SKRIPTA IZ USTAVNOG PRAVA PO

Ji X X /V11 J 1lYA A. U

Av • Jt$

J Y

$ Hi li JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege,

autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog

priručnika)

za ustavno pravo, potrudili su se

da njenim kupcima i korisnicima maksimalno

olakšaju

spremanje ovog ispita. U

septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni
ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku.

Posle vise rokova upornog

slušanja

ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog

ispitivača,

predsednice Ustavnog suda dr.Bose

Nenadić

brižljivo

sakupljenih potpitanja, dosli

smo na ideju da svojim kolegama

uštedimo

trud i

ukažemo

im na sva

važna

pitanja iz ove

veoma kompleksne oblasti.

S toga smo skriptu napravile po listi

zvaničnih

pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a

mogu se

naći

u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na

njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili
smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog
pitanja, stavili smo

najčešea

potpitanja pomenutog ispitivaea, kao

važan

podsetnik prilikom

nekoliko poslednjih ponavljanja.

Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i

slično,

zavisnosti od

važnosti

informacija, a na

početku

svake

rečenice

nalaze se

azbučna

slova. Sve

ovo uradile smo radi

lakšeg uočavanja

i memorisanja stvari koje se moraju znati.

Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su

priručnici

koje je izdao Pravni

fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su
delovi URS u prvom, a zakona u drugom

priručniku,

uz tek poneko teorijsko

objašnjenje

neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih

priručnika.

Ova

skripta

će

vepma koristiti i kolegama koje

polažu

u ostale dve ispitne komisije, a

naročito

kod

profesorke Olivere

Vučić.

O koristi koju

ćete

imati prilikom

učenja

iz ove skripte

reći ćemo

vam u par

rečenica;

1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu,
2. pisana je

drugačijim

stilom - jasno,

logično

i lako za

pamćenje,

izrazito uočtjive

te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali

i za

budući

rad,

4. potpitanja- kao

najvažnije

stvari koje morate znati kod svakog

ispitivača,

da bi ste ovaj

predmetpoložili izprvogpokušaja,

5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama

najviše

pitaju,

Želele

bi smo povratne informacije o

vašem

iskustvu na ispitu posle

korišćenja

ove skripte i da

razmotrimo

vaše

sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate.

Od sveg srca vam

želimo sreću

prilikom spremanja ovog ispita i

odličan

uspeh na svim, a

naročito

na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete,

već

se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada,

Srdačno

Jelena i

Neda

Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA:

Broi u zagradi pored pitanja,

označava

koliko puta je to pitanje pitala

počev

martovskog ispitnog roka.

2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka.
3. Kompletno pravosudje - sudovi,

tužilaštvo

i advokatura uradjeni su po novim

zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine.

4. Skripta je

rađena

pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno

potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju

nadležnosti

APV, koji je

preduslov za

donošenje

Statuta APV.

■f.

USTAVKAO OSNOVNIIZVOR USTAVNOGPRAVA

/ ly POJAM USTAVA (it))

@-NORMATIVNIPOJAM USTA VA - OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU

DRZAVE i propisuje prava gradiana. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. koji
gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al -
USTAV U FORMALNOM SMISLU - prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila
koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . Za
njega je sininim cvrst ustav, kao sto je nas.
a2 - USTAV U MATERIJALNOM SMISLU - odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od
najvece vaznosti za drzavu , a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava,

rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti

u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.....

Ustav u materijalnom smislu su Ustavni

zakon za

sprovodjenje ustava, zakoni, uredbe Vlade

kojima se izvrsavaju ti zakoni itd....

[bj- SOCIOLOSKI POJAM USTAVA - po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u

jednom drustvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.

Q)-POLITICKI POJAM USTAVA - odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva.

Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u
cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki
stavljajuci je pod kontrolu.

BOSINA POTPITANJA

1) Normativnipojam ustava, 2) Staje ustav uformalnom smislu, 3) Staje ustav u

materijalnom smislu

2. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1)

MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. drugim recima to je predmet
ustava. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja:

(to - Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi

kako drzavnih vlasti mediusobno. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA.

Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce
licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i
nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.

b - Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak, Ustav sadrzi

,.- u

»^

....................

————

.....................................if

.......... -.....—.-H-..-..-HH—...—

—■ ............ „i—l........................

.........

^...................................... I^lll ■ ■—'—

-HH,

pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona, ali u
odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. Takodje ustav moze sadrzati i propise
koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego
deo krivicnog, gradjanskog, procesnog ill upravnog prava.

v - Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, rnateriju ustava cini SISTEM
STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.

g - prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I
ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI, prilikom stvaranja drzavne volje

d- S VOJSTVA USTA VA - imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava.

Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA, anepravna da je to
programsko deklarativni i ideolosko politicki akt.
dj - OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi organs se njima
predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila
od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA.

■

e - NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) - zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje
u celosti,|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren, a
to je ustvavotvorna vlast, originarna i neogranicena pravom,^ to je jedini pravni akt koji
odredjuje vlastitu pravnu snagu, ali i pravnu snagu svih drugih OPA. Sankeija za nesaglasnost
svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. z - 2 postupka za
ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na
zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. Sud moze ispitivati FORMALNU
ustavnost zakona, u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO
ZAKONODAVNOM POSTUPKU. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost

zakona, u smislu DA

LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM./^

JUSTAVNI SUD na

zahtev.redovnog suda.

i - IDEOLOSKO POLITICKI AKT - jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima
filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija, a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^
odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto, kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija
drzavne vlasti.

Jj-PJEUEAMBITLA - cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I

RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH
ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS, IMA POLOZAJ SUSTINSKE
AUTONOMIJE. OBAVEZE SVIH

DR.ORG

ANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE

INTERESE SRBIJE NA KOSOVU.

k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti,
PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba
da tezi.

3. VRSTE USTAVA (5)

Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom
referendumu koji je fakultativnos karwdera . Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na
potvrdiivanje na fakultativnom referendumu, PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN
JEM u NS, A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM.

dj - FAKULTATIVNI REFERENDUM - odnosi se na uzi krug pitanja. NS moze odluciti da
predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima, a ukoliko odluci da akt o
promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum, gradiani se na referendumu
iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. Promena URS je
usvojena ako je za promenu na ref. glasala vecina izaslih biraca.

e - OBAVEZNI REFERENDUM - je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom
URS i odnose se na^p preambula URS.

(Ž

Pnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1

slobode^f)' uredjenie vlasti.^1

proglašavanie

ratnog i vanrednoe

stania/Š?odstupanje

ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a.
z- OBLICI PROMENE USTAVA - amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su
delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju
ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku
predvidjenom za promenu ustava.

i- USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi
ustav, rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravihma koia vaze
za promenu ustava. Ovim zakonom UTVRDJUJU S H l r nastavak rada republickih organa vlasti,
organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne
poslanike, predsednika RS. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS), odboraike u
skupstinamajedinica LS(3)

datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuzilaca i njihovih

zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih
prioritetnih ( 31. 12.2008. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 - tih godina sa
novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu
zakonodavca. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. ier niie ustav. IkmsmJ^.
2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku.
Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom.

Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da va

ži

prethodni Ustavni zakon za

sprovodenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog
uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom, ako istim nije odredjeno da
prestaju da vaze.

^"-

WOR%^''PteAMŠtJliE

- svecana, sastavni je deo ustava- prethodi mu, nije normativnog

karaktera, jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za
promenu URS , pravno je obavezujuca, jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom
(sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. koia izmediu ostalog govori o promeni
preambule, prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan
referendum). SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. a zaTGlvfseP"
lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie.

^;K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o

karakteru i ulozi drzave , odnosu pojedinca prema drzavi i obratno, medjusobnim odnosima
pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava.
Jednom recju, postavlja nacela ustava, motive za donosenje ustava.

BOSINA POTPITANJA: