Uticaj niskih temperatura na biljke

REZIME

Velike površine kontinenta na Zemlji se odlikuju niskim temperaturama; čak na oko 42% 

površine Zemlje srednja godišnja minimalna temperatura je ispod -20ºC. Najniža temperatura 

vazduha na Zemlji, od oko -90ºC izmerena je na Antartiku.  Za prilagođavanje biljaka hladnim 

uslovima staništa od velikog značaja su: brzina promene temperature tokom njihovog životnog 

ciklusa, vreme nastupanja niskih temperature, kao i način pojavljivanja mrazeva. Izuzetno važnu, 

zaštitnu  ulogu  u  smanjenju  i  sprečavanju  zimske  transpiracije  listova  i izdanaka ima snežan 

pokrivač   koji   ublažava   ili   poništava   negativno,   isušujuće   dejstvo   zimskih   vetrova.  Prema 

otpornosti na mraz poljoprivredne kulture podeljene su u pet ekoloških grupa: 



najotpornije;



otporne;



srednje otporne;



slabo otporne i



neotporne.

Ključne reči: biljke, mraz, adaptacija, uticaj, temperatura. 

SADRŽAJ

STR.

1. UVOD……………………………………………………………………………1

2. PRILAGOĐAVANJE BILJAKA HLADNIM USLOVIMA STANIŠTA………2

3. MRAZ……………………………………………………………………………3

3.1. UTICAJ MRAZA NA BILJKE………………………………………………...5

4

.  

ADAPTACIJA BILJAKA NISKIM TEMPERATURAMA……………………6

5. AKTIVNE METODE ZAŠTITE OD MRAZEVA……………………………....8

6. PASIVNE METODE ZAŠTITE OD MRAZEVA…………………………...…10

7. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………..12

LITERATURA…………………………………………………………………….13

2. PRILAGOĐAVANJE BILJAKA HLADNIM USLOVIMA STANIŠTA

Za   prilagođavanje   biljaka   hladnim   uslovima   staništa   od   velikog   značaja   su:   brzina 

promene temperature tokom njihovog životnog ciklusa, vreme nastupanja niskih temperature, 

kao i način pojavljivanja mrazeva. Dobro adaptirane biljke, koje zadržavaju fiziološku aktivnost 

i pri izuzetno niskim temperaturama i  

periodičnim mrazevima,  

najčešće se za hladan period 

pripremaju postepeno, završavaju fazu rastenja, povlačeći se u podzemne organe, semena ili 

zimske   pupoljke,   ili   zadržavajući   prezimljujuće   nadzemne   organe   snabdevene   zaštitnim 

strukturama i sekundarnim supstancama kojima podižu odbrambenu sposobnost svojih ćelija i 

tkiva.

Veliku opasnost za biljke predstavljaju iznenadni, slučajni ili povremeni, odnosno 

epizodni 

mrazevi 

koji se javljaju, obično, u umerenoj zoni u kasno proleće i rano leto ili tokom kasnog 

leta i rane jeseni, a na visokim planinama i tokom letnjih noći. Oni su, najčešće, kratkotrajni, ali 

izazivaju snažna oštećenja biljaka, jer se javljaju u periodima godine kada su biljke u ranoj fazi 

razvića. Tada mladice nemaju mogućnost adaptivnog odgovora na nepovoljne uslove sredine, 

neotporne sui   podložne propadanju, pre svega zbog velike količine vode koju sadrže njihova 

tkiva, a koja, pri niskim temperaturama počinje da se smrzava kako u intercelularima, tako i 

unutar samih ćelija. 

Postoje 2 tipa stresa kod biljaka  izazvanih niskim temperaturama:



Chilling stress 

(oštećenja biljaka usled niskih temperatura)



Freezing stress 

(smrzavanje biljaka – mraz)

Biljke različito reaguju na dejstvo niskih temperatura i stoga razlikujemo:

- biljke osjetljive na niske temperature (

chilling-sensitive plants

)

- biljke tolerantne na niske temperature (

chilling-tolerant plants

)



povećavaju tolerantnost prema smrzavanju 



nemaju sposobnost stvaranja otpornosti prema mrazu

2

3. MRAZ

Pre   objašnjenja   konkretnih   metoda   odbrane   od   mrazeva,   neophodno   je   definisati   ovu 

atmosfersku   pojavu.   Naime,   mraz   predstavlja   pad   temperature   ispod   0ºC,   pri   čemu   se   pod 

mrazem   može   podrazumevati   i   produkt   depozicije   vodene   pare   direktno   na   kristale   leda   pri 

površini zemljišta pri već pomenutom padu temperature ispud nule.

Slika 1.

 Ledeni kristali koji se talože na prozoru tokom hladnog zimskog jutra

  Posmatrajući načine na koje dolazi do pojave mraza, isti se mogu podeliti u nekoliko 

osnovnih kategorija:



radijacione;



advektivne i



advektivno-radijacione.

3