ARHITEKTONSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
MENADZMENT URBANE INFRASTRUKTURE
Uticaj avio saobraćaja na
životnu sredinu
prirodnih varijacija, bilo kao rezultat ljudske aktivnosti. Emisije gasova koji utiču na efekat
„staklene bašte“, npr. CO2, stvaraju pozitivnu silu radijacije, što dugoročno deluje na zagrevanje
zemljine površine. Postoje i drugi, kratkoročni uticaji, usled formiranja cirusne oblačnosti,
azotnih – oksida (NOx) i različitih čestica koji, takođe, doprinose globalnom zagrevanju. Ovi
gasovi zadržavaju toplotu u zemljinoj atmosferi i remete prirodne klimatske tokove. Tokom
prethodnog veka temperatura je porasla za 0.74 C sa trendom rasta u daljoj budućnosti. Procena
je da će se u ovom veku povećati i do 3 C. Vazduhoplovi u većini slučajeva lete na visinama
krstarenja između 8km i 13km. Tokom leta oslobađaju gasove i čestice direktno u gornje slojeve
troposfere i donje stratosfere i na taj način utiču i menjaju strukturu atmosfere i oblaka
narušavajući ravnotežu toplotnog zračenja zemlje (Slika 2).
Slika 2. Slojevi zemljine atmosphere
Globalne promene klime prouzrokovane su akumulacijom gasova staklene bašte u nižim
delovima atmosfere. Konkretno, radi se o ugljen – dioksidu (CO2), vodenoj pari (H2O ), azotnim
– oksidima (NOx), ugljen – monoksidu (CO), ugljovodonicima (HC), aerosolima – oksidi
sumpora (SOx) i čađi. Prema nalazima stručnjaka, ono što najviše zabrinjava je CO2 i prema
procenama ICAO, 2005. godine je oslobađeno 600 miliona tona CO2 samo od vazdušnog
saobraćaja. Štetan uticaj emisija na lokalni kvalitet vazduha odnosi se pretežno na zdravlje ljudi,
što se, između ostalog, odnosi na probleme koji mogu nastati u respiratornom traktu, kao i na
kardiovaskularne bolesti.
