VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
U ZRENJANINU
Specijalističke studije mašinstva
Nastavni predmet: Preduzetništvo i menadžment
Uticaj na druge
Uticaj, moć i politička aktivnost u organizacijama
Seminarski rad iz Menadžmenta
U Zrenjaninu, jun 2009. god.
2
Sadržaj
Uvod
................................................................................................................
3
1. Uticaj u organizaciji
...........................................................................................
4
1.1.Taktike društvenog uticaja po Yukl Tracey ................................................
6
1.2. Primena taktike vršenja uticaja ...................................................................
6
2. Moć u organizaciji
..............................................................................................
7
2.1. Korišćenje – ispoljavanje moći ..................................................................
10
2.2. Vrste i izvori moći ...................................................................................
11
2.3. Pojedinačna moć (moć pojedinca) .............................................................
12
2.3.1. Podela moći po French i Raven .................................................
12
2.3.2. Podela moći po Robbinsu ...........................................................
12
2.3.3. Podela moći po Blane Lee ..........................................................
14
2.4. Primena lične moći ....................................................................................
15
2.5. Moć grupe ili organizacione jedinica .......................................................
15
2.5.1.
Model resursne zavisnosti ..........................................................
15
2.5.2. Model strateške uslovljenosti .....................................................
16
3. Politika u organizaciji
........................................................................................
18
3.1. Faktori koji utiču na intenzitet političkih procesa u organizaciji ..............
18
3.2. Politička strategija moći ............................................................................
19
3.3. Političke igre u organizacijama .................................................................
20
3.4. Političke aktivnosti ....................................................................................
21
3.5. Rešavanje posledica političke aktivnosti ...................................................
21
3.6. Politička etika .............................................................................................
22
Zaključak
................................................................................................................
23
Literatuta
...............................................................................................................
24
3
1. Uticaj u organizaciji
Koncept društvenog uticaja podrazumeva pokušaj (bio uspešan ili neuspešan) da se kod drugog
postigne željeni cilj. Može se reći da smo izvršili uticaj na nekoga onda kada je naše ponašanje
delovalo – možda čak i nenamerno – na tu osobu.
Taktike kojima se ljudi koriste da bi uticali jedni na druge unutar organizacija. Naročita pažnja
je posvećena pitanjima kako ljudi u radnoj sredini nastupaju kada žele da ubede druge –
pretpostavljene, ljude istog ranga ili podređene – da urade ono što su zamislili.
Generalno, najpopularnije tehnike u upotrebi za vršenje uticaja na ljude bez obzira na kom se
polažaju nalaze su:
- konsultacije
- inspirativno dejstvo
- racionalno ubeđivanje
Svaka od ovih taktika podrazumeva da nekog treba ubediti da prihvati ono što se od njega traži
tako što se stvara utisak da je to krajnje pozitivno.
Suprotno tome, tehnike vršenja uticaja koje su društveno nepopularne, kao što su pritisak i
pozivanje na zakon, mnogo se ređe primenjuju. Važno je napomenuti da se izvesne tehnike kao što su
dodvoravanje, koalicija, lična molba i razmena najčešće koriste u kombinaciji sa drugim tehnikama.
Uticaj
–
to je ponašanje jedne osobe, koja unosi promene u ponašanje druge osobe. Konkretne
mogućnosti uticaja su veoma različite. Kao što je prikazano u narednoj ilustraciji, izdvajaju se dve
grupe upravljačkih uticaja – emocionalne i svesne.
Slika 1. Šema sposobnosti uticaja na potčinjene
5
U grupu emocionalnih uticaja glavno mesto zauzimaju nazvani prihvatanje i oponašanje. Na
slici je prikazana šema sposobnosti uticaja na potčinjene
1
.
Prihvatanje
.
Verovatno najstariji oblik uticaja na druge. Oni se karakterišu praktičnim
automatizmom u prenošenju emocionalnih osećanja jednog čoveka drugom. Koristći mehanizam
prihvatanja, menadžer može značajno povećati spremnost kolektiva, mobilisati ga na ispunjavanje
ciljeva organizacije.
Oponašanje
.
Usvajanje radnji, postupaka, manira ponašanja i čak načina mišljenja drugih lica.
Ako se prihvatanje karakteriše prenošenjem emocionalnih osećanja, onda svesno oponašanje
predstavlja, samo po sebi, sposobnost preuzimanja onoga što je bolje, a što drugi imaju.
U grupu sposobnosti svesnog uticanja ulaze: sugestije, ubeđivanje, molba, pretnje,
podmićivanje i naredbe.
Sugestija
. Uticaj, zasnovan na nekritičkom preuzimanju nečeg, zato što se sugestija, kao
sposobnost uticaja na potčinjene, pojavljuje u formi bez dokaza i argumentacije.
Ubeđivanje
. Efikasan način prenošenja svojih uglova posmatranja. Rukovodilac, koji utiče
putem ubeđivanja, ne naređuje izvršiocu šta je potrebno raditi, on prodaje potčinjenom to što je nužno
uraditi.
Molba
. Sposobnost uticanja na potčinjenog, zasnovan na dobrovoljnim, neprinudnim
motivatorima.
Pretnje – zastrašivanje
. Uopšteno govoreći radi se o nameri da se potčinjenom nanese neka
neprijatnost. One se zasnivaju na hipotezi da se strah uvek pojavljuje kao siguran motiv, da bi
podstakao čoveka da izvršava obaveze, sa kojima se on intimno ne slaže.
Podmićivanje – mito
. U različitim formama ima za cilj pridobijanje naklonosti potčinjenog u
svoju korist, koristeći se pri tom svim sredstvima.
Naredbe
.
Slede hijerarhiju organa vlasti. Isljučuje se alternativa, u koliko se naredba ne
raspravlja, a izvršava se. I ako se naredbe ne izvršavaju, slede, po pravilu, negativne sankcije.
1
Božidar L. Principi menadžmenta, Ekonomski falkuet – Subotica, Novi Sad, 2003.
6
2. Moć u organizaciji
Moć duboko prožima sve aspekte života i rada čoveka. Svaka ličnost kao pojedinac svojim
akcijama i odlukama utiče na druge svojom moći ili je pod njenim uticajem.
Moć podrazumeva određeni status i ponašanje u organizaciji. „ Moć teži da kvari, a potpuna
moć kvari potpuno“
2
. Opšte je uverenje da je moć u organizacijama potrebna i nužna, da je slabost ono
što kvari pojedince, a nemoć upropaštava do kraja.
Širenje i jačanje moći vodi ka potpunoj dominaciji od strane posednika moći. S druge strane, ne
težiti moći i povećanju sopstvene moći i uticaja znači ograničiti svoje kapacitete, snagu i sopstvenu
svest.
Moć se definiše na različite načine od kojih izdvajamo :
-
Sposobnost da osoba A utiče na osobu B, tako da se ona ponaša onako kako se inače ne bi
ponašala;
3
-
Sposobnost da vodimo računa o sopstvenim željama;
4
-
Verovatnoća da akter u društvenim odnosima bude u poziciji da iznese svoje sopstveno
mišljenje, uprkos otporima;
5
-
Mogućnost, potencijal da se na druge utiče u službi dobra i zla;
6
-
Sposobnost ili kapacitet uticaja na ljude ili procese, najčešće putem kontrole resursa.
7
Sve navedene definicije ukazuju da je moć:
-
Socijalnog karaktera, da ona postoji samo ako postoje najmanje dva aktera;
-
Moć predstavlja sposobnost superiornog aktera u tom odnosu da promeni ponašanje
inferiornog aktera i da ga prisili na određene akcije, čak i kada je to suprotno njegovim
željama ili interesima.
Moć treba razlikovati od dva vrlo slična pojma: uticaja i autoriteta.
Uticaj
predstavlja proces u kome socijalni akter svojim ponašanjem(svesno ili nesvesno) menja
ponašanje drugog aktera.
Autoritet
najčešće predstavlja legitimnu moć odnosno moć koja je opravdana nekim zakonom,
institucijom ili pak organizacijom. Tada se taj autoritet naziva formalnim i pod njim se podrazumeva
legitimno pravo da se vrši moć. Sa druge strane, nekada se u određenim oblastima ljudskog rada, pod
pojmom autoriteta podrazumeva moć koja prozilazi iz ekspertize ili informisanosti nosioca moći.
2
Lord Ekton
3
Dr Robbinson „Menadžment”
4
M. Korda „Moć”
5
M. Weber „Birokratija”
6
Blane Lee „ Moć principa”
7
White I. Bedner
8
