6. Nauĉni skup sa meĊunarodnim uĉešćem
Sinergija 2010
.
1
Raje Baniĉića bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31
33 Е-mail: [email protected]
www.sinergija.edu.ba.
UTICAJ KULTURE NA MENADŢMENT
PREDUZEĆA NA MEĐUNARODNOM TRŢIŠTU
Boško Ivanović,
Boţidarka Arsenović,
Borislav Pajkić
„ Orao“ AD, Bijeljina, Republika Srpska
Saţetak:
Sa internacionalizacijom poslovanja i činjenicom da mnoge organizacije
ekspandiraju u više različitih zemalja, neophodno je da menadţeri razumeju uticaj nacionalne
kulture na preduzeća. Nacionalna kultura determiniše pravila koja odreĎuju kako da
preduzeća posluju u društvenom kontekstu. U svetu danas egzistiraju različite kulture, pa je
sa stanovišta meĎunarodnog menadţmenta veoma značajno razumeti njihov uticaj na
razmišljanje, verovanje, ponašanje, percepciju, stavove menadţera, na njihove stereotipe,
ideologiju, na pristup formulisanju strategije, na odlučivanje, stav prema riziku, na odnos
prema saradnji vs. konkurenciji, na orijentisanost na stabilnost ili na inovativnost i sklonost
ka promenama.
Ključne reči:
odlučivanje, kultura, interkulturalna komunikacija, pregovaranje.
Abstract:
The internationalization of business and the fact that many organizations expands
in many different countries, it is essential that managers understand the impact of national
culture on business. The national culture determines the rules that determine how companies
operate in a social context. Since the world today exist in different cultures, it is very
important from the standpoint of international management understand their impact on the
thinking, belief, behavior, perception, attitudes of managers, their stereotypes, ideology,
approach to formulating strategy, to making decisions, attitude towards risk, the relationship
the cooperation area. competition, the orientation on the stability or the tendency to
innovation and change.
Keywords:
decision making, culture, intercultural communication, negotiation.
1. UVOD
Sa aspekta meĊunarodnog menadţmenta posebno je znaĉajan stav menadţera prema
tome da li i u kojoj meri moţe da se deluje na eksterno okruţenje i da li moţe da se utiĉe na
budućnost – do prihvatanja proaktivnog pristupa u smislu
“Gde postoji ţelja, postoji i način
da se ona realizuje
‖. Bitno je i kako se menadţeri odnose prema vremenu sa stanovišta
horizonta planiranja strategije ali i sticanje znanja koja se odnose na kulturu zemlje za koju je
vezana strategija internacionalizacije konkretnog preduzeća. Relevantne informacije
menadţeri pribavljaju putem komuniciranja, istraţivanja i edukacije. Potrebno je da imaju i
iskustveno znanje do koga se dolazi neposrednim ukljuĉivanjem u kulturni milje odreĊene
sredine. Pri tome se akcenat stavlja na korporativno prilagoĊavanje internacionalizaciji i
prihvatanje proizvoda i usluga preduzeća od strane pripadnika odreĊene druge kulture.
U mnogim zemljama ĉesto egzistiraju razliĉite podkulture, pa kulturni profili koje
menadţeri razvijaju za svaku zemlju ili region sa kojima posluju predstavljaju dobru polaznu
taĉku koja im pomaţe da shvate kulturni kontekst kao pozadinu za upravljanje specifiĉnim
meĊunarodnim okolnostima.
Ove razlike su rezultanta delovanja nacionalnih, socio-kulturnih ili kulturnih varijabli.
Nacionalne i socio-kulturne varijable ĉine kontekst razvoja varijabli kulture koje odreĊuju
6. Nauĉni skup sa meĊunarodnim uĉešćem
Sinergija 2010
.
2
Raje Baniĉića bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31
33 Е-mail: [email protected]
www.sinergija.edu.ba.
osnovne stavove prema radu, vremenu, materijalizmu, promeni i liderstvu. Ovakvi stavovi
dalje utiĉu na motivaciju i na oĉekivanja u vezi sa poslom i sa odnosima grupa, i u krajnjoj
liniji deluju na rezultate koji se mogu oĉekivati od pojedinaca.
