1. Uslovi donošenja Ustava Republike Srbije od 2006. (istupanje RCG iz državne
zajednice i progašenje samostalnosti RS)
- Ustavni i politički projekt Državne zajednice Srbija i Crna Gora, nije uspeo. Republika
Srbija je stekla status samostalne i nezavisne države u legalnom postupku.
Karakteristike sprovedenog postupka su:
* osamostaljenje Srbije kao države je izveden rezultat odluke koja je doneta na
referendumu održanom 21. maja 2006. godine, u drugoj državi članici Državne
zajednice – Republici Crnoj Gori;
* zvanično prisustvo uticaja međunarodne zajednice bilo je obezbeđeno, kako u
relevantnim normativnim aktima, tako i u političkom delovanju predstavnika
međunarodne zajednice;
* građani Srbije se o tom pitanju nisu izjašnjavali.
Po isteku perioda od 3 godine svaka država članica je imala pravo da pokrene postupak
za promenu državnog statusa. U tom postupku bio je obavezan referendum. Zakon o
referendumu donosi država članica. U slučaju kada se za promenu državnog statusa
opredeli jedna država članica, članica koja iskoristi ustavno pravo ne nasleđuje pravo
na «međunarodno pravni subjektivitet». Postupak istupanja iz državen zajednice, uticaj
međunarodne zajednice i primena pravila međunarodnog prava, normativno su bili
obezbeđeni na dva načina. U pripremnoj fazi, određivanjem kriterijuma za zakonosko
uređivanje referenduma i u fazi organizovanja referenduma u čijem sprovođenju je
postojala obaveza saradnje sa EU. Postupak za istupanje iz državne zajendice bio je
uređen i propisima RCG. Jedno od osnovnih pitanja svakog referenduma je utvrđivanje
kruga lica koja imaju pravo izjašnjavanja na tom referendumu. Pravo izjašnjavanja na
referendumu imali su samo građani koji imaju biračko pravo. Bilo je uskraćeno pravo
glasanja građanima CG koji imaju prebivalište u Srbiji. Referendum u RCG je
organizovan u partnerstvu sa EU i održan je 21. maja 2006. godine. Referendumsko
pitanje je glasilo: «Želite li da RCG bude nezavisna država sa punim međunarodno-
pravnim subjektivitetom?». Za da je glasalo 55,5%. Prestanak postojanja državne
zajednice SiCG je imao dve faze. Prva faza je osamostaljenje jedne republike članice
donošenjem odluke o istupanje iz državne zajednice na republičkom referendumu i
proglašenje nezavisnosti te države članice, 3. juna 2006. godine. Druga faza je
utvđivanje sledbeništva druge države članice u vidu konstatacije da je postala sledbenik
Državne zajednice SiCG i u celosti nasledila njen međunarodno-pravni subjektivitet, 5.
juna 2006. Prestankom postojanja SiCG prestala je da važi i Ustavna povelja.
Republika Srbija je formalno proglasila osamostaljenje Odlukom Narodne skupštine RS
od 5. juna 2006. U ovoj odluci su utvrđene određene mere, čiji je cilj bio višestruk:
* ostvarivanje međunarodno pravnog subjektiviteta RS kao države sledbenika Državne
zajednice SiCG;
* ostvarivanje nadležnosti koje su prešle na RS, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i
odbrane;
* rešavanje spornih pitanja između RS i RCG.
Prestale su da rade: Skupština SCG, predsednik SCG, Savez ministara, Vrhovni savet
odbrane i Sud SCG. Na RS su prešle: Ministarstvo spoljnih poslova i odbrane; Vosjka
Srbije; Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju i za Preševo, Bujanovac i Medveđu;
Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom; Akreditaciona tela i Institut za
standardizaciju; Zavod za intelektualnu svojiunu i dragocene metale; Avio-službe Vlade;
Arhiv SCG. Srbija je priznala CG 15. juna 2006.
2. Postupak donošenja Ustava RS od 2006. god (procedura po Ustavu od 1990,
teškoće i sprovedeni postupak)
- Razlozi donošenja novog ustava Srbije bili su ustavno-pravni i politički. Kao jedan od
zvanično isticanih razloga za donošenje novog ustava je nov državni status Srbije.
