УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Грађевински факултет

Одсек за геодезију и геоинформатику

ДИПЛОМСКИ

–

МАСТЕР РАД

ПРОЈЕКАТ МОНИТОРИНГА У 1Д РАВНИ НАДВОЖЊАКА

СТАЦИОНАЖЕ 110+204

НА ОБИЛАЗНИЦИ ОКО

НОВОГ САДА

Љубинко Крпић (1511/08)

Београд, 2011.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Грађевински факултет

Одсек за геодезију и геоинформатику

ДИПЛОМСКИ

МАСТЕР РАД

Пројекат мониторинга у 1Д равни надвожњака

стационаже 110+204

на обилазници око

Новог Сада

Предмет

Деформациона анализа инжењерских објеката

Ментор

: Доц. др Загорка Госпавић, дипл. геод. инж.

Кандидат

Љубинко Крпић, индекс бр.1511

/08

Комисија за одбрану:

Доц. др Загорка Госпавић, дипл. геод. инж

______________________________

. Проф. др Бранко Божић, дипл. геод. инж.

_______________________________

Проф. др Драган Благојевић, дипл. геод. инж.

________________________________

Београд, 201

РЕЗИМЕ

Померања и деформације путних објеката су физичке појаве механичког карактера које се

дешавају током извесног времена

како током изградње тако и за време експлоатације

Померања могу имати своју хоризонталну (подужно и попречно померање) или вертикалну
(издизање и слегање) компоненту.

За путне објекте, од изузетне важности за стабилност објеката су управо вертикална

померања која су најчешће са смером деловања на доле (слегање). У зависности од карактера
деловања (једнако или неједнако по интензитету), слегање може бити равномерно или
неравномерно.

Неравномерна слегања могу бити нарочито опасна јер се може десити да изазову

деформације које утичу на угроженост стабилности датог објекта. Стога, из разлога контроле
стабилности и функционалности објекта, потребно је вршити геодетска осматрања објеката.

КЉУЧНЕ

РЕЧИ

Деформациона

анализа

инжењерских

објеката,слегање

тла,равномерно,неравномерно,тотална станица,тригонометријски нивелман.

ABSTRACT

Displacement and strain of travel facilities are the physical appearance of a mechanical nature

that occur during a period of time, both during construction and during operation. Shifts may have
their horizontal (longitudinal and transverse movement) or vertical (uplift and subsidence)
components.

For road structures is of great importance for the stability of buildings are just a vertical

movement, which are usually the direction of the downward (subsidence). Depending on the nature
of action (equal or unequal in intensity), subsidence can be evenly or unevenly.

Uneven subsidence can be especially dangerous because it can happen to cause distortions that

affect the vulnerability of the stability of a given object. Therefore, for reasons of stability control
and

functionality of objects, it is necessary to

perform

surveying

buildings.

KEY WORDS

: deformation analysis of engineering structures, soil subsidence, smooth, uneven,

total station, trigonometric leveling.

САДРЖАЈ

1. УВОД

........................................................................................................................7

2.ДЕФОРМАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА

..................................................................................9

2.1 УЗРОЦИ СЛЕГАЊА ОБЈЕКАТА

....................................................................9

2.2 K

ЛАСИФИКАЦИЈА СЛЕГАЊА

...................................................................10

2.3

ПОДЕЛА ОБЈЕКАТА ПРЕМА ОСЕТЉИВОСТИ НА НЕРАВНОМЕРНА

СЛЕГАЊА

..............................................................................................................10

2.4

ОБЛИЦИ ДЕФОРМАЦИЈА ОБЈЕКАТА УСЛЕД НЕРАВНОМЕРНОГ

СЛЕГАЊА ТЛА

.....................................................................................................11

3.МЕТОДЕ МЕРЕЊА ПОМЕРАЊА

........................................................................12

4.МОДЕЛИ ДЕФОРМАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ

...........................................................17

4.1

ПЕЛЦЕРОВА МЕТОДА ИЛИ ХАНОВЕРСКИ ПОСТУПАК

.....................17

4.2

КАСПАРИЈЕВА МЕТОДА

.............................................................................17

4.3 МЕТОДА ДЕЛФТ

............................................................................................18

