MATURSKI RAD
TEHNICAR DRUMSKOG
SAOBRACAJA
UTICAJ ALKOHOLA NA
BEZBEDNOST SAOBRACAJA
Ucenik:
prof.
15.februar 2010god.
SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3
2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4
2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6
2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7
2.1.2.
Umerena alkoholnost………………………………..….7
2.1.3.
Srednja alkoholisanost
……………………………...….8
2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9
2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9
2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9
2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10
2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12
2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13
2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13
2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14
2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15
2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16
2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17
2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18
2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19
3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20
3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23
3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23
3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25
3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti
u saobracaju………………………………………………..26
3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27
3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30
Preporučena literatura................................................................31
2
2.UTICAJ ALKOHOLA
Alkohol
se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda.
Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu.
Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od
telesne težine, uzrasta, fizicke kondicije, metabolizma i raznih drugih
faktora. Ipak, u kolicinama preko 0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan
uticaj na sve vozace, bez obzira na licne karakteristike.
Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da
poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili
ne. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju, procenjivanju i
sporijoj reakciji, kao i smanjenju samokontrole.
4
*
Prema clanu 178.iz zakona o bezbednosti saobracaja
:*
Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom,odnosno u
tolikoj meri umoran,odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da
nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom,ne sme upravljati vozilom.
Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu,niti da pocne da
upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.
Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice,za koje se analizom
odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0,30 mg/ml ili
ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima
ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.),sto odgovara
sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0,30 mg/ml.
Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u
organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake
poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih
supstanci.
Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje
se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.
5
2.1.1. Blaga alkoholisanost
U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove,pa to predstavlja
najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi
i subjektivno se dobro osecaju,medjutim jedan broj osoba je nesposoban za
voznju,pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.U ovom stanju moze doci do
opadanja paznje,poremecaja sluha i slicno.
2.1.2.Umerena alkoholnost
Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i
znatno se produžava vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj
opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji,
bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu, a
istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti
vidno polje se sužava. Katkad vozac vidi dvostruko, pokreti su mu
neusklađeni, teže procenjuje udaljenosti na putu, slabije podnosi svetla
vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Teže se podnose i
noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.
7
