EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA
ODELJENJE NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
UTICAJ GLOBALIZACIJE NA POLOŽAJ ŽENA U
EVROPSKOJ UNIJI
Profesor: Student:
Aleksandar Čučković
Nadja Novaković
1
SADRŽAJ
1.
UVOD
2
2.
GLOBALIZACIJA I ASPEKTI NJENOG UTICAJA NA POLOŽAJ ŽENA 3
3.
LJUDSKA PRAVA-PRAVA ŽENA I DISKRIMINACIJA
4
4.
PRINCIP IMPLEMENTACIJE PRAVILA EU O RODNOJ
RAVNOPRAVNOSTI U NACIONALNO PRAVO EU
5
1.Obrazovanje
5
2.Ekonomski položaj 6
3.Žene u javnom i političkom životu EU 9
5.
ZAKLJUČAK
12
6.
LITERATURA
3
2. GLOBALIZACIJA I ASPEKTI NJENOG UTICAJA NA
POLOŽAJ ŽENA
Kada govorimo o globalizaciji moramo se sloziti u tome da ne postoji opšteprihvaćena
definicija globalizacije. Ima opštijih i specifičnijih definicija ali jedinstvenog pogleda na to
šta je globalizacija nema.Razlog za to je, s jedne strane, kompleksnost i multidimenzionalnost
samog fenomena, a sa druge strane, mnoštvo prizmi iz kojih se taj fenomen posmatra.
Globalizacija se smatra jednim od najkontroverznijih fenomena danasnjice za koji se koristi
mnostvo sinonima: amerikanizam, amerikanizacija, mondijalizam, neoimperijalizam. Sledeće
dve definicije globalizacije nam mogu pribliziti značenje ovog pojma:
“Globalizacija se tako može definisati kao intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom
planu, koja povezuje udaljena mesta na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju
događaji koji su se odigrali kilometrima daleko i vice versa”
1
„Globalizacija označava sve one procese pomoću kojih ljudi čitavog sveta bivaju
inkorporirani u jedno svetsko društvo, odnosno globalno društvo.“
2
Geoplotika 21. veka obelezena je sve većim jazom izmedju slojeva bogatih i siromašnih i
postepenim „izumiranjem“ srednje klase. Ideje, kapital, roba i ljudi su zahvaljujući
tehnoloskom progresu imale olaksan protok i doprinele su sve vecim interakcijama medju
pojedincima, društvenim zajednicama, državama i nacijama. Kao rezultat toga imamo
slabljenje političkog uticaja nacionalnih drzava i jacanje uticaja medjunarodnih zajednica,
očit, i nama blizak primer jeste EU. Takodje je neosporno jačanje uticaja multinacionalnih
kompanija, transnacionalnih koropracija u čijim rukama je koncentracija moći.
Neravnomeran ekonomski razvoj postaje sve očigledniji, jer je sva moć i svetsko bogastvo u
rukama globalne finansijske elite, dok s druge strane imamo izumiranje srednje klase i dalje
siromašenje siromašnih slojeva. Podatak koji ide u prilog tome jeste da 200 najbogatijih ljudi
na svetu ima jednaka primanja kao 40% stanovnistava na dnu liste po primanjima.
Globalizacija je proizvela brojne negativne, ali i pozitivne efekte na najveću marginalizovanu
grupu na svetu, žene. Neki od negativnih efekata jesu da je doprinos žena u ekonomiji
potcenjen čime one teze dolaze do napredovanja. Razni oblici profitiranja uspesni su na uštrb
eksploatacije ženskog rada. Ekonomska liberalizacija dovela je do jačanja transnacionalnog
kriminala, zasnovanog na polnoj diskriminaciji žena (trgovina ženama, seks i prostitucija).
Neki od pozitivnih efekata globalizacije su to sto su im obezbedjene dodatne i raznovrsnije
mogucnosti. U izvozno-orjentisanim zemljama do zaposlenje pre dolaze žene nego muškarci,
takodje ruženje lokalne kulture i običaja i izlaganje drugim kulturama.
1
Entoni Gidens, Posledice modernosti, Beograd, 1998, str. 69
2
Martin Albrow and Elizabeth King - Globalization, Knowledge and Society ,1990.
4
3. LJUDSKA PRAVA – PRAVA ŽENA I DISKRIMINACIJA
Svako družtvo treba da bude zasnovano na solidarnosti, poštovanju i zaštiti ljudskih prava.
Suština ljudskih prava jeste da su ona univerzalna, ljudska prava koja vaze za sva bića.Ona
su garantovana nacionalnim zakonima kao i medjunarodnim pravom.Ako se ljudska prava
shvate univerzalno, na način da pripadaju svim ljudima, nameće se pitanje zašto govoriti o
posebnim ženskim pravima? Ta prava treba da spadaju u opšteljudska prava i zato je
nerazumljiva potreba da se formira posebna grupa prava – prava žena. Smatra se da zakon
diskriminiše ili umanjuje prava žena u odnosu na muškarce, što je najvidljivije prilikom
primene zakona. Najbolnija cinjenica, sa kojom se žene suocavaju, jeste ta da uzrok
diskriminatorskog ponašanja nisu stvarna individalna svojstva, vec samo pripadnost
marginalnoj grupi.
Princip jednakih mogućnosti
3
garantuje da svako ljudsko biće ima jednaka prava i
mogućnosti da unapredi sopstvene talente i vrline, kao i da postoji jednako plaćanje za
jednake poslove. Kada su u pitanju muškarci i žene, princip jednakih mogućnosti znači da oni
imaju ista prava i odgovornosti u pogledu: zaposlenja, porodice, domaćinstva i dece, učešća u
donošenju političkih odluka, sindikalnom životu i drugim javnim aktivnostima.
Ako se osoba nepravedno ili drugačije tretira samo na osnovu svoje pripadnosti određenoj
grupi, govorimo o diskriminaciji koja grupu i njene pripadnike lišava čitavog niza osnovnih
ljudskih prava i na taj način stvara podređenost i zavisnost od grupe koja to čini – dominantne
društvene grupe.
„
Diskriminacija
“
4
i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano
pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje
ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima
bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima,
državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim
ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orjentaciji, imovinskom stanju, rođenju,
zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom
dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim,
odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Konceptom zenskih prava potrebno je obezbediti potpuni pravni gradjanski status žena u
širokom spektru javnih i privatnih aktivnosti. Potrebno je obezbediti im jednaka prava na
svojinu, bračna i porodična prava, prava na jednaku naknadu za rad.
Neke od političkih smernica, koje su članovi Ekonomske komisije EU za Evropu i
predstavnici nevladinih organizacija odredili, u cilju poboljšanja položaja žena i
maksimalnog povećanja mogucnosti za žene u procesu tranzicije i globalizacije su:
1) Eliminisanje diskriminacije žena na tržištu rada kroz dalji razvoj i primenu
zakonodavstva, eliminisanje rodno zasnovane vertikalne i horizontalne segregacije i
formiranje temeljnog sistema posmatranja i evaluacije;
3
Savić M. , Ženska prava, Beograd, 2005.
4
Milenkovic dr Dejan,
Vodic kroz zakon o zabrani diskriminacije
, Beograd, 2010.
