Uvod
Savremeno doba, način života savremenog čoveka, ali i brzina razvoja nauke i
tehnologije, faktori su koji su sa sobom doneli brojne procese i promene u odnosu na način života
ljudi u periodu XX veka i ranije. Naime, brojne potrebe čoveka, načini njihovog ostvarenja,
promene na ekonomskim, političkim, humanističkim i drugim poljima prestaju da budu deo
sistema pojedinačnih država, već postaju deo jednog krupnijeg i celovitijeg sistema, u okviru kog
svoje učešće i doprinos daju gotovo sve države, narodi i nacije koji nastanjuju planetu na kojoj
živimo. Jedan od ovakvih procesa svakako jeste i proces globalizacije, koji doprinosi formiranju
zajedničkog, svetskog tržišta, ali i različitih oblasti i oblika delanja savremenog čoveka.
Kako navodi Budimir: „Globalni ekonomski trendovi objedinili su tržište nacionalnog i
lokalnog nivoa u svetsko brisanjem nacionalnih granica i jedinstvenosti država, međutim, isti
trendovi i neminovnost tržišnih fluktuacijskih kretanja i pritisaka konkurencije nametnuli su nove
igre, nova pravila ponašanja i poslovanja brišući kulturne i društvene različitosti država.“
1
Ovakvo
stanje stvari dovelo je do toga da je proces globalizacije, njegovi različiti uticaji i efekti, postao
proces koji je izučavan, ne samo u različitim naukama, već i u različitim oblastima iste nauke i
definitivno jeste proces koji zaokuplja pažnju velikog dela svetske, kako stručne, tako i laičke
nauke.
Jedna od oblasti u okviru koje globalizacija ima svoj jasan i značajan uticaj svakako jeste oblast
turizma. Turizam, kao jedna od značajnih grana privrede gotovo svake razvijene zemlje, kao i one
koja teži da to postane, jeste grana privrede na koju globalizacija ima uticaja u brojnim
segmentima. „Veća propustljivost granica i politički procesi integracija u Evropi, kao deo
globalizacije, omogućili su ne samo slobodniji promet robe, kapitala i usluga, već i slobodnije
kretanje turista, a konsekventno i pozitivne efekte na bruto društveni proizvod država“.
2
Turizam i globalizacija jesu pojmovi koji su umnogome isprepletani i koji se nalaze u uzročno-
posledičnoj vezi na mnogim nivoima. Savremeni turizam jeste grana privrede gotovo svake
zemlje, pa tako i Republike Srbije. Kako bi uticaj globalizacije na savremeni turizam bio sagledan
na adekvatan način neophodno je uzeti u obzir različite faktore, kao što su: razvoj informacionih
1
Budimir, M. (2010). Utjecaj posljedica globalizacije i razvitka informacijsko–komunikacijskih tehnologija na novi
svjetski poredak.
Praktični menadžment, stručni časopis za teoriju i praksu menadžmenta
,
1
(1), str 44.
2
Dobrijević, G. (2015). Pozitivni efekti procesa globalizacije na turizam. In
SITCON 2015-Singidunum
International Tourism Conference
(pp. 43-46). Singidunum University, str. 46.
tehnologija, pojava novih oblika turizma, promena turističkih navika ljudi i brojni drugi. Svakako
da globalizacija, u okviru različitih oblasti ljudskog delovanja, pa tako i u oblasti turizma sa sobom
donosi, kako pozitivne, tako i negativne uticaje, a ovo je posebno izraženo u slučaju turizma, gde je
zapravo veoma teško proceniti koji su uticaji važniji i brojniji.
Cilj ovog rada jeste da pruži pregled aktuelnog stanja stvari kada je reč o pozitivnim i
negativnim uticajima procesa globalizacije na turizam kao privrednu granu Republike Srbije, pri
čemu je najpre pružen opis, definicija globalizacije i razjašnjeni najznačajniji pojmovi povezani sa
ovim pojmom, nekon čega je definisan pojam turizma i značaja turizma za pivredu naše zemlje.
