1
SEMINARSKI RAD
Uticaj izduvnih gasova motornih
vozila na zagadjenje zivotne sredine
Predmet: Međunarodni transport i špedicija
Mentor:
Studenti:
dipl. inž. saob. Dušan Radosavljević Nenad Blažić RDS 12/12
Marko Kitanović RDS 38/12
Dušan Anđelković RDS 03/12
U Nišu, maja 2015.
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ
SADRŽAJ
1. UVOD.............................................................................................................................- 1 -
2. ŠTETNE MATERIJE KOJE EMITUJU VOZILA.........................................................
-
2
-
2.1 UTICAJ EMISIJE ŠTETNIH GASOVA NA ZDRAVLJE LJUDI………..……...- 3 -
3. MERE ZA UBLAŽAVANJE……………………………………………………...….- 4 -
4. EVROPSKI STANDARDI EMISIJE ŠTETNIH GASOVA…………………………..- 5 -
4.1 EURO 1 (EC93)……………………………………………………………………- 5 -
4.2 EURO 2 (EC96)........................................................................................................- 7 -
4.3 EURO 3 (EC2000)...................................................................................................- 8 –
4.4 EURO 4 (EC2005)..................................................................................................- 11 -
4.5 EURO 5...................................................................................................................- 13 -
4.6 EURO 6...................................................................................................................- 14 -
4.7 KLASIFIKACIJA EVROPSKIH STANDARDA EMISIJE ZA DIZEL I
BENZINSKE.MOTORE..............................................................................................- 17 –
5. OBAVEZNE NALEPNICE O EURO KATEGORIJI U AUSTRIJI OD 1. JANUARA
2015 GOD.....................................................................................................................-19 –
6. IDENTIFIKACIJA VOZILA KOJA ZADOVOLJAVAJU EURO NORME..............- 20 –
7. UREĐAJI NA VOZILIMA KOJI U VELIKOM BROJU SPREČAVAJU
IZLAZAK ŠTETNIH MATERIJA IZ MOTORA U
ATMOSFERU...............................................................................................................- 21 -
7.1
EGR VENTIL........................................................................................................- 21 –
7.2 KATALIZATOR....................................................................................................- 24 –
7.3DPF – FAP filter.....................................................................................................- 28 –
8. ZAKLJUČAK................................................................................................................- 30 -
2
2. ŠTETNE MATERIJE KOJE EMITUJU VOZILA
Velika većina ljudi nije u dovoljnoj meri svesna opasnosti po zdravlje koje dolazi iz izduvnih
sistema motornih vozila. Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen-dioksid (CO2) i vodena
para (H2O). U direktnom kontaktu CO2 nije škodljiv, ali ima negativnu ulogu u očuvanju
životne sredine, spada u gasove koji čine efekat staklene bašte i tako utiče na globalno
zagrevanje, istiskuje kiseonik(O2) iz vazduha zbog čega može da dovede do gušenja. Njegov
sadržaj u izduvnim gasovima savremenih vozila, meri se radi dijagnostikovanja kvaliteta
katalitičkog sagorevanja u katalizatoru. Usled nepotpunog sagorevanja u motorima, zaostaju
kapljice goriva i ulja, i javljaju se štetni gasovi kao što su ugljen monoksid (CO), hidrokarbonati
(HC), i oksidi azota (NOx). Oksidacijom ugljen-monoksida i hidrokarbonata sa azotom, koji se
takođe nalazi u izduvnim gasovima motora, nastaju oksidi azota.
Motorna vozila su najveći emiteri gasova u urbanim sredinama. Najveća koncentracija
zagadjujućih materija iz motornih vozila je na raskrsnicama i drugim saobraćajnicama u centru
gradova, zbog velikog broja vozila, pri čemu motori rade i pri stajanju vozila (semafori i sl.).
Upotrebom motornih vozila čovek godišnje troši više od jedne milijarde tona nafte. Za
sagorevanje 1 kg goriva, naftnog porekla, treba oko 15 kg vazduha ili 3,5 kg kiseonika. Znači
godišnje samo motori SUS troše skoro 4 milijarde tona kiseonika iz atmosfere (više od jedne
generacije ljudi!). Sam proces sagorevanja fosilnog goriva narušava ekološki bilans u atmosferi.
Smatra se da se na 1.000 litara benzina koji sagori u motornom vozilu emituje u atmosferu 98 kg
ugljen-monoksida, od 6 do 8 kg oksida azota, od 4 do 5 kg nesagorelih ugljovodonika i oko 4,5
kg sumpor-dioksida.
