Uticaj buke na čoveka

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU

KATEDRA ZA INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO

SEMINARSKI RAD IZ INDUSTRIJSKE

ERGONOMIJE

UTICAJ BUKE NA ČOVEKA

Profesor: STUDENT:

Aleksandar Žunjić Karić Mladen

Br. Indeksa: 702/06

Ocena:

2007/08

Mašinski fakultet

List broj:

univerzitete u Beogradu

INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

SADRŽAJ:

1.UVOD

....3

1.1 . Dejstvo i mehanizam dejstva buke na čoveka ….3

2. BUKA

....6

2.1. Izračunavanje nivoa buke ….7

3. SVAKODNEVNA BUKA I MOGUĆE ZDRAVSTVENE POSLEDICE ….9

4. NEKI MEĐUNARODNI ASPEKTI BORBE PROTIV BUKE ….12

5. ŠTETNO DELOVANJE BUKE NA OSEĆAJ SLUHA I RAVNOTEŽE ….13

6. BUKA I PSIHOLOŠKO ZDRAVLJE ….14

7. ZAŠTITA OD BUKE U RADNIM PROSTORIJAMA ….16

7.1.

Mere zaštite na oruđima za rad i uređajima ….16

7.2.

Mere zaštite od buke na objektima s radnim prostorijama ….16

7.3.

Sredstva lične zaštite od buke ….17

7.4.

Zdravstvene mere zaštite od buke ….17

8. ZAKLjUČAK ….17

9. LITERATURA ….18

702/06

Karić Mladen

Mašinski fakultet

List broj:

univerzitete u Beogradu

INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

Auralni efekti su već odavno poznati i dosta istraživani, za razliku od ekstraauralnih koji
jošuvek predstavljaju za nauku nedovoljno istraženu oblast. (Nikolić)
Čovečije uho je sposobno da primi spektar zvuka od oko 16 Hz do 20.000 Hz . Zvučne talase
manje od 16 Hz čovek nečuje i oni se registruju kao potresi – vibracije (spadaju u oblast infra
zvuka). Frekvencije veće od 20.000 Hz naše uho takođe ne registruje; one se nazivaju ultrazvukom,
koji ima danas vrlo visoku primenu u medicini. (Nikolić)

Graf. br.1 Oblast i jačina učestalosti osetljivosti čovečijeg uha, po Dr. Flecheru. (Nikolić)

Donja kriva predstavlja nivo jačine najslabijeg čistog tona koji može da se čuje. Iz dijagrama se vidi
da je Kortijev organ najosetljiviji na učestalosti između 2.000 – 3.000 Hz gde je granica čujnosti oko
~5 dB . Pri jačinama, iznad ovih koje odgovaraju gornjoj krivoj, koja se naziva “granica bola“a to je
120 dB, osećaj se menja od normalnog slušnog osećaja u osećaj nelagodnosti, čak i bola (120 – 130
dB). Visina gornje krive približno je konstantna i na nivou oko 120 dB za sve frekvencije. (Nikolić)
Svaki čisti ton, koji se može čuti, može se predstaviti tačkom koja leži negde na površini između
ovih dvaju krivih. Samo 1% stanovništva ima tako nisku granicu čujnosti, kao što je donja kriva.
50% stanovništva može čuti ton učestalosti od 2500 Hz kada je nivo jačine buke oko 8 dB i 90%
kada je nivo 20 dB. Zato normalna audiometriska krivulja počine od 20 dB. Valja reći da je ova
čujnost od 20 dB samo za interval od oko 200 do 15.000 oscilacija u sekundi. Na učestalosti od

702/06

Karić Mladen

Mašinski fakultet

List broj:

