УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад из Уставног Права
Тема:
Председнички систем
Професор: Срђан Ђорђевић Студент: Јелена Пауновић
Асистент: Петар Дамњановић бр.индекса: 105/10
Крагујевац 2010
Садржај:
1. Увод.......................................................................... 3
2. Изглед председничког система................................4
3. Појавни облици председничког система................. 9
4. Лоше особине председничког система.................. 1
5. Закључак.....................................................................12
6. Литература ................................................................ 13
што је то био случај у европским апсолутним монархијама тог времена."
2
Колико су успели у свом
настојању говори Устав САД-а који траје преко 200 година и који на том подручју функционише
веома успешно као једини модел овог типа система власти.
2. Изглед председничког система
Структуру председничког система САД-а чине три гране власти: извршна
чији је носилац председник, затим законодавна чији је носилац Конгрес и судска
која је оличена у Врховном суду.
"Суштина председничког система лежи у положају и организацији извршне
власти . То је систем који обележава не само строга подела власти са фиксном,
непарламентарном егзекутивом, него и сједињавање свих димензија извршне
власти у једном изборном органу (моноцефална егзекутива)."
3
Дакле у
председничком систему функција шефа државе и шефа владе оличена је у
председнику републике,који је такође шеф оружаних снага САД-а, управо због ове
карактеристике и читав систем је добио назив председнички. Председник се бира
од стране народа путем сложене процедуре. Свака федерална држава има
изборнике сразмерно броју представника у Конгресу, а изборнике бирају грађани
на непосредним изборима. Тако да изабрани чланови тзв. електорски колегијум
бира председника , и на тај начин председник посредно бива изабран од стране
нације. Раније је сваки електор према XII Амандману на Устав САД-а давао два
гласа, један за председника и један за потпредседника, и онај који би добио више
гласова постајао би председник. Овај Амандман је измењен 1800. године. На
изборима председник Томас Џеферсон и потпредседник Арон Бер добили су исти
број
2
Мирољуб Симић, Срђан Ђоређевић, Дејан Матић, Увод у право, Крагујевац. 2009., стр. 154.
3
Ратко Марковић, Уставно право и политичке институције, Београд, 2005., стр 220.
гласова, па је Представнички дом морао одлучити ко ће бити председник. Управо
из оваквог избора произилази изузетан ауторитет председника САД-а. Избори се
одржавају на четири године и једна особа може бити бирана највише два пута. С
обзиром да је председник истовремено и шеф државе и шеф владе
карактеристично је непостојање владе. Ову владу замењује неформални кабинет.
Он се данас састоји од 14 департмана. Овај кабинет углавном сачињавају
пријатељи и следбеници председника. "Односе у кабинету добро инлуструје изјава
коју је дао у ондашњем, за половину мањем од данашњег, кабинету, који се
супротставио његовом предлогу, председник Линколн:"Седам је за не, а један је за
да;дакле, одлука је за да.""
4
Ипак из предходног се види да крајњу реч има
председник и поред свих осталих у кабинету. Чланове кабинета, као и своју
целокупну администрацију, бира и поставља сам председник и за свој рад чланови
су искључиво одговорни самом председнику. Овакав начин избора је
ванпарламентарни. "Али нема председничког система ако председник није
истовремено шеф владе, односно једини носилац целокупне извршне и, у крајњој
линији, управне функције."
5
Дакле, чланови кабинета могу бити истовремано и
чланови законодавног тела, али за свој рад ипак одговарају само председнику.
Карактристично је, такође, да потпредседник, који је изабран истовремено са
председником и на његов предлог, током свог мандата нема никакву политичку
улогу, осим уколико му је не додели председник у одређеним ситуацијама.
Кабинет председника је у резличитим периодима имао разноразне облике. Тако за
време Ф. Рузвалта постојао је тзв. "председников лични кабинет" кога су
сачињавали најближи председникови људи. Такође за верме Џорџа Кенедија
развила се "влада у сенци". "Овај лични кабинет председника није био само
саветодавни орган који припрема предлоге и машљења, на основу којих
председник доноси одлуке, који могу бити супротне од оних које му сугерирају
његови сарадници који су чланови званичног кабинета."
6
Управо због све веће
4
Ратко Марковић, Уставно право и политичке институције, Београд, 2005., стр 222.
5
Јован Ђорђевић, Политички систем, Београд, 1977. стр. 568.
6
Јован Ђорђевић, Политички систем, Београд, 1977. стр. 568.