Glavne determinante korporativne kulture znaĉajne sa aspekta meĊunarodnog
menadţmenta su: istorija i tradicija kompanije, vizija lidera, kultura vezana za poslovni
sektor, kultura centrale kompanije ukoliko se radi o multinacionalnoj korporaciji, kultura
vodećeg tima ili profesionalnih grupa, kultura kljuĉnih veza/mreţa, eksterni stavovi i
oĉekivanja, naĉin poslovanja, homogenost sistema vrednosti i verovanja.
Kultura preduzeća se moţe prepoznati na bazi razliĉitih simptoma, kao što su: iskaz
misije preduzeća, sistem vrednosti i poslovna etika, organizaciona struktura, znaĉaj
povezanosti na bazi umreţavanja, pristup odluĉivanju, pristup autoritetu, naĉini
komuniciranja, širenje informacija, delegiranje odgovornosti, naglasak na timskom radu,
fokus na kvalitetu, stepen specijalizacije, tolerancija prema razliĉitosti, brzina akcije, metode
kontrole, stepen meĊusobnog poverenja, posvećenost uĉenju i razvoju, otvorenost prema
spolja. Menadţeri meĊunarodne firme ili multinacionalne korporacije u pravom smislu reĉi
upravljaju u uslovima kulturne diverzifikovanosti i razliĉitih kriterijuma.
Karakteristiĉan je primer japanskog snabdevaĉa opreme za automatizaciju kancelarijskog
poslovanja ―Ricoh‖ koji u Evropi ima proizvodne pogone u Francuskoj i Velikoj Britaniji. H.
Hamada, predsednik kompanije ―Ricoh‖, je istakao da Evropa, sa razliĉitim kulturama i
jezicima, predstavlja znaĉajan izazov za korporativnu kulturu ―Ricoha‖ i za
voĊenje poslovanja u uslovima kulturne raznolikosti.
Posebno je vaţno adekvatno inkorporiranje razliĉitih kultura u sluĉaju zajedniĉkih
ulaganja, akvizicija inostranih firmi ili ulaţenja u strategijske alijanse. Tako je kompanija
―Nestlé‖ kada je izvršila pripajanje britanske firme ―Rowntree‖ teţila da oĉuva njenu
autonomiju i kulturu, pa su odreĊene funkcije iz centrale u Švajcarskoj transferisane u
Englesku.
2. KULTURA I MENADŢERSKO ODLUĈIVANJE
Veoma je znaĉajno da menadţeri koji upravljaju meĊunarodnim poslovanjem razumeju
uticaj kulture na stil i proces odluĉivanja. Kultura utiĉe na odluĉivanje kroz širi kontekst
nacionalne kulture koja produkuje kolektivne obrasce odluĉivanja, kao i kroz kulturno baziran
sistem vrednosti koji deluje na individualnu percepciju donosioca odluke ili na liĉnu
interpretaciju situacije. MeĊutim, stepen do koga se menadţersko odluĉivanje nalazi pod
uticajem kulture varira od zemlje do zemlje. Tako je, npr, empirijsko istraţivanje koje su
vršili M. Hitt, B. Tyler i D. Park, ukazalo da postoji veći kulturno homogenizirajući uticaj na
―kognitivne modele‖ koreanskih menadţera, nego na ameriĉke menadţere, ĉije
individualistiĉke tendencije vode do razliĉitih obrazaca odluĉivanja.
Naĉin na koji kultura utiĉe na donošenje odluka menadţera u meĊunarodnom biznisu
izuĉava se kroz varijable ukljuĉene u svaku fazu racionalnog procesa odluĉivanja: definisanje
problema, prikupljanje i analiziranje relevantnih informacija, razmatranje alternativnih
rešenja, donošenje najbolje odluke i njeno sprovoĊenje u praksu. Jedna od najznaĉajnijih
kulturnih varijabli je vezana za prihvatanje objektivnog ili subjektivnog pristupa. Dok je
zapadni pristup baziran na racionalnosti (menadţeri interpretiraju situaciju i razmatraju
alternativna rešenja na bazi objektivnih informacija), ovo nije uobiĉajeno u celom svetu.
Mnogi su, kao, npr, Latinoamerikanci, više subjektivni i odluĉivanje u velikoj meri zasnivaju
na emocijama.
Znaĉajna varijabla kulture koja utiĉe na proces donošenja odluka je sklonost prema
riziku. Rezultati empirijskih istraţivanja pokazuju da su menadţeri iz Belgije, Nemaĉke i
