I – OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA
1.
Unitarna država i unija država
U jedinstvenoj ili
unitarnoj državi
postoji suverenost kod državnih organa.
Unitarna država je podeljena na državne upravne okruge ili kominalna tela, tj.
administrativne i samoupravne jedinice.
Sa stanovišta vršenja vlsati može biti: centralizovana ili decentralizovana.
Centralizovana
unitarna država može biti organizovana na principu
koncentracije
(gde centralni organ vrši sve funkcije državne vlasti, a lokalni organi samo striktno
sprovode odluke donete u centru) i
dekoncentracije
poslova (gde se lokalnim
organima prenosi vršenje izvesnih ovlašćenja, ali pri tome oni ostaju neposredno
podređeni centralnoj vlasti). Kod
decentralizovane
unitarne države teritorijalne
jedinice raspolažu pravom da, u granicama zakona, same uređuju svoje poslove i
njima upravljaju. Poseban oblik unitarne države je
sjedinjena unija
u kojoj
zakonodavac može odrediti da se neki zakoni primenjuju samo na delu državne
teritorije ili da se od primene zakona izuzme određena teritorija. Postoji i
dvonacionalna ili binacionalna država čije stanovništvo čine pripadnici dve nacije, što
se odražava na organizaciju vlasti ove države (Makedonci i Albanci u BJRM).
Savez država
je forma povezivanja suverenih država. Među savezima država
izdvajala se
realna unija
, kojoj je pripadao izvestan politički značaj kod monarhije,
kada je trebalo da se obezedi
zajendičnost
jedne dinastije. Ako više država na osnovu
slučajno usklađenog ishoda dobije istu ličnost za nosioca najviše državne službe
nastaje
personalna unija
(Simon Bolivar na čelu Perua, Kolumbije i Venecuele).
Konfederacija
je takođe savez država koji nastaje međunarodnim ugovorom ili
konfederalnim paktom. Države usvajaju ovaj pakt jednoglasno, ali zadržavaju
pravo
na
secesiju
, tj. pravo istupanja iz ovog saveza. Konfederacija nema vlastitu
organizaciju vlasti. U njoj postoji konfederalna skupština,
Dieta
, u kojoj su sve države
podjednako zastupljene, raspolažu pravom veta u postupku donošenja odluka ove
skupštine, a te odluke izvršavaju organi država članica konfederacije. Države članice
raspolažu
pravom
nulifikacije
na osnovu koga same odlučuju da li će priznati ili
poništiti neku odluku konfederacije. U nadležnosti konfederacije obično spadaju
spoljni poslovi ili međunarodni odnosi, poslovi ofbrane i bezbednosti i dr.
Konfederacija nema posebnu teritoriju i državljanstvo, jer njeni članovi nisu građani
država članica, nego same države. Zbog toga konfederacija nije pravna ličnost, već
pavni odnos i obično predstavlja prelazno udruzženje ka federalnoj državi.
2.
Federalna država
1
Savezna država
ili
federacija
je specifično povezivanje država, tako da savez
ima kvalitet jedne države, s tim da je u isto vreme zadržana nesuverenost država
članica. Dok je konfederacija
savez država
, dotle je federacija
savezna država
.
Federalne jedinice nisu države jer nisu suverene. Na osnovu federalnog ustava
suverenost pripada jedino federaciji, tako da je jedino ona državnopravni subjekat u
unutrašnjem i međunarodnom pravu. U saveznoj državi se vrši podela državnih
zadataka i ovlašćenja između centralnih organa saveza (savezni organi) i zemalja
(zemaljski organi), tako da nijedna od ovih vlasti ne dobija neograničenu vlast, tj.
potpunu suverenost. Članice federacije imaju sopstvenu ustavotvornu vlast koja je
ograničena. Federalni ustav može da postavi pravne okvire za ustave država članica.
Države žlanice ne raspolažu ni pravom nulifikacije. Federalno pravo uživa apsolutni
prioritet u odnosu na pravo federalnih jedinica. Postoji jedinstvena teritorija i
državljanstvo. Nezavisno od toga što imaju istu vlastitu državnu organizaciju, pravni
poredak, teritoriju i dr, članice federacije ipak nisu države i nemaju pravo secesije.
3.
Mešoviti državni oblici
U mešovitim državnim oblicima se manje ili više kombinuju elementi unitarnog
i federalnog načela, dakle radi se o deformisanim unitarnim ili federalnim državama.
Evropska unija
je svakako najznačajniji mešoviti državni oblik. Danas
obuhvata 27 država. U njoj je federalno načelo prevazišlo konfederalno povezivanje
država, mada se još uvek ne može smatrati čistom federacijom, tako da i nadalje
ostraje jedna nedovršena federalna država sa tendecijom daljeg širenja.
Zajednica nezavisnih država
koja je nastala posle raspada Sovjetskog Saveza
je labavi oblik povezivanja suverenih država koji najviše nalikuje državnom savezu.