univerzitete u Beogradu

INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA

1.000 osc./sec. oblast nivoa je oko 30 dB do oko 120 dB, dok je na 100 osc./sec. samo od 30 dB do
120 dB. (Nikolić)
Subjektivna jačina zvuka se odnosi na osećaj koji se stvara u svesti onog koji je izložen dejstvu
zvuka – buke. Ovaj pojam je čisto subjektivan, nasuprot objektivnoj količini jačine zvuka i ne može
se neposredno meriti aparatima. Naravno da subjektivna jačina raste sa objektivnom jačinom, ali
nema među njima jednostavne linearne relacije. Čisti tonovi, iste jačine, ne proizvode obavezno
jednako isto subjektivno doživljavanje – subjektivnu jačinu zvuka. (Nikolić)
Za dejstvo na čoveka veoma je značajna i visina zvuka. Ona se odnosi na onu osobinu osećaja
zvuka koja omogućava čoveku da klasifikuje jedan ton kao “visok“ ili “nizak“. Isto kao i subjektivna
jačina i visina zvuka je subjektivna količina i ne može se meriti instrumentima. Za čist ton
konstantne jačine, i visina postaje sve viša sa povećanjem učestalosti, ali visina čistog tona
konstantne učestalosti postaje niža, kada se povećava nivo jačine. (Nikolić)
Industrijska buka od preko 90 dB nanosi oštećenje sluha. S obzirom na veliki broj radnih mesta
gde vlada buka preko 90 dB , ozlede sluha su vrlo česte, te predstavljaju veliki socijalno –
medicinski problem izazivajući trajna oštećenja i invalidnost. (Nikolić)
Kobratova teorija se bazira na bazalni odnos fenestre ovalis i bazalne membrane koja odgovara
frekvencijama 4.096 Hz; zvučni talasi, čija snaga udara preko fenestre ovalis se sukobljavaju sa
inertnošću perilimfatične tečnosti i sa otporom koji sreću ovi pokreti u timpaničnom kanalu ove
pregrade, potrese i stanja vrlo nepogodna za bazalnu membranu. (Nikolić)
Rauhova ispitivanja 1966. godine se zasnivaju na biohemiskim promenama na nervnim
vlaknima, sinapsama i samoj slušnoj ćeliji. Pod dejstvom buke dolazi do inhibicije acetil – holina,
koja dovodi do oštećenja u samim slušnim ćelijama i nervnim vlaknima. U slučaju akutne traume
nastaje s jedne strane i poremećaj vaskularizacije i odvijanje metaboličkih procesa u uslovima
hipoksije, a sa druge strane postoji funkcionalna preopterećenost sa inhibicijom stvaranja
acetiholina. (Nikolić)
Pored transmisione uloge, srednje uho ima za zadatak da štiti unutrašnje uho od prejakih
zvukova, tj. od onih koji prelaze njegov kapacitet. Primećeno je da srednje uho može da spreči
transmitovanje unutrašnjem uhu talasa pritiska koje imaju vreme rasta veće od 200 m/sek., putem
aktivnosti Eustahijove trube, ili čak lomljenjem doboša, kada se pod visokim intenzitetom zvučnih
talasa, mali mišić u srednjem uhu mogu da kontrahuju, izazivajući krutost osikularnog lanca i na taj
način smanjenje transmisije zvuka. Ovo vreme trajanja 200 m/sek. : 50 m/sek. odgovara limitima
frekvence omotača unutrašnjeg uha koji su postavljeni, prema “Bekesy“, uglavnom prema
dimenzijama unutrašnjeg uha i prirodi bazirane membrane. (Nikolić)
Ekstraauralni efekti buke se manifestuju u obliku psihičkih i vegetativnih poremećaja, što dovodi
do napetosti i negativnih emocija i ometanja normalne dnevne ritmike. Oni su jednaki za industrisku
i komunalnu buku, samo zavise prvenstveno od intenziteta, spektra buke i dužine ekspozicije. Kod
osobe naviknute na industrisku buku, imamo na početku ekspozicije na buku jačine od preko 90 dB
velike subjektivne smetnje: neugodan osećaj u glavi i jak pritisak u ušima. Posle 15-20 minuta ove
tegobe se zamenjuju neodređenim tegobama, opštim zamorom, intelektualnom otupenošću. Po
prestanku delovanja buke, subjektivne smetnje su izražene u vidu tinitusa, koji predstavlja nadražaj
Kohilee, a izvesni zvuci viših frekvencija se čuju drugačije (zvonce, telefon). Sve ove smetnje su
prolaznog karaktera, nestaju posle nekoliko časova, da bi se sledećeg dana ponovo javile. Međutim,
posle 2-3 nedelje većina radnika se adaptira na buku i ne doživljavaju takve teške smetnje. (Nikolić)
Ispitivanjem sluha ovih radnika, nekoliko dana po stupanju na posao, neposredno po završetku
rada u bučnoj sredini, zapoža se da audiometriska krivulja pokazuje skokove između 3.500 – 5.000
Hz . Nastavi li radnik da radi u buci, posle izvesnog vremena, razvija se tipično oštećenje sluha.
Ulegnuće krivulje u područiju od 3.500 – 5.000 Hz se spušta i dalje do 30 – 40 dB . Skokom se
produbljuje i do 60 dB . Kasnije, skokom se proširuje; zahvata i više frekvencije, ali radnik još uvek
može da se sporazumeva, jedino, ima teškoća i percepciji šapata i tihog govora. Konačno,
audiometrijska kriva može kasnije da se spusti i ispod 60 dB i da zahvati kako visoke tako i niske
frekvencije. U tom slučaju, radnik ima velike tegobe u ostvarivanju sociološkog kontakta. (Nikolić)