Факултет ѕа Образовање дипломираних
правника и дипломираних економиста за
руководеће кадрове
Форкуп
Предмет : Уставно право
Тема : Уставни суд Србије
Ментор : Студент :
Проф.др. Драган Голијан
УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Још је давне 1963. године социјалистичка Југославија, прва и једина
одсоцијалистичких земаља, успоставила Уставни суд, и тако се уз
многе другеусвојене институције, као и права и слободе грађана
којима се одликовао тзв.„западни образац“ уставности и уставног
уређења, приближила трајним инеприкосновеним вредностима
либерално-демократске уставности. Измеђуосталог, управо је уставни
суд био један од разлога због којих се наша бившадржава,
социјалистичка федерација Југославија, разликовала од осталих
државасоцијалистичког уређења, и због чега су је уставни
теоретичари и бројнианалитичари тадашњег времена издвајали као
атипичну, земљу која је одступилаод строге и безусловне преданости
начелима социјалистичког устројства државе иправа.
столећа.Наиме, 1990. у Републици Србији је донет Устав којим је, макар
симболично,Србија повезала своју узорно развијену уставност XIX и почетка XX
столећа са
својом модерном уставношћу, која је по многим начелима и
институцијама које јеодликују и обновљена уставност државе Србије
из доба њене државне иуставноправне суверености. Овим својим
Уставом Србија се дистанцирала одманира социјалистичког
државног и друштвеног уређења и, поштујући својусопствену,
аутентичну и респектабилну уставну баштину, окренула
искуствимаевропских и светских размера вредносно потврђеним
постулатима уставног исваког другог уређења демократске,
социјално праведне државе засноване напуној равноправности
њених грађана чија су права ујемчена низом уставомуспостављених
институција. Своје место, с правом и пуним поштовањем нашао јеи
Уставни суд, обновљена и новој уставности уподобљена институција
која тековим својим уставним обликовањем постаје Келзеновски
стражар уставногапоштовања, чувар уставног и општеправног
склада.
Од недавно, пред нама је, нови Устав Републике Србије, донет 2006.године.
Једно од питања где су писци овог Устава били најделотворнији јестеуправо
питање уставног суда.
Овај кратак осврт на успостављање и развој уставног судства
уРепублици Србији сматрали смо неопходним „миљеом“ у коме се,
нужно,посматра и цени свака одлука коју овај Суд донесе, и чији су одраз саме
теодлуке. Наиме, пракса овога Суда, нарочито
она „постсоцијалистичка“, богата јеодлукама које су биле од великог
значаја за наше друштво, које су, с једне странепроистекле из датих
друштвених прилика, а са друге, имале огроман повратниутицај на само
друштво и промене које су се дешавале.Уставотворац је проширио
уставно одређење уставног суда који седефинише као „самосталан и
независан државни орган који штити уставност изаконитост и људска
и мањинска права“. Иако се заштитом уставности изаконитости у
суштини штите, у крајњој линији, управо људска права, која
сусуштински разлог постојања потребе за уставним уређењем
уопште, и преко чијезаштите се и обезбеђује сфера гарантованих
права и слободе грађана,потенцирана, на први поглед сложена - двострука
природа Уставног суда, и каозаштитника људских и мањинских права
проистекла је из чињенице што је новимУставом предвиђена уставна
жалба, као правни инструмент путем кога сеостварује непосредна
заштита уставом ујемчених права.
Промене су извршене иу погледу састава Уставног суда, начина избора
његових чланова, њиховогмандата и правног положаја, али и у погледу
надлежности Уставног суда и начинана који се те надлежности
врше.Одлуке Уставног суда Републике Србијекоје су имале велики утицај
на друштвоУставни суд је у више наврата одлучивао о једном од
најстаријих и, помного чему, најважнијих политичких права грађана,
о бирачком праву. У вези са В. Више о новом Уставу и уставном
судству: Р. Марковић, „Устав Републике СРбије од 2006. – критички
поглед“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2006. стр. 26-31. и
исти аутор,„Уставни суд у Уставу Републике Србије од 2006. године“,
Анали Правног факултета у Београду,2/2007, стр. 19-46. О. Вучић,
„Нови Устав Републике Србије и Уставни суд – учињене измене – нека
отворена питања“, Правна ријеч, 10/2007, стр.131-145.
О овој новој надлежности Уставног суда Републике Србије видети рад
Б. Ненадић, „Уставни судСрбије као „жалбени“ суд“, Правна ријеч,
10/2007, стр. 175-205.
