УНИВЕРЗИТЕТ ,,УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Уставно право
ТЕМА: Уставни суд РС
професор студент
Ена Тодоровић Жељко Величковић
Бр. индекса И0286-18
март, 2019.
1
1. УВОД
У поређењу с класичним државним функцијама, уставно судство је као
државна функција новијег датума. Први облици ове функције и
механизми за њено остваривање настају у САД. Творац те функције и
почетних облика њеног институционализовања био је председник
федералног Врховног суда Џон Маршал, који је у судској одлуци
Marbury v. Madison
1803. године положио њене темеље. Уставно
судство као државна функција је логична правна последица својства
писаних чврстих устава као аката надзаконске правне снаге. У режиму
чврстих устава обични закони које доноси законодавно тело и уредбе
извршне власти морају поштовати устав, како у унутрашњем, тако и у
спољашњем погледу. Контрола уставности у унутрашњем погледу
(материјална контрола) обавља се с обзиром на садржину устава, док
се спољашња (формална контрола) односи на уставом предвиђени
поступак доношења закона (законодавни поступак). Овим начином
контроле, устав се не излаже опасности да буде свргнут с првог места
које заузима у хијерархији националних норми. За формирање уставног
судства, потребно је да буду испуњена два услова. Први услов је
технички и састоји се у постојању хијерархије између правних норми.
Други услов је политички и он претпоставља да су у једној земљи
уставом проглашена људска и грађанска права. У случају сукоба између
устава и закона, или ће устав добити превагу над законом који му је
супротан, или ће обичан закон променити устав. Уставни суд Србије је
установљен Уставом Социјалистичке Републике Србије од 9. априла
1963. године, као самостални орган Републике, који обезбеђује заштиту
уставности и законитости на основу Устава у оквиру својих Уставом
утврђених права и дужности. Устав Републике Србије из 2006. године
представља четврти устав Србије који обезбеђује егзистенцију Уставног
суда у републичкој организацији власти. У посебном, шестом делу
Устава Републике Србије од 2006. године, који је насловљен као
УСТАВНИ СУД, уређени су положај, надлежности, избор и састав
Уставног суда, престанак дужности судија, начин одлучивања, дејство и
извршење одлука Уставног суда, с тим што су и бројне друге одредбе,
које су систематизоване у неким другим деловима Устава, односе
директно или индиректно на Уставни суд. Устав дефинише суд
2
као ,,самосталан и независтан државни орган који штити уставност и
законитост и људска и мањинска права и слободе“.
1
Поред тога што служи као чувар уставног и општег правног склада,
Уставни суд је и непосредни заштитник људских и мањинских права и
слобода зајамчених Уставом.
1
Чл. 166. ст. 1. Устава
