Uticaj opšteg okruženja na turizam – Jošanicka banja
Висока пословна школа за туризам
и угоститељство Крушевац
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Утицај општег окружења на туризам –
Јошаничка Бања
Ментор: Студент:
Проф. Душан Гарабиновић Лука Шћекић
Утицај општег окружења на туризам – Јошаничка Бања
2
Крушевац, октобар, 2020.
Садржај
1.3. Саобраћајни положај и повезаност
..................................................................................5
2.1. Геоморфолошке туристичке вредности
..........................................................................7
2.2. Клима као туристичка вредност
......................................................................................7
2.3. Хидрографске туристичке вредности
.............................................................................7
................................................................................................8
..................................................................................................9
4.2. Смештајни капацитети и излетишта
..........................................................................10
5.1. Циљеви и задаци развоја Бање
.........................................................................................10

Утицај општег окружења на туризам – Јошаничка Бања
4
Положај као туристичка вредност
Туристичко - географски положај места представља битну компоненту туристичке
валоризације. Ова сложена категорија обухвата: географски, туристички и саобраћајни
положај.
1.1. Географски положај
Јошаничка Бања (20°45’21’’ источне географске дужине и 43°23’25’’ северне
географске ширине) налази се на северном и северо-источном делу подгорине Копаоника.
Заузима површину од 360
ha и настала је у долини
реке Јошанице и њене
притоке, Самоковске реке.
Налази се на надморској
висини од 555 m и има све
карактеристике планинске
бање (Дукић Д., 1980).
Припада Рашкој општини
у којој је са запада
окружује насеље Баљевац
и град Рашка, а са
југозапада општина и град
Лепосавић.
Падине планине
Жељин (1.785 m)
представљају
њену
северну границу, док са
јужне и југоисточне стране
границу чини Вележ (700
m), Паљешко брдо (934 m),
Кокоровац (1.015 m) и
већи
број
висова
надморске висине до 1.000
m.
Карта 1.
Географски положај Јошаничке Бање
Бојовић, Г. (2012) Копаоник и бање у подгорини. Српско географско друштво. Београд, стр. 23.
Утицај општег окружења на туризам – Јошаничка Бања
5
1.2. Туристички положај
Јошаничка Бања смештена је у јединственом природном окружењу. За све
љубитеље природе ово је рај на земљи. Главна туристичка атракција овог краја је свакако
планина
Копаоник
. Овде посетиоци могу да уживају у великом броју активности, а такође
могу да се опусте у неком од бројних кафића, ресторана и ноћних клубова. У Јошаничкој
Бањи неизоставни су парк вреле воде и Аква парк, смештен на самом улазу у Национални
парк. Гости могу да се опусте у базену или ђакузију, или да уживају у кафе бару. У
близини Бање налазе се и бројни културно – историјски споменици. Ту су утврђења
Брвеник
и
Маглич
, као и средњевековни манастири
Градац
,
Студеница
,
Жича
,
Сопоћани
и
Ђурђеви Ступови
. Такође, недалеко од Јошаничке Бање налазе се
Матарушка
и
Богутовачка Бања
.
Карта 2.
Туристичка карта Копаоника и Бања у окружењу (Извор: Бање Србије, компанија „Новости“,
Београд, 2009.)
1.3. Саобраћајни положај и повезаност
Све категорије положаја од великог су значаја за општи развој Копаоника и бања у
окружењу. Саобраћајни положај има важну позицију с тачке обједињавајуће константе,
која се може представити низом активности од саобраћајница, инфраструктуре,
субинфраструктуре до пратећих садржаја.
Копаоник – Јошаничка Бања – Биљановац у укупној дужини од 35 km.
Саобраћајница је прави пример модерног, сигурног и добро сигнално обезбеђеног
планинског пута II категорије коловоза. Интересантан је податак да је пут још 20-тих
година XX века пробијен и трасиран, а 1975. године асфалтирана је деоница пута до

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti