Универзитет у Нишу
Учитељски факултет у Врању
СЕМИНАРСКИ РАД
из Методологије педагошких истраживања
ТЕМА: Утицај медија на ставове и понашање ученика
Ментор Студенти
Доц. др Синиша Стојановић Ристић Јулија 78/10
Смиљковић Миљана 85/10
Врање, Април 2013.
САДРЖАЈ
Увод……………………………………………………………………
1. Теоријски приступ проблему…………………………………
1.1. Дефинисање појмова…………………………………….
2. Методологија истраживања………………………………….
2.1. Предмет истраживања………………………………….
2.2. Циљ и задаци истраживања……………………………
2.3. Хипотезе истраживања………………………………….
2.4. Методе, технике и инструменти……………………
2.5. Узорак истраживања………………………………….
3. Анализа и интерпретација резултата……………………….
4. Закључна разматрања……………………………………….
Литература…………………………………………………….
2
другима, па надаље. Она је ушла и у спорт, па тако данас уместо жеље да
надвладамо противника имамо жељу да га уништимо.
Право јачег је постало универзална логика, а то се осликава и у
садржајима намењеним деци. Живимо у силеџијско време, па је то
пресликано у и цртаним филмовима, видео-игрицама...
Постоје два основна разлога због којих људи трагају за насилним
садржајима, сматрају стручњаци.
Први је чиста радозналост, пре свега изазвана публицитетом који окружује
насилне филмове, а други је да насилни медији гледаоцима представљају
изазов. Публика хрли у биоскопе да види о чему се толико прича,
тестирајући, притом, и границе своје издржљивости. Привлачност
„забрањеног воћа“ за дечаке тинејџерског узраста, део је ширег развојног
пута припрема за одрасло доба. Гледање видео-насиља са пријатељима
представља својеврсни тест храбрости за ове дечаке. Чак је и испољавање
емоција у овом контексту прихватљиво. Ако се насиље исплатило хероју са
екрана, расте и вероватноћа да се насиље изабере као опција за решавање
проблема из стварног живота.
Штетне последице које носе бајке лакше је спречити јер се деца
углавном везују за само једну причу. Самим тим што се читају, бајке
остављају већи простор за маштање, проживљавање и преиспитивање. Са
анимираним филмовима ситуација је нешто сложенија. Брзо смењивање
слика, сматрају стручњаци, сужава простор за машту и своди се само на
имитацију. Стога није сувише зачуђујуће када дете покуша да разбије тати
главу чекићем, пожели да улети у шахт, или легне на коловоз. Што да не,
када ће попут Пере Којота, за само секунд – васкрснути.
Млађе дете слепо верује у оно што види и чује, па је јасна снага коју имају
магичне речи из бајке и трикови из цртаних филмова, па је оно уверено да
једна реч или реченица садржи у себи моћ да измени стварност у оном
правцу у којем дете то жели.
Претеривање и подржавање чаробних моћи, може да има веома опасне, чак и
кобне последице по дете. Дете које пожели да буде као Петар Пан и полети
са прозора, може то заиста и да учини, уколико му родитељи јасно не кажу
да људи не могу да лете. Све је у стрпљењу и разговору. Родитељ треба да
препозна шта дете жели и воли и да се запита зашто баш то. После тога мора
да му пошаље корективне поруке и њима разбије опасне илузије.
Несумњиво је да телевизија има велики утицај на децу и да ће то
утицати на њихов когнитивни и социјални развој. Улога коју телевизија има
у процесу социјализације деце веома је велика. Телевизија може бити и
образовна и корисна, међутим постоји и онај негативни утицај...
4