Odnos količine vazduha i goriva igra važnu ulogu u efikasnosti procesa sagorevanja a time i
na emisiju gasova, potrošnju goriva kao i na performanse motora. Ukoliko je smeša bogatija
(ima više goriva nego vazduha za potpuno sagorevanje), doći će do povećane potrošnje goriva i
emisije gasova (naročito CO i HC). U slučaju siromašne smeše (ima više vazduha nego goriva za
potpuno sagorevanje), to će se odraziti na manju snagu motora i pogoršanu vozivost vozila.
Sl. 2.1 Zavisnost emisije štetnih gasova od odnosa vazduh/gorivo
3
2.1 UTICAJ EMISIJE ŠTETNIH GASOVA NA ZDRAVLJE LJUDI
Građani Evrope poseduju 214 miliona automobila (podatak iz 2004. godine) ili 38% više nego
1990. godine. Svaki automobil godišnje emituje tri puta više štetnih sastojaka nego što iznosi
njegova težina. To godišnje prouzrokuje smrt stotina hiljada stanovnika. Samo u Americi za
godinu dana umre preko 60 000 stanovnika od posledica visokog stepena zagađenosti vazduha.
U Velikoj Britaniji, taj broj je veći od 10 000. U Meksiko Sitiju, 70% dece zaostaje u razvoju
usled štetnih gasova u vazduhu. Azotni oksidi (NOx) imaju najširi uticaj, kako pojedinačno, tako
i u kombinaciji, formirajući štetna jedinjenja.
Drumski saobraćaj doprinosi mnogim problemima u životnoj sredini, jer je zavisan od
neobnovljivih fosilnih goriva, naročito nafte. Prouzrokuje buku i zagađenje vazduha, zemljišta i
vode, biološke i društvene uticaje, kao i uticaje zbog upotrebe zemljišta, koji mogu delovati
lokalno na elemente životne sredine (na primer na zdravlje stanovništva zbog smoga).
Regionalno (emisije izduvnih gasova utiču na kiselost), pa čak i globalno (gasovi koji utiču na
zagrevanje atmosfere i promenu klime).
Emisija iz vozila se sastoji od nekoliko stotina jedinjenja. Značajne materije-zagađivači
uključuju materije u obliku tečnih ili čvrstih čestica, ugljen monoksid, ugljen dioksid, azotni i
sumporni oksidi i ugljovodonici, koji se zajedno nazivaju isparljiva organska jedinjenja. Emisije
iz vozila takođe uključuju trajna jedinjenja, koja mogu ostati u životnoj sredini mnogo godina,
kao što su teški metali (olovo, kadmijum poliaromatični ugljovodinici i organohlor).
Materije u obliku malih čvrstih ili tečnih čestica, naročito onih malog prečnika, povezane su
sa bolestima pluća (dizel motori su najvažniji izvor ugljen monoksida), ugljen dioksid je gas koji
zagreva atmosferu, azotni oksidi su povezani sa respiratornim problemima i doprinose indirektno
globalnom zagrevanju. Sumporna i azotna jedinjenja doprinose stvaranju kiselih kiša i isušivanju
zemljišta. Neka isparljiva organska jedinjenja su motogena, kancerogena i neurotoksična (npr.
smrtnost od raka se povezuje sa izloženošću benzolu i poliaromatičnim ugljovodonicima).
Sl. 2.1.1 Uticaj emisije štetnih gasova na zdravlje ljudi
5
4. EVROPSKI STANDARDI EMISIJE ŠTETNIH GASOVA
Prvi evropski standard o emisiji izduvnih gasova za putnička vozila uveden je 1970. Godine.
22 godina je prošlo pre sledeće velike promene kada je 1992. godine "Euro 1" standard najavio
ugradnju katalizatora za benzinske motore za smanjenje ugljen monoksida (CO) emisije.
Najnoviji standard, "Euro 6", odnosi se na nova odobrenja iz septembra 2014. godine i svih
novih automobila u septembru 2015, a smanjuje neke zagađivače za 96% u odnosu na granice
1992. godine.
Datumi ispod, prvi datum primene novih odobrenja tipa vozila. Datumi u zagradama su
datumi primene za sve nova registrovana vozila, obično godinu dana kasnije, pa automobil
registrovan između dva datuma može zadovoljiti standard odgovarajuće emisije i auto
registrovan posle datuma u zagradi će ga ispuniti.
4.1 EURO 1 (EC93)
Jul 1992 (januar 1993)
Uvođenje standarda "Euro 1" , 1992. Godine, zahtevala prelazak na bezolovni benzin i
univerzalnu ugradnju katalizatora za benzinske motore za smanjenje ugljen monoksida (CO)
emisije.
Granice Euro 1 emisije:
CO - 2,72 g / km (benzin i dizel)
HC + NOx - 0,97 g / km (benzin i dizel)
PM (čestice materije) - 0,14 g / km (samo dizel)
Sl. 4.1.1
Dodge – Euro 1