Globalizacija: pojam i karakteristike
Uprkos tome što termini mondijalizacija i globalizacija mogu biti posmatrani i tretirani kao
sinonimi, odnosno reči istog značenja, mnogo češće, kako u govoru laika, tako i u stručnoj
terminologiji čovek ima priliku da se susretne sa terminom globalizacija. Iako je danas termin
globalizacija ušao u svakodnevnu upotrebu i koriste ga ljudi koji se bave najrazličitijim poslovima
i zanimanjima, on je ipak pojam koji je vezan za polje nauke, najpre ekonomskih, ali i političkih i
drugih društvenih, a u poslednje vreme često i prirodnih nauka. Brojni su faktori koji su doprineli
tome da je globalizaciju veoma teško i izazovno definisati i operacionalizovati na način sa kojim bi
bio saglasan veći deo stručne javnosti. Naime, kako navodi Kuzmanović: „Postoji veliki broj
definicija globalizacije, međutim, one pretežno ukazuju samo na njene određene dimenzije koje se
ili idealizuju ili odbacuju, dok se druge dimenzije ignorišu ili zapostavljaju“.
3
Međutim, ipak
postoje definicije pojma globalizacije sa kojima je saglasan veći broj autora, te se one mogu
posmatrati kao u ovom trenutku adekvatne i prihvaćene. Jedna od ovakvih definicija jeste i ona
koja globalizaciju posmatra i definiše kao: „Nezaustavljiva integracija tržišta, nacionalnih država i
tehnologija u do sada nezaobeleženom stepenu, što je omogućilo pojedincima, koorperacijama i
savremenim državama da svoje aktivnosti prošire kroz svet brže, dublje i jeftinije nego do sada, pri
čemu globalizacija znači širenje free market kapitalizma na gotovo svaku zemlju u svetu.“
4
S obzirom na to da je globalizacija proces koji se u ovom trenutku razvoja čovečanstva
razvija još uvek sa njim i da još isu posve ispitani domeni i dometi globalizacije jasno je zašto se
3
Kuzmanović, A. Globalizacija-mogućnosti za Srbiju.
Pravno-Ekonomski Pogledi, br
,
3
, str.2.
4
Dimitrijević, M. M. (2016).
Strane direktne investicije kao nosioci procesa globalizacije
. Doctoral dissertation,
Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, str 10.
karakteristike i uticaje koje ima i može da ima, kako bi mogla biti iskorišćena u pozitivnom smislu.
Kako navode Kovačević i Pavlović: „Globalizacija je višeslojan, dugotrajan i nezaustavljiv proces
koji obuhvata intenzivne promene, deteritorilizaciju i ubrzavanje društvenih delatnosti.“
7
S
obzirom na ovakav stav, važno je detaljno poznavanje globalizacije kao procesa i mogućnosti za
njeno korišćenje sa ciljem stvaranja dobrobiti i koristi za sopstveno delanje i ekonomski uspeh
sopstvene zemlje.
Uprkos tome što, gledano sa aktuelne tačke gledišta, može delovati da je globalizacija proces
koji je u ljudskom delanju prisutan oduvek, ovo ipak nije slučaj. Upravo zato, kako bi tema koja
uključuje globalizaciju bila obrađena na adekvatan način neophodno je sagledati aspekte koji su
doprineli pojavi i razvoju globalizacije do onih granica koje su nama danas poznate.
Periodi u razvoju globalizacije
Uprkos različitim stavovima autora, moguće je govoriti o ključnim periodima za nastanak i
razvoj globalizacije. Naime, u literaturi se najčešće navode tri perioda kao ključna za nastanak i
razvoj globalizacije, onakve kakva je poznata današnjoj javnosti. Ovi periodi mogu biti povezani
sa dva svetska rata, odnosno periodom pre Prvog svetskog rata, periodom posle Drugog svetskog
rata i kao treći bitan period navodi se period koji obuhvata poslednje dve decenije XX veka, kao
period snažnih informacionih i tehnoloških razvitaka.
