе устав и тако омогући прелазак са привременог на трајно уставно уређење земље.
Како је Привремено народно представништво престало да постоји, Уставотворна
скупштина вршила је и функцију законодавног тела. Пословником о раду уставотворне
скупштине, који је донела влада, је прејудицирано питање облика владавине, јер се од
посланика Уставотворне скупштине захтевало да претходно положе заклетву верности
краљу, што значи да се у скупштини није могло ни расправљати о републиканском облику
владавине. Пословник је даље фаворизовао владин предлог устава, јер је предвиђао да
најмање 20 посланика може поднети предлог и то у року од 10 дана по образовању
уставног одбора у скупштини. Пословник је прекришио и захтев Народног вијећа, да се
устав може донети само двотрећинском већином гласова посланика Уставотворне
скупштине, предвидећи да ће се устав донети апсолутном већином.
3
Устав је усвојен минималном апсолутном већином 28. јуна 1921. године, и то
захвањујући купљеним гласовима муслиманских посланика из Македоније и Босне и
Херцеговине. Од укупно 419 посланика Уставотворен скупштине, за предлог устава је
гласало 223, против је гласало 35, док је 161 посланик био уздржан. По усвајању устава,
устав је потврдио у име краља, престолонаследник регент Александар.
4
2.
УРЕЂЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС ПО ВИДОВДАНСКОМ
УСТАВУ
2.1. ПОДЕЛА ВЛАСТИ
Kраљевина СХС је била дефинисана као уставна, парламентарна и наследна
монархија чији је службени језик био српско-хрватско-словеначки. Успостављен је
2
Исто, стр. 128
3
Марковић Р.,
Уставно право,
Савремена администрација, Београд, 1982, стр. 161
4
Исто, стр. 129-130
5
