Универзитет у Крагујевцу
Економски факултет
Мастер рад из наставног предмета Електронска
трговина
Утицај COVID 19 кризе на пословање традиционалне и електронске малопродаје
Ментор:
Студент:
Проф. др Зоран Калинић
Марија Милановић 2019/53
Крагујевац, септембер 2020.године
4
Утицај COVID-19 кризе на пословање традиционалне и електронске малопродаје
синтезе, биће изведени закључци о обиму овог утицаја као и утврђене дугорочне
последице COVIDђ19 кризе на малопродају у свету и Републици Србији.
С обзиром на још увек недовољно познате начине преноса корона вируса, страха
људи и рестриктивних мера појединих држава (затварање тржних центара), многи
трговински ланци су погођени актуелном кризом. Очекује се да ће истраживање показати
да текућа COVIDђ19 криза има негативне последице на пословање традиционалних
малопродајних предузећа, што кроз директно смањење прихода од продаје, што кроз
повећане издатке за неопходне више нивое безбедности и хигијене.
Такође, очекује се да ће истраживање показати да је у периоду кризе дошло до
раста електронске малопродаје (или бар значајно мањег пада у односу на традиционалну
малопродају), као и да ће ова криза оставити дугорочне последице на друштво у целини,
при чему ће све више предузећа јачати своје секторе за електронску трговину и све више
људи ће куповати путем Интернета, између осталог и из разлога здравствене
безбедности. Добијени резултати могу бити од користи свим малопродајним
предузећима, али и курирским службама, државним органима и другим заинтересованим
странама.
5
Утицај COVID-19 кризе на пословање традиционалне и електронске малопродаје
ПРВИ ДЕО: Традиционална малопродаја
Трговина је привредна грана, која се бави прометом робе – посредовањем између
произвођача и потрошача, без обзира да ли су трговинска предузећа власници робе или
посредници. Међутим трговина није једини учесник робног промета. Њоме се могу
бавити и произвођачи као и потрошачи организовани у потрошачке задруге.
Са једне стране, трговина је купац, када обавља пословне активности са
произвођачима. Она од произвођача купује производе, намењене даљој продаји. Са друге
стране, она је продавац или понуђач робе, и то у случајевима када комуницира и послује
са купцима и финалним потрошачима.
Трговинско предузеће на мало бави се прометом робе од произвођача до
потрошача. Она представљају веома важну карику на прометном путу од произвођача до
крајњег потрошача, односно домаћинстава.
Трговинска предузећа на мало се баве прометом потрошних роба свих врста и
степена прераде, као и део индустријских производа, које троше домаћинства. Процењује
се да у високо развијеним земљама преко 75% свих куповина отпада на малопродајну
мрежу, што значи да она добрим делом опредељује и животни стандард становништва.
Трговинска предузећа на мало могу организовати продају свих врста производа,
од индустријских до пољопривредних, и то на различите начине: од продаје у робним
кућама, супермаркетима итд. до продаје на пијацама, у системима изван продавница итд.
Сваки начин малопродаје има своју управљачкођруководилачку структуру, чији
је задатак да управља одређеним малопродајним институцијама.
Промене у структури и организацији потенцирале су потребу развоја
стратегијског приступа управљању у трговини на микро нивоу. За развијене
западноевропске земље могу се уочити три периода у еволуцији односа произвођач –
трговина – потрошач:
1
1
Peppers, D. Rogers, M., (2004),
Managing Customer Relationships,
John Wiley & Sons, Inc., Hokoben, NJ, стр.
21
7
Утицај COVID-19 кризе на пословање традиционалне и електронске малопродаје
1. Карактеристике и значај традиционалне малопродаје
Крај деведесетих година обележила је својеврсна трговинска (малопродајна)
револуција. Дошло је до померања односа снага у економији развијених тржишних
привреда, и то у правцу доминантне улоге великих трговинских компанија.
Убрзан раст токова директних страних инвестиција приказује огромну и све већу
улогу мултинационалних корпорација у глобалној трговини, а нарочито у глобалној
производњи. Економисти који су се бавили овом облашћу, попут Питера Дракера, истичу
да је, уз опадајуће транспортне и комуникационе трошкове, могуће "поделити вредносни
ланац" производње. Различите фазе производног процеса једног артикла могу се
одвијати у различитим деловима света, у зависности од компаративних предности
алтернативних производних места. Производни токови преко граница држава често се
одвијају унутар исте мултинационалне компаније. Скоро трећина робне трговине
заправо састоји се од промета међу филијалама једне компаније, насупрот трансакцијама
међу различитим извозницима и увозницима.
Националне привреде се све више интегришу у четири фундаментална подручја –
трговину, финансије, производњу и растућу мрежу уговора и институција. Већа
трговинска повезаност је евидентна: готово сваке године од Другог светског рата,
међународна трговина расла је брже од глобалне производње, резултирајући у већем
учешћу извоза и увоза у друштвеном производу практично сваке земље на свету.
3
Економија развијених земаља рапидно се помера од произвођача према
дистрибутерима и малопродавцима. Према Питеру Дракеру у скоро свим робним
групама се испољава евидентно јачање улоге и позиције трговине, посебно малопродаје,
у вертикалном систему размене.Оваква доминирајуча позиција заснива се, првенствено,
на капиталу и информацијама. Долази до већег сељења капитала из сфере производње у
сферу трговине, односно малопродаје. Концентрација капитала и информација подстиче
процесе интернационализације малопродаје и стварање својеврсне малопродајне
револуције. Дракер закључује да су процеси економске унификације у оквиру
3
Котлер, П., Келер, К.Л.,(2012),
Маркетинг менаџмент,
Дата Статус, Београд, стр. 81