Regionalna država
je u suštini modifikovana unitarna država, koja nalikuje
federaciji. Od nje se razlikuje po tome što njene autonomne jedinice, regioni,
pokrajine i sl. nemaju državnopravni status federalnijh jedinica.
Unija Bosne i Hercegovine
nalikuje na dvočlanu federaciju koja se nalazi pod
vojnom kontrolom i civilnim nadzorom međunarodne zajednice.
Kratkotrajna
Državna zajednica Srbije i Crne Gore
zapravo je bila realna
unija.
Priznata pod nazivom
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija
je
praktično dvonacionalna ili binacionalna država Makedonaca i Albanaca.
4.
Priroda i odnosi u federaciji
Osnov federacije je neka vrsta ugovora ili sporazuma o uniji. Ulaskom u
federaciju se stvara takvo udruženje gde udruženi delovi zadržavaju visoki stepen
samostalnosti i posebnosti.
Federalna kooperacija
(saradnja njenih članica) je
2
konkurentska i paralelna. U prvom slučaju se postavlja pitanje ko će biti subjekt
nadležnosti, a u drugom jeosnovno pitanje koji deo nadležnosti će pripasti jednom, a
koji drugom subjektu.
6.
Učešće federalnih jedinica u federalnoj vlasti
- U federalnoj vlasti
Federacija je državni oblik u kome su predstavljeni građani, ali je i zajednica u
koje su se udružile države članice federacije. U federalnim organim su zastupljene
federalne jedinice, tako da one posredno učestvuju u donošenju federalnih odluka.
Posebno je značajno učešće federalnih jediica u neposrednom vršenju federalne
vlasti u federaciji
- U federalnom parlamentu
Parlament ima bikameralnu, tj. dvodomu strukturu. Dok su u njegovom prvom
domu predstavljeni građani federacije, dotle je njihov drugi dom najvažniji
institucionalni oblik učešća federalnih jedinica u vršenju nadležnosti federacije.
Zastupljenost federalnih jedinica u federalnom domu se ne ostvaruje svuda na isti
način i u istom stepenu. Najviše je rasprostranjen princip paritetne zastupljenosti
federalnih jedinica bez obzira na njihovu veličinu i broj stanovnika (u senat američkog
kongresa svaka država SAD bira po 2 predstavnika). Postoje i federacije u kojima
jederalne jedinice nisu jednako zastupljene u federalnom domu (nemačke federalne
jedinice u Bundesratu su predstavljene strazmerno broju stanovnika)
Izbor članova federalnog doma vrše same federalne jedinice. U priličnom broju
federacija izbor se vrši od strane građana federalnih jedinica na opštim i
neposrednim izborima (Australija i Meksiko). Drugi način izbora je izbor koji vrše
predstavničko, odn. zakonodavno telo federalnih jedinica (Austrija i Venecuela). Treći
način je da članoce federalnog doma imenuje izvršna vlast u federalnoj jedinici (u
Nemačkoj članove Bundesrata imenuje i opoziva vlada). Poseban je slučaj izbor
članova federalnog doma Ruske federacije.Ovde njih imenuju zakonodavni i izvršni
organi svakog subjekta federacije. Od načina izbora zavisi karakter njihovog
mandata. U slučaju da je njihov izbor neposredan, poslanički mandat je načelno
slobodan. Kada članove imenuje vlada federalne jedinice, poslanici imaju vezani
mandat.
Jačina federalnog načela zavisi od ovlašćenja kojima raspolaže federalni dom.
Preko drugog doma, federalne jedinice mogu sprečiti donošenje zakona i drugih
odluka federalnog parlamenta sa kojima se ne slažu. Neke federacije daju
federalnom domu uža ovlašćenja i funkcije u odnosu na prvi dom (Nemačka i
Austrija), dok je u drugima obrnuti slučaj (SAD) i prema trećem rešenju, domovi su
potpuno ravnopravni u odlučivanju (Švajcarska).
- U federalnoj egzekutivi i sudstvu
4
Funkcionisanje organa izvršne vlasti ostvarujese uglavnom posrednim
načinom, preko federalnog doma. Način na koji će federalne jedinice biti
predstavljene u federalnoj vladi prepušten je političkom odnosu snaga u federalnom
parlamentu.
Kada je reč o šefu države, ako njega bira federalni pralament, onda federalne
jedinice učestvuju u njegovom izboru. U slučaju da ga neposredno biraju građani,
učešće federalnih jedinica je posredno, ali sa očigledno snažnijim uticajem federalnih
jedinica sa većim brojem stanovnika. U nekim višenacionalnim federacijama, koje
imaju kolektivnog šefa države, bila je garantovana paritetna zastupljenost članica
federacije u tom kolektivnom organu.
