UNITARNA I FEDERALNA DRZAVA
Unitarna drzava
– je ona u kojoj je celokupna drzavna vlast usredsredjena
u centralnmh drzavnim organima, koju oni vrse ili neposredno ili
posredstvom svojih podrucnih organa koji sami postavljaju I koji su ima
neposredno odgovorni.
Unitarna drzava pravno I politicki raspolaze celokupnoscu drzavnih
nadelznosti, bez ikakve deobe tih nadleznosti sa drugim. Nad istoj drzavnoj
teriotriji I nad istim stanovnistvom ne postoji niko ko bi joj bio konkurent u
vrsenju drzavne vlasti. U njoj se gradjani pokoravaju jednoj vlasti, pod
istim ustavnim rezimom I pod vladavinom istih zakona. U unitarnoj drzavi
vlast predstavlja jedan nosilac, dok su gradjani u njoj podredjeni jednoj
politickoj volji, jednoj zakonodavnoj I jednoj ustavotvornoj vlasti. Za
unitarnu drzavu sustinsko obelezje je da odluke samo jedne drzavne vlasti
podjednako obavezuju celokupno stanovnistvo drzave (homogenost vlasti).
Od ovakvog znacenja unitarne drzave treba razlikovati sjedinjenu uniju
koja je oblik unitarne drzave. U njoj postoji pluralizam zakonodavstva,
samo bez pluralizma zakonodavaca. Zakonodavac u zemlji donosi pravne
norme koje nisu jednako primenjive na celoj teritoriji. On moze, prilikom
donosenja zakona, utvrditi da taj zakon vazi na delu drz.teritorije, a moze
izuzeti od primene tog zakona odredjene delove teritorije.
Unitarna drzava moze biti I decentralizovana, tj. da u njoj drzavnu vlast
mogu vrsiti I decentralizovani organi koji imaju sopstvenu nadleznost.
Federalna drzava
– se moze najbolje odrediti u poredjenju sa
decentralizovanom unitarnom drzavom. Razlika izmedju ova dva oblika
drzave je u tome sto decentralizovane jedinice unitarne drzave imaju uzu I
daleko manju nadleznost. Nadleznost federalnih jedinica se odredjuje I
menja ustavom I van domasaja je iskljucivog uticaja federalne tj.centralne
vlasti. U federalnoj drzavi nad aktima federalnih jedinica moze postojati
samo pravna kontrola tj. kontrola ustavnosti I zakonitosti.
Federalna jedinica ima obelezja koja nema decentralizoana jedinica. Nju
karakterise postojanje samostalnog delokruga u kojem ona vrsi najvisu,
zakonodavnu vlast. Drugo obelezje je ustavom obezbedjeno pravo ucesca
federalne jedinica u obavljanju nadleznosti federalne drzave I to posebno
njene ustavotvorne I zakonodavne vlasti.
U slucaju sukoba nadleznosti izmedju federalnih jedinica I federalne vlasti,
prevagu ima ona vlast koja se krece u granicama nadleznosti odredjenim u
federalnom ustavu. Takve sporove resava ustavni sud.
FEDERALIZAM I FEDERACIJA
1. Znacenje i poreklo fedralizma
Federalizam obuhvata razlicite oblike udruzivanja, od konfederacij, clanice
koje su se ugovorom slozile o formiranju zajednickkog organa, do
federalne unije, posebnih clanica u jednu feudalnu vlasti.
“Feudalizam” potice od latinske reci foedus, sto znaci ugovor ili savez. On
oznacava pojavu povezivanja I slobodnog udruzivanja razlicitih
teritorijalnih zajednica ljudi u okviru jedne drzave ili izmedju vise drzava I
politickih celina.
On se srece jos I u starom veku, posebno u Antickoj Grckoj, gde su postojali
savezi gradova drzava, a razlozi njihovog postojanja su bili uglavnom
odbrambeni. Primer slicnih saveza su jos bili I Ahajska I Etolska liga. U
srednjem veku takodje su postojali savezi odnosno lige udruzivanja, npr.
Pojedini gradovi u evropskim zemljama su se udruzivali radi ocuvanja
svojih samoupravnih povlastica. Takodje, u srednjem veku se obrazuju I
konfederacije tj. Savezi nezavisnih drzava.
Dva glavna oblika federalizma su intra, glavni oblik federalna drzava I
inter, glavni oblik konfederacija.
2. Konfederacija I federacija