Drugi razlog je očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije, a treći razlog je potreba
vodećih stranaka da racionalizuju političke promene i da donošenjem novog ustava
učine «otklon» od ustavnog akta koji je smatran emanacijom svrgnutog političkog
režima od S. Miloševića. Uređivanje pitanja načina promene ustava i postupak za
promenu ustava je ustavna materija par excellence. Novi Ustav Srbije je donet po
postupku koji je bio propisan za promenu Usrava RS od 1990. god. Taj postupak se
sastojao od 3 faze. Prva faza je podnošenje i usvajanje predloga za promenu ustava.
Druga faza je izrada i usvajanje akta o promeni ustava. Treća faza je potvrđivanje
ustava na republičkom referendumu i njegovo proglašenje. Narodna skupština RS je 11.
aprila 2003. donela Zakon o načinu i postupku promene Ustava RS. Odlukom Ustavnog
suda utvrđeno je da je navedeni zakon nesaglasan sa Ustavom. Prva faša donošenja
novog ustava započela je donošenjem Odluke Narodne skupštine. Dva zvanična nacrta
novog ustava: predlog Vlade i model koji je predložio predsednik Republike, odnosno
njegova grupa eksperata. Ulogu zvaničnog predloga odigrao je Nacrt Vlade RS. Druga
faza je započela izmenom Poslovnika o radu NS. Svi prisutni poslanici su glasali za
usvajanje akta o novom Ustavu Srbije. U trećoj fazi raspisan je i održan obavezni
republički referendum. Uspeh referenduma je zavisio od broja građana koji izađu na
referendum i od broja građana koji se izjasne «za». Novi Ustav RS je stupio na snagu
danom proglašenja u NS, 8. novembra 2006. godine.
3. Promena Ustava RS od 2006. godine
- Deo ustava naslovljen kao PROMENA USTAVA sastoji se od 3 tematske celine:
predloga za promenu ustava i usvajanje promene ustava, zabrane promene ustava i
ustavni zakon. Revizioni postupak ima 2 faze: podnošenje i usvajanje predloga za
promenu ustava i usvajanje akta o promeni Ustava sa ili bez referenduma. Predlog za
promenu ustava mogu podneti: najmanje 1/3 narodnih poslanika; predsednik republike;
vlada; najmanje 150 hiljada birača. Potom sledi usvajanje predloga za promenu ustava
u Narodnoj Skupštini. Razmatra se i izglasava akt o promeni ustava; NS odlučuje da li
je potreban referendum; potrebno je da akt o promeni ustava bude potvrđen;
proglašenje promene ustava. Odbor za ustavna pitanja izrađuje akt o promeni Ustava.
NS usvaja akt o promeni ustava 2/3 većinom. U revizionom postupku postoje 2 oblika
naknadnog referenduma: fakultativni i obavezni. NS može odlučiti da akt o promeni
ustava građani potvrde na republičkom referendumu. To je fakultativni. Ako se raspiše
ustavni referendum on se mora održati u roku od 60 dana. Promena Ustava je usvoje
ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. U formalnom smislu
Ustav RS obeležavaju sledeći elementi: postupak donošenja, proglašenje u NS,
5. Načela Ustava RS od 2006.
- Prvi deo ustava RS su NAČELA USTAVA u koje je sistematizovano 16 ustavnih
načela, a neka od njih su: načelo građanske suverenosti, načelo podele vlasti, grb
zastava i himna, glavni grad, ravnopravnost polova... Načela Ustava od 2006. godine u
osnovi zadržavaju osnovna načela Ustava od 1990., ali su opširnija i sveobuhvatnija.
Ustav RS od 2006. godine u poređenju sa Ustavom RS od 1990. neka osnovna ustavna
načela zadržava (načelo podele vlasti, vladavine prava, političkog pluralizma), neka od
njih dopunjava i razrađuje, a sadrži i neke novine. Ustavno načelo zabrane sukoba
interesa je novo načelo, Ustav propisuje da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju
koja je u sukobu interesa sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim
interesima. Načela Ustava RS iz 2006. godine u osnovi uspešno izražavaju osnovne i
opšte odredbe ovog dokumenta.
6. Ustavna definicija i obeležja RS kao države
- Ustav od 2006. izričito proklamuje državnost Srbije. Srbija je suverena, nezavisna,
samostalna država koja ostvarujući ustavotvornu vlast uspostavlja svoje unutrašnje
uređenje. Osnovnim ustavnim odredbama utvrđena su unutrašnja i spoljašnja obeležja
Srbije kao države. Osnovna unutrašnja obeležja su:
1. RS je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive;
2. zadržava se republikanski oblik vladavine;
3. izričito je zasnovana na načelima građanske demokratije;
4. zasnovana je na pripadnosti evropskim principima i vrednostima;
5. njeno osnovno obeležje je zasnovanost na ljudskim i manjinskim pravima i
slobodama;
6. zasnovana je na načelu vladavine prava;
7. zasnovana je na socijalnoj pravdi;
8. zadržava se parlamentarni sistem vlasti u kome je organizacija vlsti zasnovana na
principu podele vlasti;
9. obezbeđuje se politički pluralizam i višestranački politički sistem;
10. Srbija je država sa unitarnim uređenjem;
11. jedno od osnovnih obeležja teritorijalnog uređenja čine teritorijalne jedinice;
12. ekonomski odnosi uređuju se onoliko koliko je neophodno za modernu državu
tržišne ekonomije.
Ustav RS utvrđuje da RS uređuje i obezbeđuje 17 pravni oblasti: suverenost
nezavisnost, sloboda i prava građana, teritorijalnu organizaciju, odbranu i bezbednost,
sistem prelaska granice, jedinstveno tržište, svojinske i obligacione odnose, sistem u
oblasti radnih odnosa, održivi razvoj, sistem u oblasti zdravstva, kontrolu zakonitosti
raspolaganja sredstvima pravnih lica, razvoj RS, režim i bezbednost u svim vrstama
saobraćaja, praznike i odlikovanja, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS,
organizaciju republičkih organa... Ovakvim ustavnim odredbama po pravilu se u
složenim državama vrši raspodela zakonodavne nadležnosti između višeg i nižeg
entiteta.
7. Spoljna obeležja RS kao države (simboli, teritorija, stanovništvo –
državljanstvo)
- Ustav je utvrdio načelo jedinstvenosti i nedeljivosti teritorije. Ustavno načelo i
nepovredivost državnih granica je takođe utvđeno. Time je mogućnost promena granica
RS Ustavom od 2006 godine predviđena, ali je uslovljena time što se o tom pitanju
odlučuje po postupku za promenu ustava. Pitanje teritorije i granica nije samo
unutrašnje već i međunarodno pitanje. Pitanje teritorije RS je političko pitanje koje ne
zavisi od odluke građana na republičkom ustavnom referendumu, što znači da postoji
drugi način promene teritorije, granica i statusa KiM, od onog ustavom propisanog.
Državne granice se ne određuju ustavom, utvrđuju se aktima unutrašnjeg prava. Države
sa kojima se graniči Srbija su: Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija,
BiH, Hrvatska i CG.
Drugo klasično svojstvo države je stanovništvo koje je sa državom povezano posebnom
pravnom vezom – državljanstvom. Državljanstvo je posebna pravna veza između
pojedinca i određene države na osnovu koje on ima određena prava i obaveze. Članovi
države se nazivaju državljanima, a oni koji nisu državljani – nedržavljanima ili strancima.
I kada su na teritoriji druge države državljani su dužni da se u granicama mogućnosti
pokoravaju vlasti svoje države. Državljanstvo se stiče na nekoliko formalnih načina:
zakonom, naturalizacijom, opcijom. Državljanin RS ne može biti protera, ni ližen
državljanstav ili prava da ga promeni. Prema Zakonu o državljanstvu od 2004. godine
državljanstvo se stiče: rođenjem na teritoriji RS, poreklom, prijemom, o međunarodnom
ugovoru. A prestaje: otpustm, odricanjem, sticanjem državljanstva druge države, i po
međunarodnom ugovoru.
8. Vladavina prava kao načelo Ustava RS od 2006 (suština, načela i način
ostvarivanja)
- Vladavina prava je jedno od osnovnih ustavnih načela i počiva na neotuđivim ljudskim
praivma. U sadržinskom smislu, načelo vladavine prava prožima ceo Ustav. Ustav
proklamuje vladavinu prava kao osnovnu pretpostavku Ustava u formalnom i
materijalnom smislu. Ustav sadrži i razrađuje sledeća osnovna načela vladavine prava:
legitimnost vlasti; podela vlasti; nezavisnost sudstva; ustavnost i zakonitost kao načela
legaliteta u unutrašnjem pravu; ustavna jemstav ljudskih i građanskih prava; sloboa
privredne delatnosti. Ustav utvrđuje da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i
neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudksih i manjnskih prava, podelom vlasti,
nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Ustav razrađuje
način ostvarivanja načela vladavine prava i to: slobodnim i neposrednim izborima;
ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava; podelom vlasti; nezavisnom sudskom
vlašću; izričito se utrvđuje obaveza povinovanja svake vlasti Ustavu i zakonu; zastupljen
je pozitivistički princip da svi zakoni i drugi opšti akti moraju biti saglasni sa ustavom.
