Uticaj filmova na društvena kretanja
Универзитет у Приштини – Косовској Митровици
Учитељски факултет Призрен – Лепосавић
Семинарски рад
Тема:
Утицај филмова на друштвена кретања
Ментор:
Студент:
Проф. др . Далиборка Ђерковић Анђела Ракић
Лепосавић, децембар 2017.
Садржај:
Увод
.................................................................................................................................. 1
1. Стварење филма
.................................................................................................. 2
2. Развој филмске индустрије
................................................................................ 3
3. Утицај филма на друштвено кретање
............................................................. 3
4. Утицај филмских жанрова
................................................................................ 4
4.1.
Хорор филмови............................................................................................ 4
4.2.
Акциони филмови....................................................................................... 5
4.3.
Драма............................................................................................................ 6
4.4.
Комедија....................................................................................................... 6
4.5.
Научно-фантастични филмови.................................................................. 7
4.6.
Ратни филмови.............................................................................................7
5. Утицај холивудских филмова
............................................................................8
Закључак
................................................................................................................... 10
Литература
................................................................................................................ 11

1. Стварање филма
Стварање филмова је врло скупо јер подразумева много људи и рада. Пуно
рада одвија се за време снимања филма но готово исто толико посла обавља се пре
и после кључне фазе. У цијелом процесу стварања филма, продуценти су ти који
нагледају цели процес. Они одлучују који ће се филмови снимити, проналазе новац
за финанцирање и доносе најважније одлуке. Продуцент запошљава редатеља који
доноси већину креативних одлука о филму. Цена једног нискобуџетног филма је
велика, отприлике око 15 милиона долара. Већина тог новца одлази на плате.
Звездама се плаћају огромни хонорари, но снимање филма такође захтиева рад
многих специјалиста. Одлучивање који ће глумци одиграти коју улогу зове се
поделом улога. Подела улога је толико важна за успех филма да се сценарији чак
може написати тако да одговара одређеној звезди. Важан део планирања филма је
стварање књиге снимања. Она је налик на сликовници, у којој мале слике
представљају сваку сцену. Испод њих налази се опис радње уз мало дијалога.
Кад је снимање завршено, на ред долази монтажер. Посао монтажера је да
изреже засебне, неповезане сцене и затим их повеже правим редоследом тако да
филм исприча причу на најбољи начин.
Поред сваког снимка налази се његов звучни запис на магнетској врпци
перфорираној попут филмске. Руски филмски редатељ Сергеј Ејзенштејн био је и
велики мајстор монтаже. Он је измислио монтажерску технику унакрсног спајања.
Ради се о приказивању кратких исечака из две различите сцене, тако да обе
изгледају као да се одвијају исто времено.
За синкронизацију звука и слике, сниматељ удари клапу на почетку сваке
сцене. Почетак резања мора се поклопити с првом сличицом која приказује
затворену клапу.
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti