POJAVA USTAVA
Postoje tri izvora
:
-
postojanje glavnog, svetovnog viseg zakona
– suveren je vladao po svojoj volji
putem bozjeg prava, pa bi se njegova vlast jedino mogla ograniciti postojanjem
zakona koji bi bio iznad njega
-
licna prava
– nekada su pojedinci uzivali privilegije ili trpeli odricanja po milosti
jacih I volji Bozjoj, a kada su se ljudi oslobodili svevlasti svojih vladara, prava koju
su od njih otrgli trebali su zastititi kako bi trajno postala njihova svojina
-
povelja
– pisani dokument kao sredstvo ogranicavanja vlasti; slabljenjem
apsolutne moci krune, nastaje verovanje da je vlast stvorio narod, da joj je on
dodelio ogranicenja I ustanovio nacin vrsenja vlasti. Na taj nacin je stvorena
pretpostavka o drustvenom ugovoru, koji predstavlja uvod u sledeci korak -
stvaranje Ustava.
“
Ustav je visi I glavni zakon o drzavnoj vlasti, kojim se stite prava I slobode pojedinca,
izlozen u pisanoj formi
” (Hamilton)
Pojavu Ustava obelezavaju prvi pisani I svecani tekstovi kojima se tada pocela
ogranicavati do tada neogranicena drzavna vlast.
Imali su trojako svojstvo
:
- utvrdjivali su prava I slobode za sve ljude (ljudske prava I slobode) koje ce monarh
postovati
- zajamcivali su prava I povlastice parlamenta, omogucavale odredjenim
drus.grupama koje su bile van vrsenja drzavne vlasti da ucestvuju preko svojih
posrednika u njenom vrsenju
- poboljavale su vrsenje drz.vlasti obezbedjenjem nove I punije legitimnosti drzave
Prvi ovakvi tekstovi su se pojavili u srednjovekovnoj Engleskoj.
POJAM USTAVA
Normativni pojam ustava
– Ustav je skup normi
-
u materijalnom smislu -
Ustav je skup normi kojima se uredjuju osnovi drustvene
ogranizacije u jednoj politickoj zajednici, nacin vrsenja drz.vlasti I granice
drzavne vlasti. Ustav obuhvata norme kojima se uredjuju odnosi pojedinca I
drzave, kao i izmedju drzavnih vlasti medjusobno.
-
u formalnom smislu -
Ustav je najvisi pisani opsti pravni akt, najvise pravne snage
Politicki pojam ustava
– Ustav postoji kada je nemoguca subjektivnost, samovolja I
zloupotreba nosilaca drzavne vlasti. Njime se kao najvisa volja u drzavi uspostavlja
apstraktna volja objektivnog prava, a iskljucuje najvisa licna volja vladajucih.
-
Karl Levenstajn
– dao najpotpunije elemente politickog pojma: podela vlasti,
unapred propisani pravni mehanizam za saradnju vise vlasti, racionalan metod
ustavnih promena, a time I prilagodjavanje ustava drustvenoj stvarnosti,
priznanje sloboda I prava pojedinaca I mehanizam za njihovu zastitu itd.
-
Karl Fridrih
– smatra da jedna zemlja ima ustav u politicnom smislu ukoliko je u
njoj delotvorno ogranicena drz.vlast. Pojmovi kao sto su zakonodavna, izvrsna I
sudska vlast, prava federalnih jedinica, sloboda govora itd, su simboli ustavnog
poretka u kojem je ustav politicka snaga. Oni su sastavni delovi tzv. sindroma
ustavnosti ciji su pokazatelji koncentracija vlasti, uspostavljanje I garantovanje
ljudskih prava, teritorijalna podela vlasti, lokalna samouprava I sudska kontrola
uprave.
Socioloski pojam ustava
–
Ferdinard Lasal
– razlikuje stvarni od pisanog ustava.
Stvari ustav su realni odnosi sila koji postoje u svakom drustvu. Pisani ustav je za
njega list hartije I smatra da pisani ustav mora biti u skladu sa stvarnim ustavom tj.
kada su tacni izraz stvarnih odnosa sila koje postoje u drustvu.
MATERIJA USTAVA (materia constitutionis)
Dve grupe pitanja se vezuju za materiju ustava. Prva su pitanja vezana za drzavnu
vlast, a druga za drustvo I gradjane. Obe grupe pitanja cine tzv.
ustavnu materiju.
Pitanja vezana za
drzavnu vlast
obuhvataju razlicite nacine formiranja vlasti (izbor,
postavljanje), podelu vlasti na drzavne organe, odnose izmedju drzavnih organa, akte
koje donose itd.
Pitanja vezana za
drustvo
sadrze nacela I ustanove preko kojih se odvija politicki I
ekonomski zivot u drustvu, kao I povelju gradjanskih prava I sloboda. U rezimu
ustava u formalnom smislu ta povelja moze biti u pisanom obliku sa pravnom snagom
ustava ili moze da prethodi ustavu (u vidu preambule npr) ili moze biti obuhvacena
normativnim tekstom ustava. Ta prava su prvobidno obuhvatala samo prava
pojedinca, a kasnije su bila dopunjena drugim drustvenim pravima.
U teoriji postoje
cetiri gledista
sta je ustvari ustavna materija:
- organizacija I funkcionisanje drzavnih organa, granice drzavne vlasti koje se
uspostavljaju ljudskim pravima I slobodama
- stvaranje prava u jednoj zemlji, odnosno postojanje zakona, oznacavanje
zakonodavnih organa, zakonod.postupka, kao I sadrzine buducih zakona
- podrucje organizacije I rada politickih cinilaca I institucija tj.proces vrsenja vlasti
- sistem stvarnog ogranicenja drzavne odn.politicke vlasti
STRUKTURA I SISTEMATIKA USTAVA
Nakon obicajnog ustava preovladjujuci oblik izrazavanja ustava postaje pisani ustav.
Pisani ustav je pravni akt, u njemu preovladjuje normativni govor I nacin izrazavanja.
-
Najvisi opsti pravni akt
– iz njega proizilazi pravni sistem jedne zemlje I uslovljava
vazenje svih drugih propisa. Donosilac je ustavotvorna vlast koja je pravno
suverena, slobodna, pravom neogranicena vlast u tom smislu sto nije duzna da se
povinuje ranije donetim normama, makar bile I ustavnog karaktera. Ustavom
zapocinje stvaranje prava, a pravo koje se donosi nakon ustava mora biti u skladu
sa ustavom, a postojece pravo se mora sa njim uslaglasiti. Jaca pravna snaga
ustava u odnosu na zakone I druge norme se ogleda u pasivnom smislu (svojstvo
nepovredivosti ustava u odnosu na druge norme koje ga ne mogu izmeniti ili
ukinuti) I aktivnom smislu (svojstvo ustava da uspostavi poredak ustavnih normi,
da im odredi pravnu snagu). Ustav odredjuje svoju pravnu snagu, kao I pravnu
snagu drugih opstih pravnih normi. Pravna snaga ustava ima I svoju sankciju koja
se sastoji u mehanizmu za lisavanje pravne snage onih akata koji nisu u skladu sa
ustavom.
Nepravna svojstva ustava
– ustav je zbog karaktera svoje ustavne materije podlozan
uticajima filozofskih I politickih misljenja I ideologija
-
Ideolosko politicki akt
– resenja data u ustavu su cesto inspirisana raznim
teorijama o ulozi drzave u drustvu, o odnosu pojedinca I drzave, o raznim
odnosima medju pojedinih funkcija drzavne vlasti
-
Programsko deklarativni akt
– posto se od ustava ocekuje da vazi dugo u
buducnosti, iako se njime regulise sadasnje ustavno uredjenje, te se time ustavom
smatra I program za buducnost. U teoriji se razlikuju ustav – bilans (pravno
uoblicavanje postojece realnosti, okrenuti sadasnjosti) I ustav – program
(odredjuje ciljeve koji se zele postici u buducnosti)
KLASICNE PODELE USTAVA
