САДРЖАЈ
:
1. УВОД
.................................................................................................................. 2
2. ПРЕДМЕТ, ПРОБЛЕМ И ЦИЉ РАДА
.......................................................
3
3. УТИЦАЈ АТЛЕТСКИХ КРЕТАЊА СА СКОКОВИМА НА
ПОБОЉШАЊЕ ОДСКОКА У ОДБОЈЦИ
................................................. 4
3.1.
Плиометрија
................................................................................................ 4
3.2.
Методе развоја скочности
......................................................................... 5
3.2.1.
''Атлетски'' метод
.......................................................................... 6
3.3.
Скочност у одбојци
..................................................................................... 7
3.3.1.
Скок у моторичкој структури одбојкашке игре
......................... 7
3.3.2.
Биомеханичка анализа вертикалног скока
.................................. 7
3.3.3.
Функционални (енергетски) модел скока
..................................... 8
3.4.
Вежбе за развој скочности
...................................................................... 10
4. ЗАКЉУЧАК
................................................................................................... 13
5. ЛИТЕРАТУРА
............................................................................................... 14
2
1. УВОД
Скокови представљају најчешће најбржи начин савладавања природне или
вештачке препреке. Када се скоком савлађује дужина препреке, говори се о даљинским
скоковима, а када се савлађује висина препреке тада се говори о висинским скоковима. На
званичним атлетским такмичењима у програму постоје четири врсте скокова са залетом, а
то су: -скок удаљ, -троскок, -скок увис, -скок са мотком.
Све дисциплине атлетских скокова имају заједничке карактеристичне делове
(залет, одскок, лет и доскок). Структура кретања сваког од четири наведена дела
представља специфично кретање са посебним карактеристикама и задацима у оквиру
скока као јединствене целине. Атлетски скокови су кретања цикличног и ацикличног
карактера. Сви они почињу трчањем (залетом – циклична активност), да би после одскока
прешли у ацикличну активност. Због сложене структуре покрета скокови припадају тзв.
''техничким'' атлетским дисциплинама.
За скокове је карактеристично краткотрајно и интезивно мишићно напрезање,
брзинско снажног и експлозивног карактера. Скоковима се побољшава експлозивна снага
мишића опружача ногу, брзина трчања, покретљивост актуелних зглобова, окретност,
способност концентрације силе у кратком временском интервалу, одлучност и смелост.
Скокови помажу учвршћењу апарата за кретање (мишића и лигамената ногу, карличног
појаса, и др.)
4
3. УТИЦАЈ АТЛЕТСКИХ КРЕТАЊА СА СКОКОВИМА НА
ПОБОЉШАЊЕ ОДСКОКА У ОДБОЈЦИ
3.1. Плиометрија
Вежба плиометрије сматра се најбољом методом за увежбавање и развој скокова и
улази у двема основним аспектима снаге и брзине као дељиве снаге или старта и
експлозивне снаге у скоку. Вежбе плиометрије, специфичним радом, помажу на
побољшању експлозивне снаге, а исто тако и бројним методама максималне снаге и
брзине, ефикасног тренирања, док техником обављања вежби и оптерећења доћи ће до
видног побољшања жељених резултата.
Реч плиометрија потиче из грчке речи ПЛИО, што значи ВИШЕ, и МЕТРИК што
значи МЕРА. Плиометријску методу створио је Јури Верчошански који је на крају
1960.године објавио податак да спортисти могу повећати способности при скоку и
повећати брзину помоћу примене плиометријских вежби. Након успеха руских спортиста,
као трокорачних скакача и атлетичара, занимање за плиометријске вежбе се повећало
након 1960.године.
Плиометријом се снага и еластичност стварају од циклуса ширења и сужавања
мишића што има значајну улогу у спортовима где се захтева висок степен брзине и снаге
као на пример у спринту на 100 и 200м, скоковима, ударању лопте, бацању лопте, итд.
Плиометрија се примењује за вежбање скока и бацања у циљу поспешивања спортских
резултата. Плиометрију су првенствену употребљавали атлетичари, а касније се
примењивала и у осталим спортовима ради специфичности које се стварају у игри.
Што се тиче плиометријских вежби, можемо сматрати она кретања која мишићу
стварају могућност да изрази максималну снагу у краћем временском периоду, а која се
користи у скоковима и спортовима са лоптом, као на одбојци, кошарци, рукомету,
фудбалу, итд.
При свему наведеном, долазимо до закључка да је атлетика заиста ''краљица
спортова'' и да је сваки други спорт уско повезан са њом. Овај рад има за циљ да докаже да
елеменати скакачких дисциплина атлетике поседују уску повезаност са одбојком, тачније
са најзначајнијим елементом одбојкашке игре, скоком, и његовом побољшању.
