UNIVERZITET UNION- NIKOLA TESLA BEOGRAD
FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Ul. Cara Dušana 62-64, Beograd
Jelena Cvetković
UTICAJ ĐUBRENJA NA EKOSISTEME
Seminarski rad
Beograd, 2013
Sadržaj
1.Uvod …………………………………………………………………….2
2.
Đubrenje
i
đubriva.................................................................................3
2.1 Podela đubriva………………………………………………………3
3. Pesticidi………………………………………………………………....5
3.1 Podela i karakteristike
pesticide…………………………………...6
3.2 Uticaj pestiida na zdravlje
ljudi…………………………………....6
3.3
Pesticidi
u
životnim
namirnicama………………………………….7
3.4 Otpad od pesticide…………………………………………………..8
4. Zakljucak……………………………………………………………...10
Literatura………………………………………………………………….11
1
Konvencionalna (standardna) poljoprivreda je uzrokovala niz poremećaja
u životnoj sredini, kao što su oštećenja i nestanak prirodnih biotopa,
narušeni krajolik, povlačenje i nestanak divljači, smanjenje broja biljnih
vrsta, zagađenje vode nitratima i pesticidima, degradacija poljoprivrednog
zemljišta i sl.
2. Đubrenje i đubriva
Đubrenje je neophodna operacija i u organskoj biljnoj proizvodnji
koja iziskuje značajna finansijska ulaganja. Da bi ulaganja bila opravdana,
bez smanjenja efekata na prinose i kvalitet gajenih biljaka, te bez
ugrožavanja čovekove okoline, neophodno je djubrenje sprovoditi na
adekvatan nacin. Poznavanje kako i koliko upotrebiti hraniva pri uzgoju
pojedinih vrsta je osnovna pretpostavka uspešne i rentabilne proizvodnje.
3
Mnoga naučna i stručna saznanja, te iskustva poljoprivrednih proizvodjača
u ovom segmentu su otkrila kako se biljke hrane i šta uzimaju iz zemljišta,
a šta iz vazduha. Na bazi takvih saznanja definisane su metode (biološke i
hemijske) za utvrdivanje potreba za djubrenjem.
Osnovni zadatak svakog poljoprivrednog proizvodjača u savremenim
uslovima biljne proizvodnje je postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog
kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada, a uz
maksimalnu produkciju, ekonomičnost i zaštitu životne sredine od stetnog
uticjaj zagađenja Ostvarivanje ovog zadatka predstavlja poznavanje svih
faktora koji mogu uticati na prinose gajenih biljaka (npr. plodnost
zemljišta).
Plodnost zemljišta je promenljiva kategorija i predstavlja njegovu
sposobnost da biljkama omogući optimalnui shranu neophodnim
nutrijentima. Ako zemljište ne može da obezbedi optimalnu ishranu biljaka
primenjuje se djubrenje organskim ili mineralnim djubrivima;
Ukoliko dodajemo đubrenjem više đubriva nego što su potrebe biljaka za
ostvarivanje planiranog prinosa, tada dolazi do izlaska nutrijenata iz
poljoprivrednog sistema u životnu sredinu i do zagađenja životne sredine
(vode- nadzemne, podzemne; vazduha i zemljišta).
Kako bi smanjila i
prevenirala zagađenje svih voda u Evropi, EU je donela stroge propise koji
važe u svim zemljama članicama, kao i onima koje se pripremaju da to
postanu. Najbitnija je Okvirna direktiva o vodama, a u domenu
poljoprivrede Nitratna direktiva (91/676/EEC) koja se odnosi direktno na
zagađenje nitratima iz poljoprivrede. U okviru Nitratne direktive nalazi se
Kodeks dobre poljoprivredne prakse, set minimalnih zahteva propisanih
Nitratnom Direktivom kojima se sprečava zagađenje nitratima i koje bi
svaki poljoprivredni proizvođač morao dobro da poznaje i primenjuje
2.1 Podela đubriva
Mineralna
đubriva se dele na dve grupe:
-Nekomplexna đubriva koja sadrže jedan od tri glavna elementa a to su
azot, fosfor ili kalijum
-Komplexna đubriva poznata i kao NPK đubriva
4
