УСТАВНО ПРАВО

Правосудни испит

Босина скрипта ћирилица

1. ПОЈАМ УСТАВА

Постоје три основна схватања устава: нормативни, политички и социолошки.

1.НОРМАТИВНИ ПОЈАМ УСТАВА

одређује Устав као основни закон који

установљана организацију државе

прописује права грађана. То је акт на основу кога се

управља земљом који грађанима додељује права и одговорности, а државној власти
овлашћења и дужности.
Нормативни устав има два елемента: материјални и формални, па се сходно томе дели
на:

а)

УСТАВ У ФОРМАЛНОМ СМИСЛУ се

одређује према правном поступку свог

доношења као скуп правила, независно од њихове садржине, која се доносе и мењају
по поступку тежем од поступка за доношење обичних закона. Због тога је уствани
правни акт највеће снаге.За њега је синоним чврст устав.

б)

УСТАВ У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ

одређује се према садржини правила која

су од највеће важности за државу, а односе се на три за државу кључне ствари:
1) организацију државних власти,
2) људска права,
3) територијалну организацију државе.

То је акт који уређује међусобне односе између власти у држави и међусобне

односе између појединца и државе.

Устав у материјалном смислу су Уставни закон за спровођење устава, закони,

уредбе Владе којима се извршавају ти закони итд.

Подела устава у нормативном смислу одговара подели устава на:
1.чврсте
2.меке тј. гипке

Устав је

чврст

када превиђа посебан и појачан поступак за своју промену, а гибак када

се може променити под истим условима као и обичан закон.

Гибак

је синоним за устав

у материјалном смислу због поклапања уставотворрне и законодавне власти, а чврст
устав је синоним за устав у формалном смислу због разликовања уставотворне и
законодавне власти.

2.ПОЛИТИЧКИ ПОЈАМ УСТАВА

нема за основ један или више аката већ се

одређује према стварном положају државе у друштву, тј.стварном односу државе и
друштва.Устав је ограничење државне власти на ефективан, стваран начин, он је
основни инструмент контроле државе. Према Левенштајну не може се очекивати да

носиоци државне власти сами себе ограничавају у циљу заштите грађана од
злоупотребе власти.

Устав је основни инструмент контроле државе, будући да ограничава државну

власт, фактички стављајући је под контролу.

Ово мерило је основ за поделу устава на констутуционализоване и

неконституционализоване.

3.СОЦИОЛОШКИ ПОЈАМ УСТАВА

нема за основ један или више аката, нити

стваран положај државе у друштву, него, према

Ласалу то је реални, фактички однос

сила који постоји у једном друштву. То је стварни устав једне земље који има свака
земља у свако доба.

БОСИНА ПОТПИТАЊА
л) Нормативни појам устава,
2) Шта је устав у формалном смислу?
3) Шта је устав у материјалном смислу?

2. МАТЕРИЈА И СВОЈСТВА УСТАВА

МАТЕРИЈУ УСТАВА

чине питања коиа устави регулишу. Другим речима то

је предмет устава. О томе која су то питања која чине предмет устава постоје четири
схватања:

1.Према једном схватању материју устава чини држава, огранизација и

функционисање државних власти, како међусобно, тако и између државе и њених

териотријалних јединица.Устав при том садржи само најважнија правила о

организацији државних власти, само она која имају начелну вредност, а не и она која

се баве појединостима.

Према С.Јовановићу устав обухвата 2 врсте правила:
a) она којима се организују државне власти,
b) и оне којима се јемче личне слободе грађана, те би стога устав требало да

гарантује независност појединаца наспрам државе и независност појединих

власти једне наспрам друге.

2.Према другом схватању, предмет устава се своди на правила о поступку стварања

права у једној земљи тј. на законодавни поступак. Према Келзену устав обухвата норме

колима се регулише законодавни поступак. Устав садржи правила која се тичу органа

који треба да донесу законе и поступка за доношења закона, али у одређеној мери

одређује и садржину будућих закона. Такође устав мозе садржати и прописе који се

односе на управну и судску власт али они нису део устава у материјалном смислу, него

део кривичног, грађанског, процесног или управног права.

3. Према трећем схватању материју устава чини подручје организације и рада

политичких чинилаца и инстутуциј тј. процес вршења власти.Конкретно, материја

устава своди се на односе између носилаца власти и оних над којима се власт врши

приликом стварања државне воље.
4.Према четвртом схватању, кога заступају присталице политичког појма устава,

материју устава чини систем стварног ограничења државне власти.Све што није везано

за ограничење власти није уставна него законска материја, која се уређује законима.

2) од стране уставног суда, при чему редовни судови имају само право да том суду

упућују захтеве за испитивање и евентуално укидање закона који треба да примене

на решавање конкретног спора у чију уставност сумњају.

Од неправних својстава устава разликујемо:

1.Устав је и

идеолошко-политички

акт јер је због карактера свог предмета подложан

утицајима филозофоских мишљења и политичиких теорија и идеологија, а у вези са

улогом државе у друштву, односом појединца у држави и обрнуто, као и међусобним

односима појединих функција државне власти.Таква гледишта се истичу у преамбули

устава, која због тога што се састоји од идеолошких ставова, а не од норми, нема

нормативни карактер.

2.Устав је

програмско-декларативни акт

јер се од њега очекује да важи у

будућности.Као сваки програм, и програм устава је скуп захтева чијим остваривању

прописано уставно уређење треба да тежи.

5. ВРСТЕ УСТАВА

1.подела:

а) ПИСАНИ УСТАВ је свечани, писани документ у којем се налазе норме којима се уређује
уставна материја.
б)НЕПИСАНИ УСТАВ или обичајни устав постоји када се норме О ПРЕДМЕТУ УСТАВА
налазе у уставним конвенцијама и обичајима, који су стварани током дужег временског
периода и чија обавезност произилази из поштовања истих.неписани устав је могућ у друштву
у којем постоји висок степен политичке хомогености.

Може се рећи да нема земље чији је цео устав у материјалном смислу изложен у

писаном облику, јер поред писаног акта устав чине и неписане уставне конвенције и уставни
обичаји.А са друге стране нема земље чији устав чине само прецеденти.Нема у целости
неписаног устава.

2.подела:

а) КОДИФИКОВАНИ УСТАВ је изложен у једном правном акту
б) НЕКОДИФИКОВАНИ УСТАВ је расут је у више правних аката, који не морају имати снагу
устава у формалном смислу

3.подела је подела према начину њихове промене:

а) ЧВРСТИ УСТАВИ су они устави које доноси посебан државни орган коме је то основни
задатак, после чега он престаје да постоји, или редовни законодавни орган, али на сложенији
начин од оног на који доноси законе. Дакле доноси их уставотворна власт.
б) МЕКИ УСТАВИ се доносе и мењају на исти начин као и обични закони. Њих доноси
законодавна власт.

4.подела је подела према доносиоцу:

1) ОКТРОИСАНИ УСТАВ кога доноси монарх-владар у својству апсолутног владаоца, пример
уставне повеље
2) УСТАВНИ ПАКТОВИ које доноси монарх-владар у сагласности са представништвом
народа,
3) УСТАВИ које доноси представништво народа

5.подела је Левенштајнова подела

направљена према онтолошком мерилу под којим

подразумева   сагласност   политичке   стварности   с   нормамам   устава.,   мерило   је   да   ли   устав
постоји у стварности или не постоји:
1)НОРМАТИВАН УСТАВ који подразумева  сагласност  политичке стварности и устава, што
значи да би устав био стваран и делотворан, њега морају поштовати сви којих се устав тиче
2)НОМИНАЛАН УСТАВ постоји по имену, али се не примењује у политичкој стварности.Код
ових устава фактичко стање ствари не допушта или тренутно не допушта потпуно спајање
уставних   норми   са   динамиком   политичког   живота.Он   је   превремено   донесен,   али   постоји
уверење да ће се раније или касније политичка стварност ускладити са својим пројектом развоја
3)СЕМАНТИЧКИ, устав постоји и у потпуности се примењује у стварности, али се  кроји  по
мери актуелних носилаца власти.Њиме се спречава покретљивост у друштву, то је оковани
устав.Основни   показатељи   су   да   председник   државе   који   жели   себе   да   овековечи   на   тој
функцији,   он   има   овлашћења   законодавног   вета,   без   могућности   за   арбитражу   бирача,
представничка скупштина је делимично или цела постављена итд.

Ако се у уставу мењају делови за чију промену Устав не тражи посебан поступак, акт о
промени усваја Народна скупштина 2/3 већином од укупног броја народних посланика.

По усвајању акта о промени Устава Народна скупштина може одлучити да га и

грађани потврде на републичком

референдуму

који је

факултативног карактера,

и он

је могућ само ако тако одлучи Народна скупштина. У овом поступку за промену Устава
довољна је 2/3 одлука Народне скупштине.

Ако Народна скупштина не одлучи да акт о промени устава стави на

потврђивање, промена је усвојена изгласавањем у Народној скупштини, а акт о
промени ступа на снагу када га својом одлуком прогласи Народна скупштина.

Можемо разликовати:

1.ФАКУЛТАТИВНИ РЕФЕРЕНДУМ

који односи се на ужи круг питања. Народна

скупштина   може   одлучити   да   предлог   о   промени   УРС   не   стави   на   потврђивање
грађанима,   а   уколико   одлучи   да   акт   о   промени   УРС   стави   на   потврђивање   на
републички рерферендум, грађани се на референдуму изјашњавају у року од 60 дана од
дана усвајања акта  о промени УРС. Промена УРС је усвојена ако је за промену на
референдуму гласала већина изашлих бирача.

2.ОБАВЕЗНИ РЕФЕРЕНДУМ

постоји у вези са питањима која су предвиђена

претпоследњом главом УРС

и односе се на:

1) преамбула УРС,
2) начела УРС,
3) људска и мањинска права и слободе,
4)

уређење власти,

5) проглашавање ратног и ванредног стања.
6)

одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању

7) поступак за промену УРС -а.

У овим случајевима народна скупштина је дужна да по усвајању акта о промени

Устава 2/3  већином од   укупног броја  народних  посланика,  акт  о  промени  стави на
републички   референдум   ради   потврђивања.Када   се   акт   о   промени   Устава   стави   на
потврђивање, грађани се на рефрендуму изјашњавају најкасније у року од 60 дана од
дана   његовог   усвајања   у   народној   скупштини,   и   промена   је   усвојена   ако   је   за   њу
гласала већина изашлих бирача. Акт о промени ступа на снагу када га својом одлуком
прогласи Народна скупштина.

ОБЛИЦИ ПРОМЕНЕ УСТАВА :

амандамани

су форма акта о промени УРС. Саставни су делови УРС. Њима се може

мењати или пак допуњавати УРС. Стога се додају на краиу уставног текста. Имају исту
правну снагу као и норме УРС и доносе се по поступку предвидјеном за промену
устава.

УСТАВНИ ЗАКОН ЗА СПРОВОДЈЕЊЕ УРС

је Акт коиим се уређуие прелазак на

нови устав, рокови за усклађивание закона са новим УРС.