4.4 МЕТОДА КАРЛСРУЕ

.....................................................................................19

4.5

МЕТОДА ВЕЛША

...........................................................................................19

4.6

КОНВЕЦИОНАЛНА ДЕФОРМАЦИОНА АНАЛИЗА

................................20

4.6.1

Модел конгруенције

..................................................................................21

4.6.2 Кинематички модел

.................................................................................22

5. PELZER

МЕТОДА

.................................................................................................23

6.ПРИМЕР

..................................................................................................................29

6.1 ТЕХНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ

................................................................................29

6.1.1 Увод

............................................................................................................29

6.1.2.

Концепт контролне 1Д мреже

...............................................................30

6.1.3.

Основни подаци о контролној 1Д мрежи

.............................................30

6.1.4.

Стабилизација тачака

контролне 1Д мреже

....................................30

6.1.4.1

Стабилизација основне контролне мреже

.....................................30

6.1.4.2 Стабилизација контрлонне мреже на објекту

..............................31

6.1.5

Координатни систем контролне 1Д мреже

.........................................32

6.1.6 План мерења са прорачуном тачности мерења и прорачуном мера
квалитета контролне 1Д мреже

.....................................................................32

6.1.7 Прорачун вредности стандардног одступања висина тачака
контролне 1Д мреже

........................................................................................37

6.1.8 Мерења у контролној 1Д мрежи

.............................................................38

6.1.9

Обрада мерења у контролној 1Д мрежи

................................................40

6.1.9.1

Одређивање висина тачака контролној 1Д мреже

.......................40

6.1.9.2 Изравнање контролне 1Д мреже, оцена тачности и утврђивање
стабилности репера

......................................................................................40

6.1.9.3 Критеријуми за контролу мерења у контролној 1Д мрежи

.........41

6.2 ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ПРИ РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА ГЕОДЕТСКОГ
ОСМАТРАЊА СЛЕГАЊА ОБЈЕКАТА

..............................................................43

6.2.1 Временски план опажања

........................................................................43

6.2.2 Организација геодетских радова

............................................................44

6.3. ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН РАДОВА ПРИ РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА
ГЕОДЕТСКОГ ОСМАТРАЊА ОБЈЕКТА

...........................................................47

6.4

МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

..........................................................................49

6.5 САДРЖАЈ ЕЛАБОРАТА О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА ГЕОДЕТСКОГ
ОСМАТРАЊА СЛЕГАЊА ОБЈЕКТА

.................................................................50

6.6 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

..................................................................................53

6.6.1

Изглед белега

репера основне контролне мреже

..................................53

Мастер рад: Пројекат мониторинга у 1Д равни надвожњака

стационаже 110+204км на обилазници око

Новог Сада
Предмет:Деформацина анализа инжењерских објеката

Љубинко Крпић

1511/08

страна

од страна

УВОД

У времену у коме живимо

великом напретку технологије

која се прожима у свакој

научној дисциплини

па тако и у грађевинарству и геодезији

сврха постојања

геодетских стручњака одавно је премашила њихова традиционална схватања

Данас када грађевински објекти широм планете постају права чуда у буквалном

смислу те речи

задивљујући лепотом

комплексношћу и величином

сувишно је и

говорити о потребом за контролом геометрије објеката

Међутим ниједна таква грађевина није дело само грађевинских стручњака већ

људи из више

научних дисциплина

Наравно и геодетски стручњаци у свему томе

имају незаоболазну улогу и присутни су у свакој фази изградње објеката

Тако да

геодете морају држати корак са технолошким напретком и трагати за новим
техникама геодетског осматрања објеката и да усавршавају медоде деформационе
анализе

Данас се деформације објекта дефинишу као резултат процеса

Развој технике

дозвољава анализу процеса у потпуности

Тренд је у инжењерској геодезији да се не

одређују само геометријске промене на објекту као феномен него динамика процеса

односно циљ је да у моделу буду садржане и узрочне силе као и физичке
карактеристике објекта

Објекат

узрочне силе и резултујуће деформације се заједно

подразумевају под динамичким системом

Из овог следи да су најуопштенији и

свеобухватни модели

динамички модели