ПРАВO
Тема: Усвајање дјеце без
родитељског старања
_________________________________________________________
2018. година
Усвајање дјеце без родитељског старања
2
-
Појмовно теоријске основе усвојења
2.1
Циљ усвојења
Циљ усвојења је заснивање односа који постоји између родитеља и дјеце и треба
првенствено да послужи комплетној заштити малољетника, без природних родитеља,
односно дјеци чији родитељи из објективних, a и субјективних разлога не могу или не
желе да користе родитељски однос.
Институт усвојења се не може посматрати једнострано и искључиво, јер обје
стране, полазећи од људске хумане ангажованости будућих усвојилаца, имају
подједнака права на личну срећу, љубав и потпуну породицу.
Зато се с правом, може рећи односно прихватити мисао да усвајањем опонашамо
природну породицу (
Adoptio naturum imitatur
).
Основни циљ усвојења је тако искључиво постављен да усвојење мора бити
корисно за дијете. ,,Интерес усвојеника има карактер руководног начела кроз цијели
поступак. Дакле, усвојење мора бити у интересу усвојеника.“
1
2.2
Појам дјетета без родитељског старања и услови за усвајање на
страни дјетета
Дијете без родитељског старања је:
дијете које нема живе родитеље,
дијете чији су родитељи непознати,
дијете чији су родитељи нестали,
дијете чији родитељи из било којих разлога, привремено или трајно, не
извршавају своја родитељска права и дужности,
дијете чији су родитељи потпуно лишени пословне способности (усљед
душевног обољења),
дијете чији су се родитељи сагласили са усвојењем,
ту су уједно и услови који треба да буду испуњени на страни дјетета да би дијете
могло бити усвојено:
да је усвојеник рођен,
да је дијете малољетно,
не може се усвојити дијете које није навршило трећи мјесец живота,
не може се усвојити дијете које је стекло потпуну пословну способност,
за усвојење малољетног лица старијег од 10 година потребна је и његова
сагласност,
усваја се туђе дете,
старалац не може усвојити штићеника
1
146.
Члан
Породичног закона РС
3
2.3
Принцип усвојења
Принципима се остварују најопштије законитости, дакле, суштина неког процеса и
потреба за утврђивањем принципа је ургентна.
Најважнији принципи усвојења су:
1) принцип хуманости,
2) принцип неопходности оптималног задовољавања социјалних потреба
свих учесника у усвојењу,
3) принцип поштовања потребе усвојеника да зна своје поријекло,
4) принцип динамичности,
3
Услови и начин заснивања усвојења
Усвојиоци могу бити супружници или ванбрачни партнери. Изузетно, усвојење је
могуће и од стране појединца (уз дозволу министра). ,,Не може се усвојити сродник у
првој линији, ни брат ни сестра.“
2
Усвојилац може бити само оно лице које има лична својства за вршење
родитељског права.
Он треба да буде припремљен за усвојење, а програм припреме прописује
министар посебним актом.
Усвојиоци не могу бити:
особе које су потпуно или дјелимично лишене пословне способности
особе које су потпуно или дјелимично лишене родитељског права,
особе обољеле од болести која може штетно дјеловати на усвојеника,
особе осуђене за дјело из групе дјела против брака и породице, против
полне слободе и против живота и тијела,
лице које не пружа довољно јeмства да ће усвојеника васпитати тако да он
буде користан члан друштвене заједнице.
Разлика у годинама живота између усвојиоца и усвојеника не може бити мања од
18 година. Исто тако није пожељно ни велика разлика у годинама између усвојеника и
усвојиоца.
Заснивању усвојења предходи сложен и свеобухватни поступак, који се састоји из
четри дијела:
1)
утврђивање постојања законских услова за усвојење (и на страни
дјетета и на страни усвојиоца)
2)
утврђивање комплементарне и конкретне подобности дјетета и
усвојилаца да ли родитељски капацитети конкретних усвојилаца одговарају
потребама конкретног дјетета,
3)
обезбјеђивање потребне помоћи биолошким родитељима дјетета,
пружање свих потребних информација потенцијалним усвојиоцима, припрема
2
,
154.
1.
Породични закон Републике Српске члан
став
4