9. Ustavnost i zakonitost i hijerarhija opštih pravnih akata (mat i form ustavnost,
odnosi između pravnih akata, obljavljivanje, povratno dejstvo)
- Ustavnost je princip sistema moderne države i instrument ostvarivanja vladavine
prava. Oblici pravne ustavnosti jesu materijalna i formalna ustavnost. Formalna
ustavnost je saglasnost pravnog akta sa ustavom, tj. sa pravilima ustava u pogledu
njegove forme. Osnovni elementi formalne ustavnosti su: nadležnost za donošenje
pravnog akta, postupak donošenja i materijalizacija. Materijalna ustavnost je sadržinska
ustavnost tj. saglasnost određenog akta sa ustavom u pogledu sadržine. Načelo
na izborima i ako osvoji dovoljan broj glasova ona dobija i svojstvo parlamentarne
grupe. Osnovni cilj političke stranke je da osvoji i vrši državnu vlast. Politička ideologija
je skup uverenja, ideja i postavki o uređenju društva i države sa stanovišta interesa
određenih društvenih grupa. Postoje broje tipologije političkih stranaka: buržoaske i
radnike stranke, ideološke i pragmatske, kadrovske i masovne, republikanske i
monarhističke... Razlikuju se jednostranački, dvostranački i višestranački sistemi.
Politički pluralizam je izraz koji se koristi da označi takvo obeležje političkog sistema u
kome postoje različite političke stranke koje učestvuju u borbi za vlast. U ustavno pravo
uvodi se da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčini sebi.
Osnivanje politikih stranaka je slobodno, jemčeći slobodu političkog ali i sindikalnog i
svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Upisom u
registar političkih stranaka koji vodi državni organ u skladu sa zakonom, politička
stranka stiče svojstvo pravnog lica. Za politike stranke važi načelo samoorganizovanja.
Ustavni sud odlučuje o saglasnosti sa Ustavom i zakonom opštih akata koje donose
političke stranke i odlučuje o zabrani rada političke stranke. Nedopuštena delovanja
stranaka je delovanje koje je usmereno na: nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje
zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
12. Odnos crkve i države – načelo laiciteta
- Ustavom RS od 1990. bio je ustanovljen princip tzv laičke države koji znači da su
država i crkva odvojeni. Ustav je jamčio slobodu veroispovesti i proklamovao da su
verske zajednice odvojene od države, ali da država može materijalno da pomaže
verske zajednice. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.
Ravnopravne su i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju,
verske poslove, da javno vrše verske obrede... Ustavni sud može zabraniti versku
zajednicu kada njeno delovanje ugrožava: pravo na život, na integritet, dece, na
imovinu, ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrepeljivost.
13. Princip ekonomskog uređenja (načela ekonomskog uređenja, svojinski
odnosi, javne finansije)
- Ekonomsko uređenje obuhvata sledeća pitanja: osnovna načela, slobodu
preduzetništva, položaj na tržištu, svojinska prava stranaca, ravnopravnost svih oblika
svojine, državna imovina, zemljište, čuvanje nasleđa i zaštita potrošača. RS je
jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga.
Ustav RS od 2006. izostavlja dva važna načela ekonomskog uređenja: da su svojina i
rad osnov upravljanja i učešća u upravljanja i pravo zaposlenih i drugih građana na
socijalnu sigurnost. Sloboda preduzetništva i samostalnost privrednih subjekata su bitna
obeležja svake slobodne privrede. Prema ustavu, preduzetništvo se može ograničiti
samo zakonom i to: radi zaštite ljudi; životne sredi i prirodnih bogatstava; radi
bezbednosti RS. Ustav proklamuje načelo ravnopravnosti svih oblika svojine. Garantuju
se i navode tri oblika svojine: privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je:
državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojia jedinice lokalne smaouprave.
Pravo na imovinu garantuje se odredbom da se jemči mirno uživanje svojien i drugih
imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Ustav garantuje i pravo nasleđivanja.
Svojinska prava stranaca garantovana su odredbom da su strana lica izjednačena na
tržištu sa domaćim.
