Visoka zdravstveno – sanitarna škola
strukovnih studija “Visan”, Beograd
Uticaj klimatskih promena na
poljoprivrednu proizvodnju u
Srbiji
Seminarski rad
Predmet: Ekotoksikologija
Mentor: Prof. Dr Vesna Slepčević Student: Marko Stojanović
U Beogradu, april, 2018.godine
1
Sadržaj
1. Uvod................................................................................................................….3
2. Uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju...........................................................3
3. Uticaj zimske vlage na prinose.............................................................................4
4. Uticaj klimatskih promena na gubitak organske materije u zemljištima..............5
5. Povećanje upijanja ugljenika u poljoprivredna zemljišta......................................7
6. Pretvaranje životinskog stajnjaka u biogas...........................................................8
7. Metode organske proizvodnje...............................................................................8
8. Poljoprivreda može dati dopunski doprinos merama protiv klimatskih
promena.....................................................................................................................8
9. Klimatske promene, poljoprivreda i potrošači......................................................9
10. Klimatski uticaj na poljoprivredu u Srbiji..........................................................9
11. Mere adaptacije na klimatske promene u oblasti poljoprivrede.......................10
12.Zaključak.......................................................................................................................12
LITERATURA..................................................................................….................13
1. Uvod
2
S obzirom na poljoprivrednu praksu od posebnog značaja je relativna suša, koja može trajati
kraće ili duže vreme. Prolećna suša u našim uslovima nastaje kada se sproleća osim
nedostatka kiše, pojave i vetrovi, koji naglo isušuju vlagu iz zemljišta. Prolećna suša je štetna
za strna žita i krmno bilje, posebno ukoliko je kombinovana sa zimskom sušom - malom
zalihom vlage u zemljištu. Letnja suša ostavlja najveće posledice jer je u letnjim mesecima
vegetacija najbujnija, pa su i potrebe biljaka za vodom najveće. Ova suša je kod nas i
najčešća, posebno ukoliko joj je prethodila i prolećna suša. Jesenja suša traje od septembra pa
do kraja novembra i povoljna je za dobro sazrevanje i berbu kukuruza, šećerne repe, voća i
grožđa. Nepovoljna je za setvu, nicanje i početni razvoj strnih žita. Suva jesen otežava
duboku obradu zemljišta na površinama koje su predviđene za prolećnu setvu, a to se kasnije
odražava i na smanjenje prinosa useva sledeće godine. Suva zima uslovljena je pre svega
nedovoljnom visinom snežnog pokrivača, pa sorte pšenice manje otporne na niske
temperature mogu biti oštećene od golomrazice.
Naše prostore obuhvata klimatsko područje u kome su vremenski uslovi relativno
promenljivi, nestabilni i nepredvidivi. U narednom periodu zbog sve jače izraženih
klimatskih promena i na našim prostorima, mogu se očekivati ekstremno sušne kao i
ekstremno vlažne godine sa manje ili više padavina. Najefikasniji način smanjenja štetnog
uticaja suše na prinose je pre svega primena sistema za navodnjavanje. Takođe, postoji više
načina i mera borbe protiv suše počev od genetike, oplemenjivanja, selekcije, rejonizacije
pojedinih useva sorata i hibrida kao i primena agrotehničkih mera. Primena agrotehničkih
mera koje imaju za cilj da povećavaju obezbeđenost biljaka vlagom zavisi od prirodnih i
klimatskih uslova područja, a to su pre svega navodnjavanje, pravilna obrada zemljišta i
vetrozaštitni pojasevi.
Navodnjavanje je jedna od najsigurnijih i najuspešnijih mera u borbi protiv suše. Ovom
merom se poboljšava vodni režim zemljišta. Efekat navodnjavanja u velikoj meri zavisi od
njegove pravilne primene, odnosno vremena i normi zalivanja u odnosu na potrebe biljaka za
vodom. Pravilna obrada zemljišta ima za cilj da zadrži vlagu i spreči njen suvišni gubitak iz
zemljišta. Pravilnom obradom zemljišta stvara se sitnomrvičasta struktura zemljišta koja ima
regulisan vodni režim i mnogo ekonomičnije raspolaže sa vodom.
3. Uticaj zimske vlage na prinose
Nikako ne smemo da zanemarimo pje svakog plana, činjenicu o količini vlage koja nam je
bila na raspolaganju tokom cele jeseni, a naročito u decembru i januaru. Svi znamo, da i uz
primenu svih pravovremenih agrotehničkih mera, zimska vlaga čini temelj uspešnosti
4