U pogledu izvršenja federalnih zakona, postoji više rešenja. Prema jednom,
federalne jedinice preko svojih organa uprave mogu da učestvuju u izvršenju
federalnih zakona. Drugo je paralelni sistem uprave, gde federalna uprava i uprava
federalnih jedinica izvršavaju svoje zakonodavstvo. Takođe može postojati i paralelni
sistem sudstva. To znači da postoji federalna sudska vlast koja rešava sporove o
primeni federalnog prava i sudstvo federalnih jedinica koje rešeava sporove o
primeni prava federalnih jedinica. Dok je sudstvo u federalnim jedinicama
organizovano na principu višestepenosti, dotle je moguće da u federaciji postoji
samo jedan federalni sud ili višestepenost federalnog sudstva. Prvi sistem postoji u
švajcarskom obliku Saveznog suda, a drufi u SAD gde se Vrhovni sud nalazi na čelu
mreže federalnih sudova, koju čine okružni i opštinski sudovi. U Austriji, međutim,
federalne jedinice nemaju svoje sudstvo, tako da je ono u celini nadležnost federacije.
- U ustavotvornoj i zakonodavnoj vlasti
Najvažnije je učešće federalnih jedinica u vršenju ustavotvorne vlasti.
Mehanizam promene federalnog ustava može da ima tri oblika. U jednom slučaju
federalne jedinice učestvuju u promeni preko federalnog doma. Moguće je i da
federalne jedinice i neposredno učestvuju u promeni saveznog ustava time što će
ratifikovati odluku saveznog parlamenta o menjanju ustava. U trećem slučaju
federalni ustav se usvaja putem referenduma građana. U većem broju federacija
učešće federalnih jedinica u postupku revizije federalnog ustava obezbeđeno je
posredstvom federalnog doma. Formalni uticaj federalnih jedinica na promenu
saveznog ustava zavisi od toga kako su one predstavljene u federalnom domu.
Ukoliko su jednako predstavljene, onda je njihov uticaj formalno jednak. S druge
strane, uako su nejednako predstavljene, najčešće u zavisnosti od borja stanovnika,
uticaj pojedinih federalnih jedinica biće srazmeran njihovoj snazi predstavljanja.
Učešće federalnih jedinica u vršnju zakonodavne vlasti frši se preko federalnog
doma. U manjem broju federacija, izvestan značaj za federalne jedinice ima
zakonodavni referendum. Samo se manji broj federacija opredelio za potpunu
ravnopravnost oba doma federalnog parlamenta u postupku donošenja federalnih
5
švajcarskim kantonima. na njoj se obično jedanput godišnje sastaju punoletni
građani (koji uživaju biračko pravo) i rešavaju značajna pitanja. To je najstarija
institucija neposredne demokratije.
8.
Neposredna demokratija u Srbiji
Prema Ustavu Srbije, građani ostvaaruju suverenost putem: referenduma,
narodne inicijative i izebranih predstavnika.
(1) Narodnu inicijativu
Ustav Srbije predviđa za predlaganje zakona i
predlaganje promene Ustava. Pravo predlaganja zakona i drugih propisa i opštih
akata ima najmanje
30.000
birača, dok predlog za promenu Ustava može podneti
najmanje
150.000
birača. Treći slučaj narodne inicijative vezan je za pitanja o kojima
Narodna skupština može da raspiše republički referendum.
(2)
Pored narodne inicijative kao kolektivnog prava birača, Ustav Srbije i
garantuje individualno
pravo na peticiju
(građanin ima pravo da javno kritikuje rad
državnih organa i organizacija i da im podnosi predloge i peticije i na njih dobije
odgovor ako ga traži). Niko ne može da rpi štetne posledice zbog stavova iznetih u
podnetoj peticiji, odnosno predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.
(3)
Ustav Srbije predviđa
ustavotvorni i zakonodavni referendum
. Obavezan
referendum postoji u slučaju promene najbitnijih delova ustava. Pored obaveznog,
predviđa se i sprovođenje fakultativnog referenduma. Narodna skupština, pak, može
da odluči da o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti odluku donesu građani na
republičkom referendumu.
(4) Pokrajinski referendum.
U slučaju autonomne pokrajine Ustav predviđa
da predlog za osnivanje ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih
pokrajina utvrđuju građani na referendumu. Referendum je moguć i u
jedinicamalokalne samouprave. U optinama ovaj referendum raspisuje skupština
opštine o pitanju iz njene nadležnosti.
9.
Pojam i suština predstavničkog sistema
U svim raspravama o predstavničkom sistemu polazna tačka je ideja narodne
ili
nacionalne suverenosti
. Još je
Kore de Malber
tvrdio da je dokazano da
predstavnički režim polai od sistema nacionalne suverenosti. Naime, nemoguće je da
čitav narod vlada, najpre zbog svoje projnosti, a zatim i mnogobrojnosti i složenosti
državnih poslova koji zahtevaju posebna znanja i posebnu organizaciju. Zato građani
biraju svoje predstavnike koji će u njihovo ime obavljati poslove od opšteg interesa.
7