Period pre Prog svetskog rata, odnosno period od 1870 godine do 1914 gpdome karakterisao je
ekonomski napredak i pozitivan razvoj širom sveta, ali je, paradoksalno, istovremeno i rastao broj
siromašnih širom naše planete. Ovo je period u kome su se javili začeci prvih internacionalnih
kompanija, započete su masovnije trgovine među zemljama i sl.
Jedan od najbitnijih perioda koji su uticali na formiranje globalizacije kakava je ona danas
poznata svakako jeste period koji je nastupio po okončanju Drugog svetskog rata. Ovo je jedan od
retkih perioda u ljudskoj istoriji koji je karakterisalo formiranje brojnih saradnji među različitim
zemljama, obnavljanje narušenog poretka, otvaranje novih tržišta i zajednički rad na obnavljanju i
umanjenju svih posledica višegodišnjeg ratovanja na svetskom nivou. Prisustvo ovakvih oblika
saradnje među zemljama jeste jedan od važnih faktora nastanka i razvoja globalizacije.
7
Kovačević, M., & Pavlović, N. [2016]. Globalizacija i društvo znanja.
Ekonomika
, 62(4), str.96.
Treći period, ne smatra se važnim za globalizaciju kao proces samo zbog snažnog tehničkog,
informacionog i tehnološkog razvoja, već i zbog okončanja Hladnog rata, koje je sa sobom donelo
brojne pozitivne uticaje na svetsku ekonomiju. Naime, informacijski i tehnološki napreci jesu bitan
faktor koji je dprineo razvoju globalizacije, najpre kroz olakšano i ubrzano kretanje informacija, a
potom i kroz različite mogućnosti prenosa novca, marketing mogućnosti i sl. Svakako da je ključnu
ulogu u ovom periodu upravo odigrala pojava i sve masovnije korišćenje interneta, koje je sa
sobom donelo benefite kakve je retko ko mogao da očekuje i pretpostavi. Pojmovi kao što su:
marketing, komunikacija, rad, ekonomija i brojni drugi dobili su potpuno novu dimenziju i
značenje, a paralelno sa njima razvijala se i modifikovala i sama globalizacija.
Kako se tema ovog rada odnosi na uticaj globalizacije na turizam u našoj zemlji, nakon
operacionalizacije i definisanja pojma globalizacije i pružanja opisa njenih ključnih karakteristika,
sledi poglavlje koje ima za cilj upoznavanje sa samim pojmom turizma i njegovim značajem za
ekonomiju Republike Sbije.
Turizam: pojam i privredni značaj
Sam pojam turizam je nastao od engleske reči “tour”, koja označava zadovoljstvo od
putovanja. Istovremeno, reč turizam označava čin putovanja u cilju razonode, ali i pribavljanja
usluga, kako bi se pomenuti cilj ostvario. Turizam predstavlja veoma bitnu privrednu granu gotovo
svake zemlje koja ima potencijale, a gotovo svaka ih ima i koja ih iskoristi na adekvatan način,
odnosno učini svoje prirodne i druge resurse turistički atraktivnim. „Savremeni turizam, kao jedan
od načina za sadržajno korišćenje slobodnog vremena u cilju odmora i rekreacije ljudi svojom
masovnošću, tradicionalnim i novim vrstama i brzim prostornim širenjem postao je svojevrsni
globalni fenomen i gotovo egzistencijalna potreba savremenog čoveka.“
8
Stopa rasta turizma u periodu od 1975. do 2000. godine bila je za 35% brža od stope rasta
svetskog bruto domaćeg proizvoda (u nastavku teksta BDP). Saglasno navedenom, jasno je da
turizam predstavlja jednu od najvećih svetskih privrednih delatnosti, čija je prosečna stopa rasta do
2000. godine iznosila 7%, dok je u svetskom BDP obuhvatao 11%. „Turističke usluge danas
učestvuju sa više od 1/3 u svetskoj trgovini uslugama, dok njihov izvoz čini preko 8% ukupnog
8
Ubavić, P. (2014) Strategijske osnove i pravci razvoja turizma na teritoriji Republike Srbije. , doktorska disertacija,
str 73.
