UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD:
Usvojenje
Predmet: Porodično pravo
Profesor: Student:
Prof. Dr Milan Počuča Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16
SADRŽAJ
1. Uvod……………………………………………………………………………………….3
2. Pojam usvojenja…………………………………………………………………………...4
3. Zakonski uslovi za zasnivanje usvojenja….………………………………………………6
4. Pravne posledice usvojenja…..…………………………………………………………..11
5. Prestanak usvojenja………………………………………………………………………12
6. Zaključak……………..…………………………………………………………………..13
7. Literatura…………………………………………………………………………………14
2
Pojam usvojenja
Roditeljski odnos ne mora se uvek zasnivati samo na biološkoj vezi, već može nastati i na
osnovu pravnog akta o usvojenju. Još u rimskom pravu postojala je izreka “ Adoptio naturum
imutatur- usvojenje podražava prirodu” . Iako porodični zakon ne daje definiciju usvojenja, iz
odredba se može zaključiti da je usvojenje ustanova socojalne zaštite i porodičnog prava, kojom
se veštačkim putem formira roditeljski pdnos između tuđeg maloletnog deteta (usvojenika) i
punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja).
2
Na taj način se pravnim putem zasniva
srodnički odnos između tuđeg deteta i lica koja ga usvajaju. Usvojenje se može posmatrati kao
pravni akt koji nastaje u određenom trenutku pred nadležnim organom, ali i kao pravno stanje
koje nastaje posle toga, kao skup prava i obaveza između određenih lica koja stupaju u srodnički
odnos. Usvojenje je akt volje određenih lica kojim se stvaraju odnosi slični ili identični s
odnosima koji nastaju prirodnim putem, zavisno od stepena integrisanosti deteta u novu
porodicu. S obzirom na veliki značaj koji se pridaje volji u nastanku ovog roditeljskog odnosa,
ona mora biti izjavljena u naročito svečanoj formi pred nadležnim državnim organom.
Istorijat usvojenja
Usvojenje je vrlo stara ustanova. Njeni počeci potiču iz vremena pre nastanka države.
Začeci ove ustanove nalaze se u Srednjoj Aziji i na Dalekom istoku gde je nastala pod uticajem
bramanizma i budizma. U Indiji se, uprkos modernizaciji, održalo usvajanje potomaka jedne
porodice od strane šefa druge porodice na verskoj ceremoniji.
3
U rimskom pravu ono se pominje već u Zakonu XII tablica. Postojale su dve vrste
usvojenja: adopcija i adrogacija. Adopcija je u rimskom pravu imala vrlo različite ciljeve. Njome
se postizalo produženje porodice posle smrti pater familias-a, ali se i sticao viši društveni
položaj. Na ovaj način ostvarivani su i religiozni i politički ciljevi. Adrogacija je bila šira
ustanova od adopcije. Na ovaj način su cele porodice prelazile iz jačeg u slabiji gens da bi se
ojačala njegova snaga, a samim tim i vlast pater familias-a. Po civilnom pravu, starešina
porodice ne može da se odrekne svoje vlasti niti da je prenese na drugog, ali može da je izgubi.
Zakon XII tablica je imao odredbu po kojoj pater familias koji tri puta proda sina, gubi vlast nad
njim. Ideja je svakako bila da on treba da bude kažnjen zbog preterivalja u vršenju svojih
ovlašćenja, ali je to moglo da se tumači i na drugi način, što je, verovatno u IV- III v. p.n.e.,
zaslugom pontifika dovelo do nastanka tehnike usvojenja potčinjenih lica. Razvojem rimskog
prava sve se više afirmisala ideja adopcije kao načina imitiranja roditeljskog odnosa (adoptio
naturam imitatur), s motivacijom produženja porodice, njene tradicije i kulta.
2
Doc.dr. Milan Počuča – „Porodično pravo“, Privredna akademija, Novi Sad
3
Zoran Ponjavić- “Porodično pravo“
4
