сам врх популарних области на Интернету. Постоји мали број web корисника који не
користе или који барем немају искуства са неком од популарних друштвених мрежа.
Facebook, MySpace, Twitter и слични сервиси су за само седам година од обичног
универзитетског тренда постали глобална појава.

Друштвене мреже се схватају као релативно стабилни скупови односа између

друштвених   актера   (било   да   је   реч   о   појединцима,   групама,   организацијама),   који
укључују   размене   различитих   ресурса   (материјалних,   услуга,   информација,   вредности,
схватања,   норми,   пракси   и   сл.)   и   оне   поседују   одређену   структуру.   Мрежни   модели
описују структуру једне или више мрежа односа унутар система актера. Односи између
актера једне мреже имају различите форме и садржаје, при чему се форма односа може
мерити према интензитету, снази, степену формализованости, итд.

Развој и експанзија активности везаних за друштвене мреже је последица брзог

развоја   технологије   која   је   ценом   и   једноставношћу   употребе   постала   приступачна
просечним корисницима. Експоненцијални раст процесорске снаге и капацитета за чување
података   ставио   је   неслућену   снагу   у   руке   корисника   који   сада   могу   лакше   да
комуницирају   једни   с   другима   захваљујући   коришћењу   друштвених   мрежа.   Развој
друштвених мрежа мења начин на који људи доживљавају Интернет. Док је у почетк у то
био само алат коришћен потпуно анонимно, данас се користи јавно, део је свакодневнице
и   чак   представља   ствар   престижа   код   младих   људи.   Интернет   нам   пружа   многе
могућности, отвара многобројне перспективе и поставља другачије стандарде. Позитивна
карактеристика   web-а   је   што   нам   омогућава   промоцију   различитих   идеја   уз   очување
културне разноврсности. Међутим, честим коришћењем људи се отуђују једни од других.
Проблеми се могу појавити онда када  друштвене мреже постану виртуелна симулација
реалности,   односно   стварног  живота.   Web   и   друштвене   мреже   пружају   велики
информативни   и   комуникациони   капацитет,   али   и   изискују   опрез.   Живимо   у   свету
информација и немогуће је побећи од нових технологија, али морамо да научимо да их
користимо на прави начин. Тако друштвене мреже могу да ублаже усамљеност и подигну
самопоуздање, али са друге стране могу имати и супротан ефекат, што зависи од самог
корисника.

[УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА ДРУШТВО

]

2017.

Прва друштвена мрежа појавила се 1995. године и то је био Classmates.com креиран

од стране Ренди Конрадса. Оригинално је био замишљен да помогне својим члановима да
пронађу   пријатеље   из   основне   и   средње   школе,   као   и   колеге   са   посла.   Године   1997.
појављује   се   сајт   SixDegrees.com   и   Epinions.com.   Данашње   друштвене   мреже   нуде
разноврсне   садржаје,   од   склапања   пријатељства,   прегледа   видеа   и   фотографија...
Друштвена   мрежа   Six   Degrees   корисницима   је   омогућавала   стварање   корисничких
профила,   стварање   листе   пријатеља,   те   годину   дана   касније   (1998)   и   могућност
претраживања   листа   других   корисника.   Све   су   ове   могућности   постојале   и   раније,
међутим, Six Degrees је објединио све наведене могућности у једну целину. Six Degrees је
замишљен   као   виртуелно   место   на   којем   корисници   могу   измењивати   поруке   или   да
комуницирају са другим корисницима. Услуга није надограђивана новим технологијама,
те су корисници почели да губе интерес за овим начином комуникације. Six Degrees је
2000. године због недовољног броја активних корисника и недовољних прихода пропао.

Кроз године стварао се и цео низ друштвених мрежа где је корисницима омогућено

било стварање личних и професионалних профила или профила за тражење партнера.
Могућности су се с годинама значајно прошириле, додате су неке нове попут стварања
листе или стварања личних белешки, текстова који су били доступни другим
корисницима. Израђивале су се и специфичне друштвене мреже за одређене групе људи
на основу заједничког интереса, пословних прилика и дељења података/медија.

Битно је напоменути да нису све друштвене мреже постигле једнак успех у свету!

Тако нпр. Windows live Spaces (Microsoft)   у САД-у није постигао успех, док у   Европи
јесте.   Myspace   покренут   2003.   године,   тек   је   након   годину   дана   постојања   постигао
запажен успех и то претежно међу тинејџерима. Затим, на пример Mixi  постиже успех у
Јапану, LunarStorm у Шведској, Hyves у Холандији, Grono у  Пољској, Hi5 на америчким
континентима и Европи, итд.

Човек као јединка не може сам опстати на планети. Та чињеница тера нас да
трагамо за пријатељима. Свако од нас жели да буде социјално прихваћен, жели да га неко
саслуша и да са неким дели срећне и тужне тренутке. Дружење, стицање нових
познанстава у 21. веку, захваљујући Интернету, никада није било једноставније и брже.
Чак иако сте стидљива и интровертна особа, то знате само Ви, али не и неко са друге
стране екрана и то је једна од главних предности друштвених мрежа.

Прављењем свог профила постаје се члан друштвене мреже. Профил садржи

основне информације типа: датум и место рођења, омиљена књига, филм, песма, певач,
спортиста...Након попуњавања ових информација додају се пријатељи. То су обично људи
које познајемо и након што они прихвате наш захтев, можемо комуницирати с њима,
коментарисати њихове објаве и фотографије. Свака од друштвених мрежа са собом носи
предности и мане.

[УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА ДРУШТВО

]

2017.

Топ

најпопуларнијих мрежа

Топ 10 најпопуларнијих мрежа су:



FACEBOOK



MYSPACE



TWITTER